Radovan Krivokapić o Jan-Karlu Simiću, novom dragulju srpskog fudbala i Milana: „Naša viber-grupa bila presrećna kad je ušao mali, rano za poređenja s Vidićem i Barezijem“

Osamnaestogodišnjak, koji obavlja poslove u odbrambenoim redu, dobio je silom prilika šansu da debituje u crveno-vrnom dresu italijanskog velikana.

Jan-Karlo Simic je poslat u vatru u 24. minutu utakmice 16. kola Serije A protiv Monce na San Siru jer se povredio Tomazo Pobega.

Zgrabio je priliku koju mu je pružio trener Stefano Pjoli. U 41. minutu stvorio se na pravom mestu kao da je najistureniji napadač da udvostruči Milanovo vođstvo (konačan rezultat bio 3:0).

Radi se o darovitom momku koji je rođen u Nemačkoj 2005. Majka mu je Srpkinja, a otac iz Bosne i Hercegovine.

Ponikao je u Štutgartu, a proslavljeni Milanov as Paolo Maldini, kome je minulog leta uručen otkaz na mestu sportskog direktora, doveo ga je u podnladak pre nešto više od godinu dana.

Dok je Simić još bio među „švabama“, opredelio se da igra za Srbiju. Selektor Radovan Krivokapić ga je u maju prošle godine poveo na Evropsko prvenstvo u Izraelu za igrače do 17 godina.

Selekcija kojoj pripadaju Zvezdina deca Jovan Mijatović, Kosta Nedeljković i Jovan Šljivić, dogurala je do polufinala, gde je ispala protiv Holandije na penale.

U četvrtfinalu je savladana Danska (2:1), a Simić je bio strelac prvog našeg gola.

„Tri godine smo zajedno, pošto je Simić bio i mlađi kadet. Izuzetno je posvećen dresu reprezentacije. Privrženost je ispoljio i izjavom da su svi u timu ne puki saigrači nego braća. Trebalo mu je malo vremena da se privikne na novu sredinu, drugačiju nego što je bila ona koju je uživao u Štutgartu. Brzo je dokazao da će biti jedan od oslonaca generacije. U našoj viber-grupi smo svi mi koji smo gledali prenos utakmice Milana i Mobce bili presrećni kada je dobio šansu za debi. Gotovo istovremeno je stiglo nekoliko poruka – evo ga ulazi mali. Nije se uplašio značaja dresa koji nosi i veličine San Sira. Odigrao je zrelo“, govori za Danas Krivokapić, koji je taj naraštaj našeg fudbala poveo i u uzrastu za igrače do 19 godina.

Simić je štoper, može da igra i beka, ali i da zakorači duboko u protivničko polje.

„Energičan je. Grabi napred kadgod mu se ukaže prilika. Isprva nisam jasno video ko je postigao drugi gol za Milan, ali znajući njegove igračke osobenosti, u sekundi sam predosetio da ja baš on taj strelac na mestu klasičnog napadača koji oštar centaršut u padu ubacuje nogom u gol“.

Na Apeninima Simića već porede sa slavnim komandantom Milanove odbrane Frankom Barezijem, a kod nas s Nemanjom Vidićem.

„Nedavno sam bio na seminaru UEFA u Sloveniji i upravo je jedna od tema bila o rizicima prelaska talenata iz mlađih kategorije među seniore. Složili smo se da uzlazna linija zavisi od mnogo faktora, a da je najvažnije da daroviti fudbaleri imaju kontinuitet igara u klupskom fudbalu. Zato Pjoliju svaka čast, a i ostalim trenerima koji neće robovati rezultatu nego će imati osećaj za razvoj igrača. Što se mene tiče, imaću satisfakciju i nemerljivu sreću ako i Simića i njegovu braću izvedem u A reprezentaciju Srbije“.