Samo Srbija gradi stadion koji će raditi najviše šest dana u godini 1Foto: EPA-EFE/ ROBERT GHEMENT

Za razliku od našeg ostali nacionalni stadioni u komšiluku koštali su jeftinije (za srpski je predviđeno 250 miliona evra), nalaze se u centru ili na samom obodu centra grada (naš se gradi u Surčinu) i na njima osim reprezentacije najmanje jedan klub igra sve svoje mečeve.

„Arena nacionala“ u Bukureštu otvorena 2011. godine, a deceniju gradnje obeležile su razne afere i stalno povećanje troškova.

Građani glavnog grada Rumunije u šali pričaju da je njihov nacionalni stadion koštao između 100 miliona i milijardu evra, a da pravu cenu znaju samo političari.

Ipak, zvaničan podatak za cenu ovog zdanja iznosi 230 miliona evra, ali u to nije uračunata putna i ostala prateća infrastruktura oko njega.

Projekat je od početka ovog veka više puta menjan, a najveći potres izazvala je promena iz 2005. godine kada je prvobitni kapacitet sa 63.000 smanjen na 55.600 mesta, pa su mediji počeli da pišu o tome kako je deo novca namenjenog za stadion ustvari proneveren.

Iako je prvobitno bilo planirano da se na nacionalnoj „Areni“ igraju samo reprezentativni mečevi, finala domaćeg kupa i Superkupa, do otvaranja je odlučeno da svi klubovi iz Bukurešta moraju da na njemu „loptaju“ evropske mečeve kako ne bi zvrjao prazan preko 300 dana u godini.

Na kraju se od 2015. godine Steaua trajno premestila i na njemu sada igra i utakmice domaćeg prvenstva, dok ga gradski rivali Dinamo i Rapid još uvek koriste samo za međunarodne utakmice i tek poneku bitniju domaću (četvrtfinale, polufinale kupa).

Od velikih međunarodnih utakmica na ovom stadionu odigrano je finale Lige Evrope 2012 godine (Atletiko Madrid – Atletik Bilbao 3:0), a ovog leta će biti domaćin tri meča Evropskog prvenstva.

U međuvremenu su na njemu svirali Red Hot Čili Pepers, Metalika, Dipeš Mod, Ed Šeran… „Arena nacionala“ građena je po ugledu na čuvenu „Veltenc“ arenu na kojoj igra Šalke 04, pa isto tako ima pokretni krov sa specijalnim sistemom za klimatizaciju u slučaju nepovoljnih vremenskih prilika. Rumunski građani još uvek polemišu da li je ovaj sistem zaista bio neophodan pošto se pretpostavlja da je za oko 80 miliona evra podigao cenu stadiona.

Nacionalni stadion „Toše Proeski“ otvoren je u Skoplju 2009. godine, a kapacitet mu je 36.400 mesta. Prvobitna cena od 36 miliona evra na kraju se zaustavila na 60 miliona, pa je i oko ovog stadiona vođena polemika da li je bio preskupa investicija za naše jugoistočne susede.

Greška u originalnom projektu napravljena je što je atletska staza imala samo šest traka, pa je 2013. godine urađena rekonstrukcija kako bi dobila osam traka, te da bi na njemu mogli da se održavaju i međunarodni mitinzi.

Prvobitni naziv stadiona bio je „Filip II Makedonski“, ali je prošle godine u sklopu dogovora Grčke i Severne Makedonije promenjeno, pa je izabrano ime preminulog pevača. „Toše Proeski“ takođe ne zvrji prazan i veći deo godine je u upotrebi pošto na njemu osim reprezentacije sve svoje mečeve igraju Vardar i Rabotnički.

Na njemu je 2017. odigrano finale Superkupa Evrope (Real Madrid – Mančester junajted 2:1).

„Er Albania“ stadion u Tirani otvoren je u novembru ove godine kada je Albanija u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo izgubila od Francuske – 0:2.

Od naredne godine na njemu će svoje mečeve igrati prvoligaš Kukeši, a Fudbalski savez trenutno pregovara i sa Partizanima iz Tirane u nameri da ih takođe preseli na nacionalni stadion. Kapacitet mu je 22.500 mesta a konačna cena izgradnje koštala je 85 miliona evra.

Albanski premijer Edi Rama optužen je od opozicije da je preplatio ovo zdanje u čijem se sklopu nalaze i hotel Meriot i tržni centar, dok se on pravdao da je konačni projekat morala da odobri UEFA koja je izgradnju pomogla sa 10 miliona evropskih novčanica.

Pre mesec i po dana u Budimpešti je na mestu nekadašnje „Nep“ arene otvorena „Puškaš“ arena kapaciteta 67.215 mesta, a cena radova iznosila je nešto manje od 200 miliona evra.

Na „Puškašu“ će se ovog leta takođe igrati tri meča Evropskog prvenstva, a Fudbalski savez uveliko pregovara sa klubovima iz Budimpešte da na njemu od naredne sezone igraju evropske mečeve.

Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Slovenija, Bugarska i Grčka nemaju svoje nacionalne stadione i za sada nemaju ni planove da ih prave.

Interesovanje za mečeve nacionalnih selekcija u ovom veku je znatno opalo u Evropi, što je jedan od ključnih razloga zbog kojeg je UEFA izmislila novo takmičenje – Ligu nacija, ne bi li pokušala da podigne dodatnu navijačku tenziju kada igraju državni timovi.

Srbiju je prošle godine u Ligi nacija u proseku gledalo manje od 6.000 ljudi po utakmici, a na poslednjem meču kvalifikacija za Evropsko prvenstvo protiv Ukrajine na „Rajku Mitiću“ je zvanično bilo prisutno 4.457 osoba, pa se tako s pravom postavlja pitanje da li nam treba Nacionalni stadion za 60.000 gledalaca.

Na najbitnijem meču ove godine, protiv Portugala, dok su „orlovi“ još uvek imali šansu za plasman na EURO kroz kvalifikacije, prisustvovalo je 39.839 gledalaca. Napomenimo i to da Crvena zvezda ove sezone nije uspela ni da u Ligi šampiona napuni „Rajko Mitić“ (kapacitet: 51.755) iako je tradicionalno uvek imala više navijača nego nacionalni tim.

Jedan stadion za večite i Srbiju

Jedna od ideja koja je postojala pre dve decenije odnosila se na to da na jednom stadionu igraju reprezentacija, Crvena zvezda i Partizan. Praksa deljenja stadiona uveliko je na primer raširena u Italiji, znatno bogatijoj zemlji od naše. I dalje je nejasno zašto se tvrdoglavo gradi zdanje koje će raditi šest dana godišnje, pošto nacionalni tim teško da više od šest mečeva može odigrati kod kuće u sezoni. Čak i ukoliko se na njemu odigra finale Lige šampiona ili Lige Evrope, praksa je pokazala da se više od decenije čeka da UEFA ponovo dodeli domaćinstvo nekog takvog meča.

close
Samo Srbija gradi stadion koji će raditi najviše šest dana u godini 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.