KRAFTWERK: Ljudi ili roboti? 1

Ove godine, Ralf Huter i Florijan Šnajder, koji čine jezgro benda, slave 40 godina saradnje. Gospoda iz Dizeldorfa po treći put će gostovati u našoj zemlji 24 februara 2018. u Štark areni, nakon njihovih prethodnih gostovanja 2005 godine u Beogradu i 2009 godine u Novom Sadu na Exit festivalu.

Istorijat grupe Kraftwerk počinje krajem šezdesetih godina kada su se na klasičnom muzičkom konzervatorijumu upoznala dva studenta: Ralf Huter i Florijan Šnajder. Ralf je studirao klavir, a Florijan flautu, a spojila ih je sklonost ka improvizaciji i eksperimentisanju u muzici. Vrlo brzo su shvatili da su njihovi klasični instrumenti limitirani i da ne ispunjavaju njihove sve veće zahteve i vizije. Uporno tragaju za rešenjem koje slučajno nalaze u jednoj radijskoj emisiji koja se emitovala u poznim satima na radio Kelnu. Tu emisiju radio je legendarni Karl Hajnc Štokhauzen, poznati muzikolog i još poznatiji autor elektronske eksperimentalne muzike. Analogno-eksperimentalni tonovi, spajani u harmonije više su ličili na vanzemaljske zvukove iz radio-teleskopa, nego na ordinarnu radijsku emisiju, ali upravi je to bio ključ za kojim su tragali Ralf i Florijan.

Prva faza

Fascinirani elektronskom eksperimentalnom muzikom, potpuno joj se predaju i počinju sami da je stvaraju na prvobitnim sintisajzerima i kompjuterima koji su u to vreme jedva mogli da stanu u studio zbog svojih velikih dimenzija. 1969. godine Ralf i Florijan osnivaju grupu The Organisation i izbacuju album Tone float. Ubrzo bend prestaje sa radom, a Ralf i Florijan kupuju muzički studio u blizini dizeldorfske železničke stanice i nazivaju ga Kling Klang, koji postaje njihova radna prostorija, sve do današnjih dana. Sa dva nova člana, Andreas Hohmanom i Klusom Dingerom, Ralf i Florijan stvaraju bend Kraftwerk 1970. godine, kada i izdaju svoj prvi album Kraftwerk 1. Producent prvog albuma bio je niko drugi do Konrad Plank, legenda koja je bila siguran koncept za trijumf. Tako je i bilo, albm je bio nešto sasvim novo do tada, spoj klasičnih instrumenata sa elektronskim instrumentima. Razni kompjuterski šumovi i analogni tonovi spajani u melodije i hamonije bili su ništa drugo do prva tehno muzika na svetu. Album Kraftwerk 1 bio je toliko avangardan da je uzburkao sve aktuelne muzičke tokove i doveo do ekspanzije Kraut-roka.

Međutim, postava Kraftwerka ni posle ovog abuma nikako da se stabilizuje. Hohman napušta bend, a dolaze Eberharut Haneman i Mihael Roter. Ubrzo i Ralf Huter, zajedno sa Hanemanom odlazi, a Roter i Dinger osnivaju zajednički projekat Neue koji će postati poznati bend. 1971. godine staro jezgro Kraftwerka se obnavlja ponovnim dolaskom suosnivača benda Ralfa Hutera. Osnivači, Ralf i Florijan, počinju iznova i izbacuju drugi abum pod nazivom Kraftwerk 2 koji donosi još jednu elektronsku eksperimentalnu ekstravaganciju sa novim tehnološkim čudom tog vremena – prvom ritam mašinom. Važno je reći da se na ovom albumu nalazi pesma koja se može klasifikovati u esid-džez, nastala spojem klasičnih instrumenata i elektronike i to više od 20 godina pre modernog esid-džeza devedesetih. Sledeće godine prave treći po redu album, pod nazivom Ralf i Florijan. Bilo je to 1972. godine koja donosi mirnije i harmoničnije tonove uz ambijentalnu atmosferu. Prva tri albuma su više pokušaji traganja za konačnim stilom, traženja svog prepoznatljivog zvuka. Potom u bend dolaze Klaus Reder i Volfgang Flur, koji će se zajedno sa Ralfom i Florijanom potpisati na četvrtom albumu. Za novi album koristili su zvuke iz stvarnog života, buku automobila i saobraćajne gradske vreve, kombinujući je sa analognim harmoničnim kompjuterskim melodijama koje su praktično oživele automobile na četvrtom albumu Autobahn iz 1974. godine. Autobahn je prekretnica u njihovoj karijeri zbog jasno izdefinisanog originalnog zvuka i zbog svetske slave koju su zasluženo dobili. Ovaj album licencno je objavila produkcija ploča radio televizije Beograd. Dolaskom bubnjara Karla Bartosa postava benda se stabilizovala, a nov član doneo je osveženje. Sledeće godine izlazi album Radio Activity, a dve godine kasnije, 1977, Trans-Europe Express, album koji će doživeti još veći uspeh od prethodnih. Ovim albumom daju neke nove odrednice i podžanrove elektronske muzike, prevashodno mislim na haus muziku koja se provlači kroz semplove zvukova vozova na ovom albumu. Ovaj album nije samo vizionarski u muzičkom smislu, već i u političkom, jer su njime propagirali evropsko jedinstvo kao neminovnost, što je učinjeno mnogo godina kasnije.

The Man Machine, album iz 1978. godine je remek-delo grupe Kraftwerk i mnogi muzički kritičari smatraju da im je to najbolji album u karijeri. Svih šest pesama na abumu su hitovi, od kojih najpoznatiji The Model, The Robots. Album je producirao veoma poznati Lenard Džekson. Iako je nastao pre 31 godinu i dan danas zvuči moderno i avangardno, a to govori koliko su bili ispred svog vremena. Posle albuma The Man Machine sledi pauza od tri godine, što odudara od njihove dinamike produkcije abuma, ali duži rad se isplatio i svetlost dana ugledao je osmi po redu Computer World. Sintetičko savršenstvo sa snažnom ritmičkom dinamikom daće inspiraciju za mnoge generacije rođene kasnije koje će stvarati haus, esid-haus, tehno, minimal, itd. Na ovom albumu treba izdvojiti numeru Computer Love kao prvu romantičnu baladu elektronske muzike koja se i dan danas obrašuje i remiksuje. Rumunski gudački kvartet Balanesku je u maniru klasične muzike obradio ovu pesmu i to je, po mom mišljenju, najbolja obrada do sada bilo koje pesme grupe Kraftwerk.

Pioniri repa, Afrika-Bambata, koristili su semplove sa albuma Computer World i to je jedini primer da je „bela“ muzika uticala na crnačku, jer do tada je uvek bilo suprotno. I poznati ženski hip-haus sastav Cookie Crew za svoj hit singl Get To Keep On iz 1988. godine koristio je semplove iz pesme Numbers sa Kraftwerk-ovog albuma Computer World. Posle ovog uspešnog albuma, Kraftwerk 1983. godine objavljuje singl Tour de France kao najavu za novi album Techno Pop koji se iz neobjašnjivog razloga nikad nije pojavio, iako ga je kompanija EMI najavila u svom katalogu za 1983. godinu. Na novi album će se čekati do 1986, kada izlazi abum Electric Cafe na kome se nalazi pesma Techno Pop, ali su ljudi iz Kraftwerka odlučno negirali tezu da je ovaj materijal snimljen još 1983. godine. Šest kompozicija sa ovog albuma mogu se svrstati u sam vrh njihove diskografije, mada kritičari nisu baš oduševljeni njime. Za numeru Telephone Call snimljen je spot i pesma se mnogo razlikuje od verzije sa ploče.

Druga faza

Posle albuma Electric Cafe iz 1986, sledi jedan drugačiji period, protkan retkim singlovima i velikom pauzom do sledećeg albuma koji izlazi 2003. godine. Ova duga pauza uslovila je nesuglasice u bendu i Karl Bartos i Volfgang Flur napuštaju bend, a Fric Hilpert i Hening Šmic dolaze u Kraftwerk.

Početkom devedesetih odlučuju da remiksuju svoje udarne numere i 1991. godine objavljuju svoje remikse pod naslovom The Mix. Po mišljenju velikog broja kritičara, ovo je bilo bespotrebno, jer njihove pesme i u originalu i danas zvuče moderno, te da je The Mix bio isuvišan potez. Treba pomenuti da je ovo prvi album ikada snimljen direktno na hard-disk. Tek 1999. godine ulaze u studio i snimaju singl Expo 2000 koji je bio muzička podloga za vreme istoimene izložbe tehnoloških inovacija u Hanoveru. Sledeći abum Tour de France izlazi 2003, čitavih 17 godina posle poslednjeg albuma Electric Cafe, ali vredelo je čekati, jer su svoje stvaralaštvo doveli do perfekcije. Numere Vitamin, Electro kardiogramm i Aero dynamik se izdvajaju, ali i ostale pesme su vrlo dobre. Sledeće godine izbacuju dupli CD Minimum-Maximum koji sadrži obrade njihovih ranijih hitova. Remiksi su odrađeni u vrhunskoj produkciji, tako da će biti aktuelni i godinama kasnije. Iste godine izlazi i DVD izdanje koje sadrži koncertni performans grupe Kraftwerk snimljen na svetskoj turneji. Sledeće godine kreću na veliku turneju koja će obuhvatiti severnu i južnu Ameriku, Australiju, Evropu i Japan. 2005. godine prvi put su gostovali u našoj zemlji i na Tašu 13. juna 2005. napravili spektakl. Opremljeni najmodernijom audio-vizuelnom tehnologijom postavili su nove standarde u nastupima uživo. Samo površina video-bima bila je 180 m2, pa su animacije i klipovi išli sinhronizovano sa muzikom. Opšte oduševljenje publike izazvali su pravi roboti koji su se pojavili na sceni prilikom izvođenja pesme The Robots. Članovi grupe Kraftwerk bili su oduševljeni srpskom publikom i Florijan Šnajder se duboko poklonio obožavateljima što je presedan u njihovoj dosadašnjoj karijeri. Na kraju koncerta, Ralf Huter je na čistom srpskom jeziku rekao: „Hvala Nikola Tesla i laku noć“, što je izazvalo euforiju u gledalištu. Posle koncerta, na konferenciji za štampu, rekli su da im je ovo do sada najbolja publika sa puno pozitivne energije i euforije i da ih je atmosfera na koncertu podsetila na mlađe dane, te da su prijatno iznenađeni armijom obožavalaca u Srbiji.

2009 godine nastupaju u Novom Sadu u okviru EXIT festivala, naravno opet sa velikim uspehom. Festivalska publika na main stage-u je ovacijama ispratila njihov nastup. Na ovom koncertu nastupaju bez Florijana Šnajdera, koji je napustio bend a na njegovo mesto došao je Štefan Fafe.

Hardver i softver

Posebno interesantan je unikatni muzički softver koji je specijalno napravljen samo za Kraftwerk. Naime, radi se o Štajnbergovom audio programu koji uopšte nema latenciju. Kompozitori koji prave elektronsku muziku i koriste muzički softver znaju da postoji vremensko zakašnjenje, tj. latencija, koja se kompenzuje hardverski uz pomoć audio karte. Štajnbergov muzički softver je vrhunac tehnologije, sposoban da produkuje i emituje analogne kompjuterske zvuke elektronskih instrumenata karakterističnih samo za grupu Kraftwerk. Poseban kuriozitet su klavijature sa integrisanim TFT monitorima i specijalnim trackball-om za kontrolu i upotrebu efekata. Klavijature specijalno samo za Kraftwerk izrađuju vodeći proizvođači elektronskih instrumenata Doefer, TC-Electronic i Quasimidi.

Sadašnju postavu grupe Kraftwerk čine Ralf Huter, Fric Hilpert, Hening Šmic i Falk Grifen Hagen.

Na kraju treba reći da se o njihovom privatnom životu malo zna, jer svoju privatnost ljubomorno čuvaju. Novinski intervjui i konferencije za štampu su retke i šture, a na njima izbegavaju pitanja vezana za bend i više vole da pričaju o biciklizmu. Taj sport obožavaju i on je odgovoran za njihovu vitalnost uprkos njihovim godinama.