Džaka i Šaćiri nisu jedina opasnost: S kakvom Švajcarskom srpski fudbaleri biju bitku za osminu finala? 1EPA-EFE/Neil Hall

Stručnjaci i prognozeri Sajdžije nikada ne razvrstavaju u kategoriju pritajenih kandidata za visoke pozicije na Svetskim i Evropskim prvenstvima, ali oni neretko zaustave vreme selekcija iz prvog ešalona.

Ako ni zbog čega drugog, fudbalsku reprezentaciju Švajcarske ne bi trebalo potceniti zbog podatka da je u 21. veku bila akter gotovo svakog EURO i Mundijala. Preciznije, od SP u Nemačkoj 2006. godine nije propustila nijedno planetarno takmičenje, pa im je aktuelno u Kataru peto takvo učešće. Pri čemu su se na tri probili do osmine finala.

Mogu se pohvaliti istim učinkom i na dva prethodna kontinentalna turnira, kao i „skalpovima“ favorita. Na Mundijalu 2010. u grupi su bacili na kolena potonjeg prvaka Španiju, na EP 2020. preko leđa aktuelnog svetskog vladara Francuske otišli u četvrtfinale, pa tek na penal ruletu izbačeni od Crvene furije.

U kvalifikacijama za ovo SP osvojili su grupu ispred nosa poslednjeg ervopskog šampiona Italije, a u poslednjih pola decenije su mogli da se šepure i izbog remija sa Nemačkom, pobeda nad Špancima i Portugalcima u A diviziji Lige nacija…

Kao da (nekada) izabranicima bosansko-hercegovačkog stručnjaka Vladimira Petkovića i (sada) švajcarskog trenera turskog porekla Murata Jakina, a pre njih Kobija Kuna i čuvenog Otmara Hicfilda, odgovara da ih unapred otpisuju. Jer, bože moj, nemaju zvezde i umetnike na terenu, poput večitih pretendenata na fudbalske prestole.

Tajna njihovog kontinuiranog prisustva na glavnoj sceni leži u postavljenom sistemu igre, toliko negovanom i razvijanom da momci odvedeni u Katar mogu da igraju zatvorenih očiju. Tačno se zna ko, gde, kako, zašto i kada stoji i radi, bez obzira na ime šefa, čiji mandati obično traju godinama.

Ponajviše zbog toga što se okosnica tima ne dira nego jača dopunskom selekcijom. Kapiten i ključni vezista Granit Džaka, na levom beku neprikosnoveni Rikardo Rodrigez i napadač Haris Seferović bili su deo selekcije koja je 2009. godine osvojila Svetsko prvenstvo za fudbalere do 17 godina, u vreme kada su tuđi aduti bili jedan Nejmar, Morata, Gece, Koke, Kutinjo…

Upravo njih trojica čine osovinu sastava koji će 2. decembra, od 20.00, u bitku sa najboljim fudbalerima Srbije, s ulogom zvanim plasman u Top 16. Uz vrhunskog, ali neopravdano nedovoljno cenjenog, golmana Jana Zomera i centarfora Džerdana Šaćirija. S njima su Orlovi imali posla i na Mundijalu u Rusiji, pre četiri leta, kada su poraženi u grupnoj fazi (1:2).

Velika uzdanica im je postao i napadač Bril Embolo, pa će gro taktičkih zamisli našeg stratega Dragana Stojkovića verovatno otpasti na ovu šestorku u redovima selekcije sa gomilom igrača rođenih na drugim podnebljima ili drugačijih korena. To što se potomci migranata i „pravi“ Švajcarci ne druže previše privatno uopšte se ne oseća na terenu.

Baš suprotno, izražen timski duh je jedan od glavnih aduta ekipe sa najvećim brojem reprezentativaca selektiranih u nemačkim (7) i engleskim klubovima (5). Takmičarski mentalitet, takođe. Švajcarci nisu naročito kreativni niti pate od atraktivnih poteza, pošto nemaju igrače za to ne jure gol više, ali zato svoj odlično brane i zanima ih samo njegovo veličanstvo – rezultat.

Poput Nemaca, poseduju izraženi voljni momenat, ne gube glavu ni kada su u debelom minusu nego guraju do 90, 93, 95, 97…. minuta. Skoro svi nosioci igre su im zagazili u četvrtu deceniju, pa u Kataru imaju razlog više da se daju do daske, a tu je mlađa energija saigrača – Akandžija, Elvedija, Frojlera… – da ih podupre i podrži.

Svima njima, na gomili, ide na ruku i to što ne moraju da idu na sve ili ništa protiv Srbije, jer bi im i remi bio dovoljan da, ruku pod ruku sa Brazilom, izađu iz grupe G. Tu bodovnu komociju stekli su pobedom nad Kamerunom na mundijalskoj premijeri, dok Tadića, Mitrovića, Kostića, Gudelja, Pavlovića… samo „osveta“ za izgubljen meč u Kalinjingradu, 2018. godine, ostavlja u Kataru.

LIČNA KARTA

SAVEZ OSNOVAN: 1895.
PREDSEDNIK: Dominik Blank
ČLANSTVO U FIFA: 1904.
ČLANSTVO U UEFA: 1954.
TROFEJI: /
FIFA RANG LISTA: 15
PRVI MEČ: Francuska – Švajcarska 1:0 (12. februar 1905)
NAJUBEDLJIVIJA POBEDA: Švajcarska – Litvanija 9:0 (25. maj 1924)
NAJUBEDLJIVIJI PORAZ: Švajcarska – Engleska 0:9 20. maj 1909)
NAJVIŠE UTAKMICA: Hajnc Herman (118)
NAJVIŠE GOLOVA: Aleksander Frej (42)
UČEŠĆA NA SP: 12
NAJVEĆI USPEH NA SP: čevrtfinale 1934, 1938, 1954.
BILANS NA SP: 37 12-8-17 50:64

BILANS PROTIV SRBIJE: 14 3-5-6 15:26

SELEKTOR: Murat Jakin
KAPITEN SELEKCIJE: Granit Džaka

SPISAK IGRAČA

GOLMANI: Jan Zomer (Borusija M), 12 Jonas Omlan (Monpelje), 21 Gregor Kobel (Borusija Dortmund), 24 Filip Ken (Salcburg).

DEFANZIVCI: Silvan Vidmer (Majnc), 22 Fabijan Šer (Njukasl), 5 Manuel Akandži (Mančester Siti), 4 Niko Elvedi (Borusija M.), 18 Eraj Džomert (Valensija), 13 Rikardo Rodrigez (Torino).

VEZISTI: Granit Džaka (Arsenal), 8 Remo Frojler (Notingem F.), 6 Denis Zakarija (Čelsi), 15 Đibril Sou (Ajntraht F.), 11 Renato Stefen (Lugano), 20 Fabijan Frej (Bazel), 14 Mikel Ebišer (Bolonja), 23 Džerdan Šaćiri (Čikago), 26 Ardon Jašari (Lucern), 2 Edmilson Fernandez (Majnc), 25 Fabijan Rider (Jang Bojs).

NAPADAČI Haris Seferović (Galatasaraj), 7 Bril Embolo (Monako), 17 Ruben Vargas (Augsburg), 19 Noa Okafor (Salcburg), 16 Kristijan Fasnaht (Jang Bojs).

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.