Ništa ne valja, a može i gore

Da je najtrofejniji fudbalski klub Srbije u ovom veku ozbiljna sportska organizacija sa stabilnim izvorima prihoda, da ima sportskog direktora a on zna svoj posao, da ekipa pršti od kvaliteta a stručni štab nije samo eksperimentalno rešenje u moru rokada na trenerskoj klupi, da ima „poštovanje“ nacionalnog Saveza, Sudijske organizacije i države kao Crvena zvezda i niški Radnički, da mu sve malobrojniji navijači nisu razbijeni na silne frakcije… eventualni neuspeh u borbi za Evropu ne bi bio smak sveta.

Ovako je osmi poraz od početka prvenstva neviđenu krizu „parnog valjka“ doveo do tačke usijanja, podebljavši ogroman znak pitanja uz njegovu budućnost.

– Jako je teška situacija, pali smo na peto mesto i to ovaj poraz čini još težim. Ne pamtim kada je Partizan bio u težoj situaciji – žalosno je priznao štoper Bojan Ostojić posle 2:1 u LJutice Bogdana, jedinog logičnog ishoda meča u kojem su se crno-beli mučili da naprave krštenu akciju, „porađali“ šuteve u okvir gola a primljene pogotke ispraćali tupim pogledima.

Doskorašnji potpredsednik FSS Savo Milošević, ničim izazvan postavljen za četvrtog (?!) šefa struke od početka Superlige, zavaravao je i sebe i druge pričom o pariranju komšijama do prve kapitulacije, uz (samo)bodrenje u susret „biti ili ne biti“ bitkama za UEFA kvalifikacije, dok je predsedniku Miloradu Vučeliću, generalnom direktoru Milošu Vazuri i potpredsedniku Vladimiru Vuletiću maca pojela jezik. Ili su štedeli municiju sa verbalne ratove sa „delom fudbalskog establišmenta“, rešenog da im „obesmisli“ napore u dobijanju evropske licence, prozivanje grešnih arbitara, kritiku sopstvenih igrača tankih mogućnosti i praznih džepova, besno repliciranje nepotkupljivom delu medija i pljuvanje po zdravorazumnim „grobarima“. Dan posle sunovrata na petu poziciju, iza nedodirljivog tandema Crvena zvezda – Radnički, lučanske Mladosti (s čak 15 dobijenih penala od starta domaće lige) i borca samog za sebe – Čukaričkog, na Partizanovom delu Topčiderskog brda vladali su zloslutni mir i tišina.

Utakmica sa Lučancima, sledeće srede, pokazaće da li zbog spasonosnog prestrojavanja i hvatanja za slamku spasa ili pred novu buru i udaljavanje od Evrope. Mada, sve i da izvuku bingo na lutriji u preostalih 360 minuta pitanje je koliko bi imali koristi od toga, jer nema pas za šta da ih ujede, a bez ozbiljnih pojačanja i pravog trenera ovaj sastav nema šta da traži preko granice.

Tomislav Karadžić: Bližimo se prinudnoj upravi

– Mislim da je ekonomska situacija pritisla klub i da je to glavni razlog loših rezultata, da se to mnogo odražava na kvalitet tima. Ako se ovako nastavi, Partizan se približava stečaju. A, pošto se takve stvari na Balkanu ne rade, ne plaća se ceh na taj način kao što je to uradio Rendžers u Škotskoj, onda bih rekao da se bližimo prinudnoj upravi u klubu… Potrebno je da u klub dođe 10-15 privrednika, da unesu deo novca, a potrebna je i veća pomoć države.. Partizanu je potrebno da se napravi jedan novi model organizacije, po kojem će klub krenuti od početka, od nule… – u izjavi za Mozzart sport glasno razmišlja Tomislav Karadžić, nekadašnji predsednik FSS i neskriveni navijač crno-belih, prvi kandidat za naslednika Vučelića u Humskoj.