Kad greše o njihovim greškama javnost danima razglaba najrazličitije teorije zavera, kad pravilno presuđuju o njima skoro i da se ne govori.
Nije teško odgonetnuti da je rešenje ove moderne zagonetke – fudbalske sudije. Silaskom sa scene Abdulaha Abdulahija i Enesa Gegića ova profesija možda i najpodložnija kritici, nekad objektivnoj, često i neargumentovanoj, kao da je u Novom Pazaru prestala da postoji. Da ne bude tako pobrinula se mlada fudbalska trojka upustivši se u svet košmara, zamki i podmetanja, nažalost najčešće početnih pratećih pojava u razvoju mladih fudbalskih sudija. Pre nego smo išta čuli o njihovim prvim iskustvima (dve godine su sudije) komentarisali su ,,zvižduk“ Majkla Olivera tri minuta po isteku devedesetog u četvrtfinalu Lige šampiona na utakmici Real – Juventus.
Bilo je zanimljivo slušati ih, jer su pokazali da za ovu profesiju imaju najvažniju osobinu -stav. Nije važno za priču koja sledi kako su se izjasnili o događaju koji će vremenom postati mitski, kao što je Hartsov gol iz mundijalskog finala 1966. ili Maradonina božija ruka dvadeset godina kasnije. Dvojica ne bi, jedan bi, kao i Oliver, upro prstom na belu tačku. Slično se razmišlja na svim meridijanima, tako promišljaju i momci sa stavom – Nermin Bihorac (21) i Admir Ejupović (20 godina), sudije sa liste Lige Raškog okruga i Amar Nailović (22), delilac pravde u Međuopštinskoj ligi. Znaju da im neće biti lako, jer kako reče jedan poznati sportski novinar, u Srbiji je danas sve moguće, i da imamo najboljeg sudiju u Evropi (Milorad Mažić) i najgoreg sudiju na svetu (Srđan Obradović).
* Uvek je zanimljivo čuti kako neko donese odluku da postane fudbalski sudija pre nego fudbaler?
Amar Nailović: To što sam u sportu verovatno je povezano s tim što mi je otac sportski novinar. Prvo sam radio kao trener petlića u novopazarskom klubu Nacional. Znatiželja me je odvukla na konkurs za sudije koji je raspisao FSO Novi Pazar – Raška – Tutin, i, eto, ostao sam.
Admir Ejupović: Ne znam, nemam drugi odgovor. Niko u užoj i široj rodbini nije se bavio ovim pozivom. Možda je sudbinski bio jedan susret sa kolegom Nerminom, koji je tada doneo odluku da se oproba u ovom poslu.
Nermin Bihorac: Moj otac Muhamed bio je fudbalski sudija, dospeo je i do Srpske lige u kojoj je vodio 9 utakmica. Ne kažem da to nije bilo od značaja, verovatno da jeste. Od malih nogu sam u sportu, kao učenik osmog razreda čuvao sam gol Rukometnog kluba Novi Pazar na seniorskim utakmicama u Vrbasu i Vranju. Kažu da sam kao golman mnogo obećavao.
* Kakva su sećanja na prvu odsuđenu fudbalsku utakmicu?
Amar Nailović: Pozitivna, iako je bilo treme, prošla je bez ikakvih problema. Petlići Lune pobedili su Rudar iz Kosovske Mitrovice 3:1. Od tada do danas vodio sam između 70 i 100 utakmica.
Admir Ejupović: Razmišljao sam dugo veče pre prve utakmice o onome što bi moglo da se dogodi. Srećom, nije se ništa neprijatno desilo, mlađe kategorije Pazar juniorsa su pobedile, a meni se dopalo, da nije ne bi ostao u ovim vodama.
Nermin Bihorac: Imao sam zanimljiv debi, pioniri Jošanice pobedili su novopazarski Fenerbahče 3:2. Dosudio sam dva penala, ali niko nije imao zamerke na suđenje.
* Jedan od najvažnijih segmenata fudbalske utakmice je priprema za nju. U vašem slučaju kako ona izgleda?
Admir Ejupović: Veče uoči utakmice koju ću voditi stvaram sliku šta bi sve moglo da se dogodi. Naravno, nikad se ne desi ono što sam ja mislio da će se desiti, ali samim tim što mi je ona u fokusu to pomaže da je što bolje odsudim.
Amar Nailović: Ne opterećujem se mnogo. Obavezno pogledam stanje na tabeli, a na terenu jedino mi je važno da budem korektan.
* Vidite li da Vam je nešto baš nedostatak i da ispravljanju tog detalja morate dati veći značaj?
Nermin Bihorac: Često mi se sugeriše da imam neki kilogram više, i da mi to smeta u kretanju. Ne znam da li je to nedostatak, pošto je moja procena da sam uvek tamo gde je i lopta, ali prihvatam da drugi bolje vide. Trudim se da sa minimum potrošnje snage budem u blizini lopte, da imam poverenje u pomoćnike, a kad pogrešimo da posledice zajednički podelimo
Amar Nailović: Verovatno postoje, ali ih nisam svestan. Sitnih grešaka ima, međutim sa iskustvom biće ih sve manje i manje.
Admir Ejupović: I kad dobijam pohvale nisam zadovoljan kako sam vodio utakmicu. To ne liči na nedostatak, ali, eto, neka bude da težim savršenstvu, koga znam da nema.
* Pripadate li onoj grupi sudija koji autoritet grade tako što lako potežu za kartonima ili pokazuju na belu tačku?
Nermin Bihorac: To je samo jedan od detalja koji utiče na to da vas poštuju. Naravno, ne preterujem. Mlad sam sudija i jasno mi je da igrači pokušavaju da izvrše pritisak. Imam razumevanja prema starijim igračima, kojima obiluje naša liga, ali i ostalima, sve dok ne preteraju sa nepristojnim ponašanjem. Prilikom dodele kartona ime igrača mi ništa ne znači. Sudio sam skoro 100 utakmica u kojima sam oko 20 puta pokazao na penal i dodelio 15 – 20 crvenih kartona. Važno je da ma kakvu odluku doneo iza nje uvek stojim.
Admir Ejupović: Neki drugi način i ne vidim. Već sam u blizu 100 utakmica kao prvi sudija svirao dvadesetak penala i pokazao oko 25 crvenih kartona. Najvažnije je da ni u jednoj situaciji nisam izgubio kontrolu nad utakmicom. Pre četiri meseca u prijateljskom meču Novi Pazar – Mokra Gora isključio sam Lakotu, a prijatelji smo. Nije mi prijatno, nije ni njemu, ali za ono što je uradio i meni i njemu jasno je bilo da je to jedina moguća kazna. Postoje mečevi koji vas učine jačim. Vodio sam duel Konarevo : Stubal (1:1). Teško, ali i neprocenjivo iskustvo posle kojeg imaš utisak da možeš i na najveću scenu.
Amar Nailović: Imam više utakmica kao pomoćnik, nego kao glavni sudija. To je tek težak posao, sve vreme moraš da si na prstima i koncentrisan kako ne bi napravio grubu grešku. Kao glavni pokazao sam četiri puta na belu tačku i četiri crvena kartona. U početku sam znao i da se upustim u priču sa igračima, sad osim sa kapitenima izbegavam ostale kontakte. U ligama mlađih kategorija duele između pazarskih klubova je najteže suditi. Mnogo je pritisaka, ali ako si pošten sve ih rešiš na način na koji ti misliš da je ispravan. Posebno mi je drago da sam duel Pazar juniorsa i Nacionala, u kojem sam jedno vreme bio trener, odsudio tako da su svi bili zadovoljni, a pobedili su Juniorsi 3:0.
Igra ili suđenje
* Šta vam više privlači pažnju kad pratite utakmicu na TV, igra ili arbitraža? Čije suđenje utakmice velikih fudbalskih sudija smatrate najbližim vašem poimanju ove igre?
Nermin Bihorac: Bez obzira na značaj utakmice više sam okrenut sudijama, naročito španskim, i to Lahozu.
Admir Ejupović: Mnogo više promatram sudije i u gotovo svakoj situaciji vidim sebe i kakvu bih ja odluku doneo da sam na njihovom mestu. Volim kako ovaj posao obavlja Slovenac Damir Skomina.
Amar Nailović: Pažljivo pratim i utakmice i sudije, posebno njihovo kretanje. Dosta korisnog može da se pokupi od Klatenburga, Mažića i Kjupersa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
