Obradović ima zaraznu želju

Sličan posao i to dosta uspešno, obavljao je u Fortitudu iz Bolonje i Barseloni. Sa pozicije sportskog direktora Zoran Savić ima veliku odgovornost prilikom dovođenja igrača i sklapanja tima od kojeg, čini se nikad euforičnije, navijači Partizana očekuju da pod vođstvom Željka Obradovića, ove sezone osvojio sve dostupne trofeje i vrati se u Evroligu, posle sedam sušnih godina. Dosadašnja pojačanja deluju obećavajuće, čak i u meri da crno-bele automatski svrstavaju u prvog favorita u abaligaškoj konkurenciji, međutim menadžment Partizana posao još nije završio, a ostao mu je i onaj,ispostavlja se sizifovski da mlade domaće igrače vrati u Srbiju.

– Zadovoljan sam dosadašnjim delom prelaznog roka; s obzirom na rezultate koje smo imali prošle sezone, imali smo obavezu da napravimo najbolji mogući tim. Trebalo je da promenimo dosta igrača i to je ono što radimo. Videćemo da dovedemo još koje pojačanje – iskren je Zoran Savić u uvodnom delu razgovora za Danas.

* Na kojim pozicijama tačno Partizan mora još da odreguje na tržištu? Utisak je da su to mesta organizatora igre i centra.

– Aposlutno, trebaće nam još jedan igrač na jedinici i sigurno na petici, to je ono što je minimalno.

* Kada se pogleda broj stranaca (šestorica, od kojih dvojica sa srpskim pasošem) primetno je da se malo otga uradilo na angađovanju darovitih srpskih igrača.

– Nama je od prvog dana ideja bila da odredimo mlade srpske igrače koji će da igraju kod nas. Ipak, nije lako to uraditi iz razloga što je upravo takve igrače i najteže potpisivati jer jednostavno takvu odbojnost imaju povratka u Srbiju da je to neverovatno. Danas je u modi igra bez tresa, a u Zvezdi i Partizanu toga nema.

Mišljenja sam da ne postoji logično objašenje razloga zbog kojih ne žele da dođu. Svi ti igrači sa kojima smo razgovarali i hteli da ih dovedemo imali su veliku odbojnost prema povratku u Srbiju, generalno, ne samo u Zvezdu ili Partizan. Ponavljam, misle da je to preveliki pritisak i tenzija za njih. Verovatno je i to jedan od razloga zbog kojih ove godine slavimo jubilej dvadeset godina bez reprezentativnog zlata.

* Kako postati onda vrhunski igrač, bez pritiska na terenu?

– To ne postoji; ali je to sada jednostavno moderno. Mi kao da danas velnes reklamiramo – igra bez stresa – samo očekujem da nas neko od agenata pozove i jednog dana kaže da je Željko malo bučan i ako bi mogao da bude malo tiši. Postoje stvari koje nisu upitne i mi jednostavno uopšte ne želimo ih menjamo. Naš je cilj da budemo bolji na svakoj poziciji u odnosu na prošlu sezonu i maksimalnmo motivisani, to je ono što je ključ u svemu tome. Samo će da igraju motivisani i oni koji hoće da igraju za Partizan.

* Koliko ste vi i stručni štab zadovoljni onim što ste videli u kvalitativnom smislu od mlađih igrača?

– Problem je tu što nam nedostaje da se taj prelazni period između juniora i seniorske košarke na najbolji način prebrodi jer 90 odsto njih još uvek nije spremno za izazove na tom vrhunskom nivou. Nama nije problem da igraju mladi igrači; oni već sa 18 godina moraju nešto da daju u seniorskoj košarci. Da li je to KLS ili neko drugo takmičenje, ali oni moraju da imaju neki učinak.

Zbog toga smo i tražili da imamo, Partizan i Crvena zvezda, naše druge timove koji bi nastupali u KLS ligi. Ti naši drugi timovi ne bi uticali na rezultat konkurencije, niko zbog nas ne bi ispao u niži rang ili nešto slično. Nažalost, nismo uspeli u tome; najviše su se bunili timovi koji u svojim sastavima imaju po četiri američka igrača. Rekao sam im, neka odustanu od Amerikanaca pa ni mi nećemo tražiti da nam drugi tim igra u KLS.

* Kada smo već kod te teme; zemunska Mladost je bila zamišljena kao sredina u kojoj će se afirmisati najtalentovaniji Partizanovi igrači. Ta ideja nije u potpunosti zaživela, da li ste u međuveremnu našli klub sa kojim ćete ostvariti tako blisku saradnju?

– Jesmo, uspeli smo u tome. Imamo klub sa kojim ćemo napraviti blisku saradnju. Ne mogu vam reći ime kluba, ali je reč o učesniku Košarkaške lige Srbije koji ima sličnu viziju našoj. Mi ćemo im prosleđivati igrače i zajedo ćemo raditi na njihovom razvitku, sa našim trenerom, što je ključ u svemu tome. To bi trebalo da bude najkraći put do prve ekipe. Nažalost, došli smo u situaciju da igrač sa 25 ili 26 godina bude percipiran kao mlad igrač. Mislim da igrač već sa 18 godina treba da pokuša da napravi rezultat, ostvari određeni učinak…

To su stvari koje su u Evropi normalne, a kod nas se mnogo sporije razvijaju. Mi smo se vratili na period od pre 30 godina kada su u Italiji igrači od 25 godina bili percipirani kao mladi. Ako igrač u KLS ne može da da 15 poena šta mi onda da očekujemo – da u Evroligi da osam. Mi smo imali ideju, kad smo došli, da napravimo ekipu od 12 srpskih igrača, ali kada smo to stavili na papir videli smo da je nemoguće sa tim nekim odbojnostima prema povratku u zemlju.

* Deluje da ste se baš iznenadili takvim rezonom kod mladih srpskih igrača?

– Jesam, najiskrenije. Iznenadio sam se time da se neko pribojava stresa igranja u Zvezdi ili Partizanu odnosno večitih derbija. To su utakmice velikog naboja ali nisu jedine takvog tipa u Evropi. Imate derbije Olimpijakos – Panatinaikos… Svuda se to dešava; mi ćemo pokušati da smirimo međusobne tenzije jer nema potreba za time. Samo jedna ekipa može da bude pobednik na parketu, onaj koji izgubi čestita i završena priča.

* U odnosu na naše, čini se da ste vrlo lako dogovorili dolaske proverenih evroligaških imena, kao i onih koji slove za veoma darovite evropske igrače.

– Sve se izdešavalo veoma brzo tako da ni oni nisu možda uspeli da odreaguju i razmisle. Jednostavno, imamo jednu prednost a ona je Željko Obradović. Nijednog igrača nismo potpisali a da prethodno sa njim nismo razgovarali, da osetimo njihovu motivaciju. Ono što mi se sviđa jeste da su svi došli upravo motivisani i spremni da naprave jedan korak unazad da bi možda kasnije napravili dva unapred. Željkovim dolaskom naš projekat je postao ozbiljniji. To je čovek koji je devet puta osvajao Evroligu i mi sa njegovim dolaskom imamo jasnu ambiciju da se vratimo u elitno društvo. Mislim da oba srpska tima to zaslužuju.

* Spomenuli ste Evroligu i da mesta u njoj zaslužuju oba srpska velikana. Poznajete Đordija Bertomeua lično, dugo ste igrali, potom i radili u Barseloni, kada razgovarate sa njim da li vam ostavlja utisak da je spreman za takav iskorak?

– Zašto da ne. Posle pandemije i ogromnih gubitaka, Evroligi su potrebni klubovi sa podrškom od 20 hiljada navijača, onih koji neće praviti probleme, koji su uvek uz svoju ekipu, a to je esencija košarke. To su, recimo, Djuk i Severna Karolina u američkoj koledž košarci.

* Bili ste saigrači u reprezentaciji, potom vam je bio trener, a danas sarađujete na relaciji sportski direktor – trener. Koliko se Željko Obradović promenio u odnosu na period vaše prve saradnje i šta je to što ga posebno karakteriše?

– Željko vam je kao lokomotiva na koju kačiš koliko hoćeš; svi mu skaču na leđa i on to vuče. Poseduje ogromnu želju koja je teško opisiva, zarazna za ljude koji sa njim sarađuju i stvara jednu dobru familijarnu atmosferu. I još bitnije, ja ne poznajem čoveka koji toliko voli Partizan, nalik njemu. To je oduvek bilo; sa njim sam bio i cimer u sobi i on to nikad nije krio. Njegov povratak velika je stvar za srpsku košarku. Ostali treneri mogu da nauče od njega…i kako bi trebalo da se ponašaju, kakve odnose da neguju, kakav pristup da imaju prema igračima, a on ih sve tretira isto.

N. Marković