Od evropske Zvezde napravio svetsku

Kao igrač crveno-belih osvojio je pet titula prvaka Jugoslavije, tri Kupa maršala Tita (Kup Jugoslavije) i jedan Mitropa kup u periodu od 1953. do 1965.

Najveći uspeh sa Zvezdom ostvario je kao trener kada je 1991. godine u Tokiju osvojio Interkontinentalni kup.

Crveno-beli su do titule prvaka sveta došli pobedom nad čileanskim Kolo Kolom (3:0), iako su celo drugo poluvreme imali igrača manje (Dejan Savićević dobio crveni karton).

Na mestu šefa stručnog štaba Zvezde zamenio je Ljupka Petrovića koji je prethodne sezone osvojio Kup evropskih šampiona.

Imao je nezahvalnu misiju da crveno-bele kroz sve evropske mečeve vodi samo na inostranim terenima, pošto zbog sankcija Ujedinjenih nacija, a zbog ratova usled raspada Jugoslavije, nijedan srpski klub nije mogao da bude domaćin u Beogradu.

Uprkos hendikepu i igranju kao domaćin u Budimpešti i Sofiji, nedostajala su mu samo dva boda da u fazi po grupama (tada su se igrali mečevi u dve grupe umesto četvrtfinala u Kupu šampiona) završi na prvom mestu i odvede klub do drugog evropskog finala.

Prvo mesto je tada zauzela Sampdorija predvođenja Vujadinom Boškovim, ali je u finalu na Vembliju izgubila od Barselone.

Kao igrač je nosio još dresove nemačkog Štutgarta i Deportivo Kanarijasa iz Venecuele. Sa mladom reprezentacijom Jugoslavije osvojio je srebrnu medalju na Olimpijskim igrama u Melburnu 1956. U „A“ selekciji „plavih“ zabeležio je 20 nastupa.

Trenersku karijeru gradio je u Južnoj Americi, a najveće uspehe imao je na klupama kolumbijskih Santa Fea, Nasionala iz Medeljina i Deportivo Kalija.

Postao je prvi, a još uvek je jedini trener koji je sa dva različita kolumbijska kluba osvajao titule.

Nacionalna prvenstva osvajao je i sa venecuelanskom Portugezom, a sedeo je i na klupi reprezentacije Perua. Trenersku karijeru završio je 1999. na klupi Karakasa.

Vladica Popović je sticajem okolnosti svoj poslednji intervju za života dao listu Danas, prošlog decembra povodom obeležavanja godišnjice uspeha u Tokiju.

– Samo je Jugoslavija mogla napraviti onakvu generaciju Crvene zvezde. Nažalost, ja neću doživeti da Zvezda ponovo bude prvak Evrope i sveta, ali vam iskreno želim da vi to vidite još barem jednom u životu. Voleo bih da neko uskoro ponovi moj i uspeh Ljupka Petrovića, ali sa svoje 84 godine nisam optimista Bilo mi je jasno da ta šansa koju smo imali u Tokiju ne sme da se propusti. Nije mi niko iz uprave ništa pričao, nije ni morao. I ja i igrači smo znali da od moguća tri jedan međunarodni pehar moramo doneti u Beograd. Bio sam prema igračima dosta strog tih dana, tražio sam čeličnu disciplinu. Hteo sam da shvate da je to sad ili nikad i da ko zna kada će im se ukazati šansa da igraju neko novo takvo finale. Ne pamtim da sam ikada u karijeri sa toliko emocija pratio jedan meč. Svi smo znali da smo ispisali novu stranicu istorije Zvezde, jedino što tada nismo verovali da će doći vreme u kojem više niko neće moći to da ponovi – rekao je tada Popović.