Organizatori festivala su Marčela najavili kao “najkreativnijeg autora, društvenog aktivistu i čoveka koji radi u Beogradu i živi u svom svetu” .

A šta danas znači biti društveni aktivista koji doprinosi promeni društva i ukazuje na njegove devijacije: sedeti u fotelji i biti aktivan na društvenim mrežama? Živeti u svom svetu, a biti svestan realnosti?

Hajmo ovako: podržavam bežanje u svoj svet dok god ono predstavlja punjenje baterija za hvatanje ukoštac s realnošću, a ne trajnu migraciju. Podržavam i aktivnost na društvenim mrežama, dok god to nije jedino što osoba preduzima. Stvarni aktivizam nije se promenio, on i danas znači izađi napolje i uradi nešto. Znači rizikuj. Ugled, bezbednost, živce, zdravlje, mogućnost da pregoriš a ne postigneš mnogo, verovatnoću da ti trud ostane sasvim nevidljiv, debelu šansu da te gomila ljudi zamrzi. Rečju, čim je udobno i sigurno, nije aktivizam”, objašnjava Marčelo.

Rurban day na kojem će pored koncerta biti odigrana predstava Jami distrikt i predstavljena dečja slikovnica Slavimira Stojanovića je zamišljen kao mesto susreta grada i sela, globalnog i lokalnog, urbanog i ruralnog. A gde se danas završava selo, a počinje grad? Gde je tačno granica između ruralnog i urbanog?

– Mislim da su naši stvarni neprijatelji palanački mentalitet i nekultura, a njih ćete naći i na selu i u gradu, pa to smesta problematizuje „granicu. Zato „seljačina“ nije srećno skovana reč: može da zazvuči kao aludiranje na čoveka sa sela i da tako počini nepravdu gomili krasnih ljudi. Treba nam nova, preciznija reč da opiše onoga ko je notorno neotesan, bahat, moderno primitivan, operisan od svakog ideološkog i kulturološkog morala, sav uronjen u kič, u plitko i na svaki zamisliv način bedno i glupo, oran da širi nekulturu zarad ličnog bogaćenja, i pride potpuno nepostiđen svim tim. Kandidujem reč „IDJ“, recimo. Tu su jedine stvarne granice, sve drugo je banalno tupljenje o geografiji”, kaže Marčelo.

A kakav koncert možemo da očekujemo u sredu?

Ova koncertna varijanta za nas jeste nekakav kamerni minimalizam: klavir, violina, vokali. Svedeno, intimno, koncentrisano na detalj, a nabijeno energijom. Nikakav nov izum, naravno, ali mi smo na takav način nastupili samo jednom, te nam je izmeštanje u ovakvu formu vrlo zanimljivo, a nadamo se da će biti i publici. U izvesnom smislu, to je igra i eksperiment, naše malo istraživanje šta pesme mogu dobiti kad im ovaj i onaj element oduzmeš, kad ih destiluješ do osnove.