Ustavni sud opet bio lojalan politici, a ne Ustavu 1Foto: Medija centar

Ustavni sud Srbije je, po ko zna koji put, sudio meritorno u nemeritornoj odluci o odbacivanju inicijative za ocenu ustavnosti opšteg pravnog akta.

Ovoga puta, rešenjem od 21. maja 2020. godine kojim je odbacio inicijativu za ocenu ustavnosti Odluke o proglašenju vanrednog stanja, koju su 15. marta 2020. godine, umesto Narodne skupštine, zajednički doneli predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade.

Prema članu 200. Ustava, Narodna skupština proglašava vanredno stanje kad „javna opasnost ugrožava opstanak države ili građana“.

Ako skupština nije u mogućnosti da se sastane, to mogu da učine tri predsednika, čiju odluku Narodna skupština potvrđuje „u roku od 48 sati od njenog donošenja, odnosno čim bude u mogućnosti da se sastane“.

Ustavni sud je našao da se pojava zarazne bolesti kovid 19 i opasnost od njenog nekontrolisanog širenja mogla smatrati „opasnošću koja značajno ugrožava zdravlje šire populacije stanovništva, a time dovodi u pitanje normalno odvijanje života u državi, uključujući i funkcionisanje njenih institucija, javnih službi, privrede, a naročito zdravstvenog sistema“ (strana 6. obrazloženja).

To jeste tačno, ali nije dovoljno, jer se vanredno stanje proglašava kad je ugrožen opstanak države i građana a ne njihova bezbednost, na šta ukazuju i podnosioci inicijative. Bezbednost države i građana je razlog za proglašenje vanredne situacije.

Iz rečenog proizlazi da je Ustavni sud trebalo da se prihvatanjem inicijative upusti u meritorno odlučivanje o ustavnosti vanrednog stanja.

On, međutim, nije prihvatio inicijativu ali se upustio u meritum pravne stvari, kao da jeste: Najpre je naveo da se „“u postupku ocene ustavnosti i zakonitosti ne sudi na osnovu činjenica, niti sudi činjenicama“, potom je ocenio „da bi se zarazna bolest mogla smatrati javnom opasnošću koja ugrožava opstanak države i građana“ i konstatovao „da se ne može zaključiti da nije bio ispunjen ustavni uslov za proglašenje vanrednog stanja“ (strana 7. obrazloženja).

Ovakav narativ svojstven je obrazloženju meritorne odluke donete nakon prihvatanja inicijative, a ne u obrazloženju nemeritornog rešenja o odbacivanju inicijative.

Po članu 36. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, rešenje o odbacivanju inicijative donosi se: zbog nenadležnosti, kad inicijativa nije podneta u određenom roku, kad podnosilac nije otklonio nedostatke u podnesku, kad je podnesak očigledno neosnovan, kad je produkt zloupotrebe prava, kad ne postoje druge pretpostavke za meritorno odlučivanje.

U ovom slučaju, inicijativa nije odbačena iz navedenih razloga, već na osnovu člana 53. stav 2. pomenutog zakona, koji glasi: „Kad Ustavni sud nađe da je inicijativa neprihvatljiva, jer iznetim razlozima osporavanja nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti ili zakonitosti, inicijativu će rešenjem odbaciti“.

Pošto se i po ovoj odredbi Ustavni sud ne upušta u meritum pravne stvari, u obrazloženju donetog rešenja imalo je mesta samo za navode zbog kojih se smatra da nije potkrepljena tvrdnja o postojanju osnova za pokretanje postupka ocene ustavnosti, a ne da se na više od deset strana iznose razlozi zbog kojih Sud smatra da je vanredno stanje proglašeno saglasno Ustavu.

Meritorni razlozi u nemeritornoj odluci, mogu se objasniti jedino time da Ustavni sud nategnutom primenom citiranog člana izbegava javnu raspravu u postupku meritornog odlučivanja, na koju se mogu pozvati naučni i javni radnici, kao i druga lica radi davanja mišljenja i objašnjenja.

A kad nema javne rasprave – nema ni kontrole javnosti u radu Ustavnog suda.

Predsednica Narodne skupštine pravdala je nemogućnost parlamenta da proglasi vanredno stanje – rizikom narodnih poslanika da se okupe u vreme pandemije.

Kada su poslanici u tom cilju trebalo da se okupe, ukupan broj obolelih bio je jedan a umrlih nije bilo.

Kada su se, napokon, sastali radi potvrđivanja odluke kojom su tri predsednika proglasila vanredno stanje, ukupan broj obolelih bio je – 8.724 a ukupan broj umrlih – 173, dok je samo toga dana obolelo 227 a umrlo pet osoba.

Ako je rizik od obolevanja bio znatno veći u vreme okasnelog održavanja skupštinske sednice nego u vreme kada je ta sednica trebalo da odlučuje o proglašenju vanrednog stanja, neuverljivo zvuče reči da je rizik od obolevanja bio pravi razlog što parlament nije proglasio vanredno stanje.

I ovaj predmet potvrđuje da je Ustavni sud u kolokvijalnom žargonu opravdano nazvan „zaustavnim“ i „zauzdanim“ sudom.

Zaustavnim – jer je odlučivao tek pošto je parlament potvrdio odluku tri predsednika. Zauzdanim – jer je opet bio lojalan politici a ne Ustavu.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.