Obračun sa bašibozucima u sopstvenim redovima: Ima li Partizan pravno utemeljenje za doživotne zabrane navijačima za svoje utakmice?

Posle iznenađujućeg poraza protiv Igokee u „Štark areni“ u prošlom kolu ABA lige crno-beli su saopštili da su vinovniku jednog incidenta neposredno po završetku meča izrekli meru trajne zabrane ulaska u dvoranu za sve buduće utakmice u kojima su domaćin.

To nije prvi put da Košarkaški klub Partizan uzvraća udarac drakonski.

Doživotno izgnanstvo je primenjeno i na izgrednika za koga je likom i (ne)delom utvrđeno da je pljunuo sudiju na meču Evrolige s Baskonijom u Beogradu u januaru ove godine. Klub je snosio posledice tog neprihvatljivog čina jer mu je odrezana novčana kazna od 5.000 evra.

„Partizan je ušao u proceduru pokretanja tužbe protiv lica S. G. koje je pljunulo sudiju, što se u priloženom snimku vidi. S. G. je od strane policije legitimisan i njemu je od sada doživotno zabranjen ulazak u halu gde god da Partizan Mozzart Bet igra kao domaćin. Kao što se na snimku vidi, S. G. je ničim izazvan, pri ubedljivom vođstvu Partizana i bez ikakve sumnje u bilo koju odluku arbitara učinio ovo delo. Klub će od počinioca sudskim putem potraživati naknadu štete za izrečenu kaznu Evrolige u iznosu od 5.000 evra, uvećanu za dodatne troškove. Moramo zajedno stati na put izgrednicima u našim dvoranama“, navedeno je tada u saopštenju.

Kontraprimer je Fudbalski klub Crvena zvezda.

Crveno-beli su se u februaru 2021. sastali na Marakani s Milanom u prvoj utakmici šesnaestine finala Lige Evrope (2:2). Publike nije bilo zbog epidemijskih mera u uslovima pandemije virusa korona, ali je jedan privilegovani ipak došao do mesta u loži. Iz nje je u tišini praznog stadiona pogrdama, koje su bile i na nacionalnoj osnovi, zasuo švedskog asa Zlatana Ibrahimovića. Golgeter rosonera bosanskog porekla nije igrao već je meč posmatrao sa stolice po sredini zapadne tribine, podno lože.

UEFA, koja ima nultu toleranciju za takve ispade, kaznila je Zvezdu s 25.000 evra (još 5.000 zbog nebrige u vezi s bezbednosnim medicinskim protokolom). Prvu domaću utakmicu u Evropi u sledećoj sezoni, a to je bio revanš s Kairatom u drugom kolu kvalifikacija za Ligu šampiona, crveno-beli su igrali samo pred decom do 14 godina.

Na „prijatelja kluba“ koji je klubu učinio medveđu uslugu Zvezda nikada nije uperila prstom, a kamoli da ga je kaznila onako kako u takvim (ne)prilikama pribegava Partizanova košarkaška sekcija.

Čišćenje bašibozuka semantički i jeste saobrazno sa zakonom koji nazivom ukazuje na društvenu marginalnost – Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama. Ima li, međutim, Parizan zaista pravno utemeljenje da iziče kazne koje podsećaju na antički ostrakizam?

U Zakonu stoji da klubovi moraju da primenjuju mere iz delokruga organizacije sportskog događaja da bi sve prošlo u najboljem redu, ali i to da je trajna zabrana posećivanja utakmica u nadležnosti jedino Ministarstva unutrašnjih poslova.

„Pravna nedoumica uistinu postoji. Da klub kao organizator može preko redarskih službi da udalji neprimerenog gledaoca sa utakmice ili da nekome iz određenog razloga ne izda člansku kartu ili sezonsku ulaznicu – to nije sporno. Ali, može li klub da spreči bilo koga da dođe u javni prostor kakvi su dvorana ili stadion? Pitanje je onda da li je takva odluka diskriminatorna. Takođe i gde je tu načelo drugostepenosti odnosno ko o tome odlučuje u drugom stepenu i na osnovu čega. Dalje, da li je gledaocu na koga se primenjuje odluka ona dostavljena napismeno da bi po njoj mogao da pokrene spor pred upravnim sudom“, predočava advokat Božo Prelević.

Jedan drugi slučaj iz neposredne prošlosti je prebačen na teren države. Uoči treće utakmice finala plej-ofa ABA lige između Crvene zvezde, koja je u Hali „Aleksandar Nikolić“ bila domaćin, i Partizana u junu ove godine je Draško Marković, izvršni direktor za ljudske resurse kompanije Telekom Srbija, iz prvog reda gledališta, tik uz igralište, krenuo sa stolicom u rukama ka igračima crno-belih. Više tužilaštvo u Beogradu je naložilo policiji da protiv njega podnese krivičnu prijavu.

„Nahođenje klubova da kažnjavaju je iznuđeno tamo gde država ne postupa, ali se opet vraćamo na pitanje da li klub ima pravo da interveniše u javnom prostoru. Kako filmski distributer može da zabrani nekome dolazak u bioskop na njegov film ili kako da organizator političkog opozicionog skupa zabrani na javnom trgu prisustvo Simi Spasiću s njegovim megafonom? Kad država deluje na temeljima svojih ovlašćenja, to je onda druga priča“, kaže Prelević.