Počinje Femix Fest, organizatorke poručuju: Patrijarhat vlada na prikriven način 1Foto: Anđela Janković

Dominantne društvene, političke i ekonomske tendencije su ublažavanje svake borbenosti, diskusije, rasprave o preraspodeli društvene moći i uticaja preoblikovane u zahteve i očekivanjima za kupovinama, trošenjem i poklanjanjem.

Osmi mart je zapravo podsetnik na još uvek nedostignutu ravnopravnost, ali i na žene koje su u borbi za ravnopravnost doprinosile i doprinose.

On nema veze sa poklonima, romantikom, majčinstvom, za šta postoje drugi datumi obeležavanja – to za Danas primećuju Katarina Mitić i Tatjana Nikolić jedne od organizatorki Femix Fest-a, povodom nedavno obeleženog Dana žena.

One dodaju da su do ove godine na taj datum i u Srbiji organizovani marševi, protesti, kao i u mnogim delovima sveta, i veruju da ponovo hoće, kada okupljanja budu epidemiološki bezbedna, zato što je još uvek velik put ka ravnopravnosti pred nama, i to za najrazličitije grupe žena.

Povodom Femix Fest-a, koji počinje večeras i traje do 14. marta u onlajn formatu na Facebook i Youtube platformama, ovonedeljna Mistejp plejlista se sastoji od pesma mladih autorki koje su objavljene na njihovoj muzičkoj kompilaci Femikseta 9.

Publiku na “Femixu” očekuje nova muzika, film, poezija i fotografije, kao i diskusije na brojne zanimljive teme, najavljuje Mitić i Nikolić i podsećju da je prvi Femix Fest održan 2010. godine.

Prema njihovim rečima, Femix Fest je kao i svi drugi Femixovi projekti, nastao u cilju da podrži i dodatno afirmiše mlade umetnice na domaćoj, a vremenom i regionalnoj kulturnoj sceni. To je festival stvaralaštva mladih žena, koji za cilj ima da raznolikoj i širokoj publici predstavlja radove mladih, domaćih umetnica.

Organizatorke najavljuju da nas ove godine očekuje raznovrstan program – od radionica koje su posvećene devojčicama, između ostalih i učesnicama Rok kampa za devojčice, preko regionalnih panela koji će biti posvećeni mladim ženama na kulturnoj sceni Jugoistočne Evrope, do kolektivne foto izložbe pod nazivom “Foto fokus – ispod kože” koja će biti postavljena u Kulturnom centru Magacin u Kraljevića Marka i muzičkog programa. Ovogodišnji Femix posvećen je i promociji mladih autorki, iz oblasti muzike, filma i fotografije.

* Predstavite novo izdanje muzičke kompilacije Femikseta 9?

Na naše veliko zadovoljstvo, ove godine smo imale rekordan broj prijava na konkurs za novu Femiksetu. Pristiglo je toliko sjajnih numera, tako da je dvostruko izdanje bilo neizbežno. Žanrovski kompletno šarenolika, sa 25 pesama, nova Femikseta 9 jeste pravo osveženje za našu muzičku scenu, i sigurni smo da će mnogim devojkama i bendovima koji su objavile svoju numeru na ovom izdanju, to biti vetar u leđa za sve dalje projekte.

* Zašto je, prema vašem mišljenju, značajno ohrabriti i podržati ženske kantautore ?

Mi i dalje živimo u društvu u kom patrijarhat vlada na jedan savremen i često prikriven način. Iako se muzička i kulturna scena često smatraju demokratičnim, otvorenim, emancipovanim poljima često se javljaju stereotipi, predrasude, drugačiji tretman i zadate rodne uloge čak i tu. Muzički žanrovi, uloge u bendovima, instrumenti i stilovi neki još uvek dele na muške i ženske, a očekivanja od dečaka i devojčica, momaka i devojaka su drugačija.

* Na koji način se vrši i objašnjava ta podela ?

Ona se obrazlaže zahtevima fizičke spremnosti i snage, unapred predviđenoj nemogućnosti da se usklade privatni i porodični život sa turnejama, pa se još tvrdi da devojčice i žene “to prosto ne interesuje”… ali nas sada već desetogodišnji rad, kao i rad mnogih drugih organizacija u zemlji, regionu i šire, brojna istraživanja, intervjui i analize to dekonstruišu i pokazuju suprotno. Mi kroz naše projekte pružamo različite vrste podrške – edukaciju, informacije, kontakte i umrežavanje, tehničke resurse, vidljivost u javnosti, timski rad i drugo, jer je sve ovo neophodno da bi se, u perspektivi, ublažila neravnopravnost, koja naravno, dolazi iz društva i važećih društvenih pretpostavki o polu i rodu, a ne iz pojedinca/ke.

* Jedan od vaših projekata podrške je i Rok kamp za devojčice, o kome će biti reči na Femixu, recite nam i ovom prilikom nešto o njemu?

Rok kamp za devojčice je neprofitni projekat koji je nastao 2016. godine, a prethodila mu je serija besplatnih bubnjarskih radionica za devojčice po Srbiji. Namenjen je devojčicama uzrasta od 11 do 14 godina koje žele da nauče osnove ili usavrše sviranje gitare, bas gitare, bubnja i klavijatura. Svake godine se održava u drugom gradu u Srbiji, i ove godine se nadamo da ćemo u prilagođenom i malo izmenjenom obliku održati njegovo peto izdanje. Kroz ovaj projekat mi imamo za cilj da podržimo neke mlade generacije koje će nakon učešća u kampu pokrenuti svoje bendove i nastaviti da se bave autorskim radom na domaćoj rok i alternativnoj sceni.

* Sve je više žena u rokenrolu, umetnosti, na sceni.. kako sagledavate taj pozitivan učinak i kakav je položaj žena i devojčica u našem društvu?

Položaj žena u našem društvu je daleko od idealnog, i često možemo da vidimo prividne modele i floskule rodne ravnopravnosti, a da su zapravo tradicionalne pretpostavke rodnih uloga, stereotipi, nejednakosti, ograničen pristup donošenju odluka, resursima i moći, prisutni ispod površine. Mi se zalažemo za značajnije i ravnopravnije učešće mladih žena na domaćoj kulturnoj i umetničkoj sceni i kreativnim industrijama, kao i svih društveno marginalizovanih grupa u cilju društvene pravde, uključivanja i raznolikosti prilikom kreiranja bilo kakvih sadržaja, programa, donošenja odluka i politika. Čak ni kada su kvantitativni pokazatelji ravnopravnosti prisutni (a čak ni oni nisu na kulturnoj sceni), niti kada su žene u nekom domenu u većini, to nam i dalje ne govori o pravednoj raspodeli moći, odlučivanja i resursa unutar neke oblasti. Mnoge sjajne muzičarke, umetnice, autorke i radnice u kulturi koje trenutno prepoznajemo na domaćoj i regionalnoj sceni i koje predstavljaju inspiraciju i uzore mlađima uspešne su nažalost uprkos neravnopravnostima na sceni, a nisu dokaz da neravnopravnosti ne postoje.

* Koliko pažnje nadležni u državi posvećuju i da li podstiču žensku umetnost i emancipaciju, kako kroz zakone, tako i kroz kulturno – umetničke manifestacije?

Pre nekoliko godina Zavod za proučavanje kulturnog razvitka sproveo je važno istraživanje o ženama u javnom sektoru u kulturi. Trenutno najavljuju novi projekat na tu temu u kojem učestvuju zajedno sa partnerima iz regiona, na kojem se nadamo da ćemo sarađivati. Ministarstvo kulture organizovalo je 8. marta konferenciju posvećenu ženama u kulturi, na kojoj je nažalost opet učestvovao skoro u potpunosti samo javni sektor. U ovom domenu potrebna je mnogo značajnija saradnja sa civilnim sektorom gde se nalazi mnogo znanja, ekspertize i iskustva. Sa druge strane, Nacionalna komisija za saradnju sa UNESCO odabrala je projekat “Rodna ravnopravnost kao generator kulturne raznolikosti” Nezavisne kulturne scene Srbije, gde smo i mi među autorima projekta i partnerima, za jednog od kandidata Srbije za podršku Međunarodnog fonda za kulturnu raznolikost UNESCO-a. Odlično je što smo je i dobili, kao jedan od šest projekata u konkurenciji od preko 1000.

* Kako stvari stoje po pitanju zakona?

Dimenzija rodne ravnopravnost takoreći nije implementirana kroz postojeći Zakon o kulturi, ali smo apelovali na Ministarstvo kulture da u izmenama i dopunama koje se trenutno pripremaju, bude uključena i ova perspektiva i nadamo se da će to uzeti u obzir. Ministarstvo kulture, na primer, već više godina za redom, finansijski, doduše u jednom manjem iznosu, podržava naš Rok kamp za devojčice.

Institucije poput Pokrajinskog zavoda za ravnopravnost polova izdavači su izuzetne naučne literature u ovom domenu što je veoma značajno za institucionalnu proizvodnju i afirmaciju znanja o temama za koje se tvrdi da su nenaučne, irelevantne, marginalne ili čak nepostojeće.

Plejlista:

Majka Mara „Nisi tu“

Realma „A Hint of pink“

Gorica & The Grooveheadz – Otkucaj

Sanja Tišma „Delfin“

OTU „Tell me“

Draga Mrvoš Mott „The Biggest Miracle“

Gravy Tune „I’m not there“

 

Lady K „Baby Jane“

Konstrakta „Neam šamana“

Kezz „Igram dok ne svane dan“

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

2 reagovanja na “Počinje Femix Fest, organizatorke poručuju: Patrijarhat vlada na prikriven način”

    • Dovoljno je pogledati konstitucije žene i muškarca, uočiti razliku i normalnom čoveku će biti jasne određene razlike između muškarca i žene.
      Druga vrlo bitna stvar u našeme društvu je visok nivo neobrazovanosti. Što naravno postoji u svim državama sveta.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.