Iako je Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći trebalo usvojiti još pre više od godinu dana i započeti s njegovom primenom početkom 2018, još uvek nema ni nagoveštaja da će se ovaj dokument pojaviti uskoro u parlamentu. Srbija je pritom jedina zemlja u Evropi bez Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, koji je i jedan od najvažnijih elemenata u integracijskim pregovorima kroz Poglavlje 23.
Imam utisak da bez obzira na sve razgovore, Ministarstvo pravde ima već projektovan cilj, a to je da dozvoli prodor tzv. civilnog sektora u domen pružanja pravne pomoći.
Kada govorimo o prvoj radnoj verziji ustavnih promena u oblasti pravosuđa koja je objavljena početkom ove nedelje na sajtu Ministarstva pravde, za početak možemo biti optimistični…
Da li iko u Srbiji još veruje da će biti rešeni predmeti sa liste koja se obično naziva 24 sporne privatizacije?
Složio bih se sa ocenama Evropske komisije iz nedavno objavljenog dokumenta o vladavini prava u kojem se navodi da je, uopšteno govoreći, Srbija ostvarila značajan napredak kako bi napravila dalje korake u pregovorima o pridruživanju Evropskoj uniji…
„Uspostavljanje pravne države“ postala je jedna od najčešće pominjanih sintagmi u kontekstu napretka Srbije na putu ka dobijanju toliko željenog članstva u Evropskoj uniji.
Srbija je u prethodnih godinu i po dana sa promenjivim uspehom izvršavala obaveze koje je preuzela u sklopu Pregovaračkog poglavlja 23 koje se bavi pravosuđem i osnovnim pravima.
List Danas i Misija Evropske unije u Srbiji od danas, pa u naredne četiri godine će kroz projekat „Vladavina prava Danas“ čitaocima detaljno objasniti zašto je Poglavlje 23 – pravosuđe, osnovna ljudska prava, nacionalne manjine, mediji… najvažnije poglavlje koje je Srbija otvorila u dosadašnjim pregovorima sa EU.
