Kevin Kigen – odlazak velikog džentlmena engleskog fudbala

Od dečaka iz Armtrorpa kod Donkastera, preko anonimnog fudbalera Skantorpa, stigao je do statusa jedne od najvećih zvezda evropskog fudbala sedamdesetih godina. Kao tinejdžer je bio na probi u Liverpulu, ali nije uspeo da impresionira trenere.

Kasnije je ipak dobio novu priliku, kada ga je  skaut „Skauzera“ Džef Tvient uočio dok je igrao za Skantorp junajted, nakon čega ga legendarni trener Liverpula Ben Šenkli dovodi na Enfild 1971. godine za tada skromnih 35.000 funti. U dresu Liverpula osvojio je tri titule prvaka Engleske, Kup evropskih šampiona 1977. godine, FA kup i dva kupa UEFA. Posebno se pamti njegova saradnja sa Džonom Tošakom, koja je predstavljala jednu od najubojitih napadačkih tandema tog vremena. Kigen je za  „Redse“ odigrao 323 utakmice i postigao tačno 100 golova.

Za razliku od većine engleskih fudbalera tog perioda, Kevin se nije plašio odlaska u inostranstvo i promenio je percepciju da tadašnji engleski fudbaleri ne mogu da uspeju u inostranstvu. Preselio se na sever Nemačke i obukao dres Hamburgera, gde je postao globalna zvezda. U Nemačkoj je u početku imao problema – nije znao jezik, nije bio navikao na drugačiji stil fudbala i čak je priznao da se osećao usamljeno. Međutim, svojim odnosom prema treningu i neverovatnom energijom ubrzo je prisvojio navijače. Toliko je bio popularan da su ga nemački mediji prozvali “ Moćni Miš“, a Hamburger je postao jedan od najpraćenijih klubova u Evropi.

Sa HSV-om je osvojio Bundesligu, igrao finale kupa Evropskih šampiona, a 1978. i 1979. je dobio „Zlatnu loptu“ namenjenu najboljem igraču Evrope. Time je postao prvi Englez koji je poneo ovo priznanje dva puta za redom. Iako je na klupskom planu osvojio gotovo sve, njegova reprezentativna karijera ostala je nedorečena.

Za reprezentaciju Engleske je odigrao 63 utakmice i postigao 21 gol. Više od 30 puta je nosio kapitensku traku, ali nije uspeo da ostvari zapažen rezultat na velikim takmičenjima. Povrede su ga omele i na Svetskom prvenstvu 1982. godine, gde je odigrao samo završni deo poslednje utakmice Engleske na turniru.

Jedna od manje poznatih epizoda iz njegove karijere vezana je za nekadašnju Jugoslaviju, ali ne zbog rezultata. Godine 1974. reprezentacija Engleske doputovala je u Beograd na prijateljsku utakmicu protiv Jugoslavije. Na aerodromu je došlo do incidenta kada su pojedini engleski igrači iz šale počeli da se igraju na traci za prtljag.

U nastaloj gužvi, iako prema svedočenjima nije učestvovao u incidentu, Kevin Kigen je izdvojen od strane pripadnika obezbeđenja i fizički napadnut. Dobio je udarce u lice i stomak, nos mu je bio krvav. Slučaj je izazvao diplomatsku reakciju Fudbalskog saveza Engleske i britanske ambasade, dok su engleski igrači tvrdili da je Kigen bio potpuno nevin. Iako je zadobio povrede, samo dva dana kasnije zaigrao je protiv Jugoslavije na stadionu Crvene zvezde i postigao gol u remiju 2:2.

Posle igračke karijere usledio je možda i njegov najveći trenerski podvig. Kada je 1992. godine preuzeo Njukasl, klub je bio u drugoj diviziji i u ozbiljnoj krizi. Za kratko vreme izborio je plasman u Premijer ligu, a zatim stvorio tim koji će kasnije ostati upamćen po nadimku „The Entertainers“. Sa Davidom Žinolom, Lesom Ferninandom,  Piterom Bredslijem i Alanom Širerom stvorio je napadački stil fudbala koji je osvojio simpatije navijača širom Ostrva.

Najbliži je bio tituli 1995/96. kada je Njjukasl bio čak 12 bodova ispred Mančester Junajteda. Ipak tim Aleksa Fegursona je uspeo  da preokrene trku i osvoji šampionat.  Kigen je ostao čuven po emotivnoj konferenciji za medije i rečenici „Voleo bih da smo ih pobedili. Obožavao bih to.“ Ta izjava postala je jedna od najupečatljivijih trenutaka u istoriji Premijer lige i oličenje trenera koji nikad nije skrivao svoje emocije.

Kasnije je vodio Fulam,  reprezentaciju Engleske i Mančester siti sa kojim je izborio povratak u Premijer ligu. Drugi mandat u Njukaslu završio je 2008. godine posle sukoba sa upravom oko politike transfera. Kigen je smatrao da trener mora da ima poslednju reč pri izboru igrača. Kasnije je dobio spor protiv kluba zbog načina na koji je napustio funkciju.

Van terena Kigen je bio mnogo više od fudbalera. Pojavljivao se u televizijskim emisijama, reklamama, čak je snimio i nekoliko muzičkih singlova, a njegova harizma učinila ga je jednom od prvih pravih sportskih zvezda modernog doba u Velikoj Britaniji.

Ipak, oni koji su ga najbolje poznavali isticali su da je, uprkos svetskoj slavi, ostao skroman, neposredan i veran svojim uverenjima. Vest o njegovoj smrti  izazvala je brojne reakcije širom fudbalskog sveta. Od Kigena su se oprostili Liverpul, Hamburg, Njukasl, Fudbalski savez Engleske, i nekadašnji saigrači i rivali. Oni koji su ga najbolje poznavali isticali su da je Kevin verovao da fubal treba da bude hrabar, otvoren i uzbudljiv.

Kevin Kigen ostao je jedan od simbola engleskog fudbala sedamdesetih – igrač koji nije imao idealne fizičke predispozicije, ali je radom, karakterom i harizmom postao jedna od prvih  zvezda „Starog kontinenta“.

Postao je sinonim za fudbalera koji je od radničkog detinjstva stigao do „Zlatne lopte“ i statusa jedne od najvećih ikona ostrvskog fudbala.

Bonus video: Liverpul – Brentford