Saša Obradović ne treba jedini da ode: Slobodan pad Crvene zvezde – od najbolje sezone do raspada sistema

Klub sa Malog Kalemgdana za kratko vreme je prošao put od euforije do “raspada sistema” koji je kulminirao odlaskom trenera Saše Obradovića uoči finalnog turnira KLS-a, kojim će biti spuštena zavesa na sezonu.

Potrebna je “mnogo papira” da se dočara šta se sve dešavalo u taboru crveno-belih od 11. oktobra i drugog dolaska legendarnog košarkaša Crvene zvezde na klupu matičnog kluba.

Obradović je uspeo da sa timom osakaćenim povredama veže šest pobeda i da u prvih 10 mečeva u Evroligi na klupi zabeleži skor 8-2. A, onda je posle trijumfa nad Olimpijakosom usledila pauza od devet dana i kola su krenula nizbrdo.

Najavio je trener Zvezde da će u tom periodu pokušati da implementira neke svoje ideje, ali je upravo posle te pauze sjaj timske igre počeo da bledi u odnosu na veći deo oktobra i novembar.

– Od utakmice protiv Fenerbahčea, pa do utakmice protiv Olimpijakosa, ulazili smo u svaku utakmicu sa osećajem da ćemo pobediti svaki put kada izađemo na teren. Posle toga smo se samo nadali da ćemo pobediti. Naš napad je užasan, a zbog toga je patila i odbrana – izjavio je košarkaš Zvezde Čima Moneke posle bolne eliminacije od Partizana u polufinalu ABA lige.

Porazi od najljućeg rivala su teški po definiciji, pogotovo u situaciji kada je Partizan do nogu potukao crveno-bele. Za kratko vreme crno-beli su sa trenerom Đoanom Penjarojom četiri puta savladali Zvezdu. Najskuplji poraz je bio onaj u Evroligi 2. aprila (82:89) i može da se podvede kao jedan od krucijalnih za kraj Zvezdinih nadanja u istorijsku sezonu u Evroligi koja je okončana u plej-inu.

Moglo bi da se kaže da su se sumnje u ovaj tim i trenera pojavile upravo nakon neuspeha u prvom ovosezonskom derbiju, kada je Zvezda neshvatljivo ispustila prednost od 16 poena u meču sa komšijama, koji su tada bili u debelom nokdaunu.

Šta se dogodilo sa igrom Crvene zvezde?

Najbolji odgovor mogao je da pruži upravo (bivši) trener Obradović, koji je neshvatljivo odbio da priča za medije posle kratkog uvodnog izlaganja nakon eliminacije u ABA ligi.

Sa strane je bilo vidljivo da Saša nije uspeo da stvori jedinstven tim, spreman za bespoštednu zajedničku borbu, kada su se povređeni igrači vratili u tim. Višak opcija postao je glavobolja, a čini se da su nosioci ekipe vremenom počeli da igraju svako za svako statistiku umesto za ekipu.

Crvena zvezda je od starta sezone imala probleme sa pozicijom plejmejkera. Kodi Miler-Mekintajer je bio najbolji igrač tima tokom sezone, pratile su ga sjajne brojke, ali je opšti utisak da nije razigrao ekipu do maksimalnih vrednosti. Ozbiljan paradoks.

Pokazao je Kodi i izuzetnu lojalnost u trenutku kada je povređen (kažu i sa dogovorom u džepu sa Olimpijakosom) kročio na teren na megdan Partizanu u plej-ofu regionalnog takmičenja. Da je bilo više takvih Zvezdina misija ne bi dobila prefiks neuspešne. Ali…

Nesreća crveno-belih čučala je u činjenici što se i ovog leta pogrešiilo sa pojačanjem koje je trebalo da ima ulogu “kapitalca” na poziciji “keca”. Sećanje na Šabaza Nejpira nije izbledelo, a pojavio se Devonte Grejem sa korektnim NBA stažom. Trebalo je da bude jedan od lidera tima, ali je počeo traljavo još pod palicom Janisa Sferopulosa. Usledila je povreda, pa je klub vratio Jaga dos Santosa. Brazilcu je prethodno zahvaljeno na saradnji, iako je dobijao platu kao košarkaš Crvene zvezde dok je provodio radne dane u domovini.

Naravno, tu sreće nije bilo, jer ni Jago nije bio više onaj stari. Da je bio dobar prošle sezone ne bi ni postao tehnološki višak. I uglavnom hladne partije Brazilca bile su dovoljne da mu Obradović ukaže poverenje u odnosu na opravljenog Grejema. Amerikanac se nije snašao i po povratku na teren i usledio je ubrzo rastanak sa Zvezdom.
Kada je Jago konačno pokazao ozbiljne znakove života u prvom jadranskom okršaju sa Partizanom (jedinim koji je Zvgezda dobila ove sezone), preseljen je na tribine uoči evroligaškog poraza od arhi-rivala. Nenad Miljenović se vratio u tim u Evroligi posle duge pauze, ali ni on nije bio opcija od poverenja trenera Obradovića. U međuvremenu je Jago otišao u Virtus, Mekintajer i Miljenović su se povredili i Zvezda je ostala bez plejmejkera. Prilično neiskusno.

Nvora i Batler – brojke bez pokrića

Za ovakvu konfuziju sa organizatorima igre Obradović ne može da snosi potpunu odgovornost. Niti je doveo Grejema, niti je vratio Jaga, ali je morao racionalnije da kombinuje sa onim što ima. Odlaskom Brazilca usred sezone izgubio je zamenu za Mekintajera koji je za dve sezone u Beogradu isceđen do poslednje zarađenog centa.

I laiku je jasno da ozbiljan rezultat u Evroligi ne može da se ostvari sa jednim kvalitetnim plejmejkerom u timu, makar kao iznuđena alternativa uskočio momak koji je naknadno stigao kao zvezda iz NBA – Džered Batler.
Batler i najbolji strelac tima u Evroligi Džordan Nvora su priče za sebe. U pojedinim mečevima su dizali publiku u “Areni” na noge, donosili dragovene pobede u Evroligi, ali su se onda i oni “ugasili”.

Brojke su u njihovim primerima neretko bile varljiva kategorija. Loši procenti šuta i soliranje neprihvatljivo za evropsku košarku umeli su da koštaju crveno-bele boljih rezultata u Evroligi. Dodatni problem je bila igra u odbrani, gde su Zvezdini strelci delovali previše meko, nekad i nezainteresovano, pogotovo Nvora.

Krilni košarkaš je imao neograničeno poverenje Obradovića, što se ne bi moglo konstatovati i za Batlera. Obradović je imao težak zadatak da upari dva talentovana individualca i nije uspeo u ovoj nameri. Sigurno je da će u klubu sa Malog Kalemegdana morati dobro da isplaniraju kako će koristiti Nvoru i Batlera ukoliko ostanu obojica i naredne sezone. Ako misle da su rešili ovaj problem promenom trenera, teško da su u pravu.

Ratnici na klupi i tribinama

Veliki broj stranaca mogao bi takođe da bude jedan od razloga igrčkog rasula u finišu sezone. Bilo je mečeva na kojima je energija bila na niskom nivou, a tu su pokazuje osećaj pripadnosti klubu. Ili treneru, kako da ne…
Nikola Kalinić nije zbog godina mogao da isprati ubitačan ritam, ali je to možda mogao da učini Ognjen Dobrić. Kapiten je, međutim, često bio čak u trećem planu. U plej-inu protiv Barselone nije dobio ni minut na terenu, čak i u momentima kada se Vil Klajburn poigravao sa odbranom crveno-belih.

Bilo je i igrača koji su uživali poverenje trenera, poput pomenutog Čime Monekea, ali ga nisu opravdali. Krilni centar je umeo da bude jak na rečima, da najavljuje fajnal-for Evrolige,a nije ga često bilo tamo gde treba da se pokaže zajedništvo – u defanzivi. Voljni momenat je presudan na tom delu terena.

Konačno, centarska linija Crvene zvezde ostala je u poslednjem kvartalu sezone bez Donatasa Motiejunasa. Litvanski veteran je sklonjen iz tima posle povratka povređenih Džoela Bolomboja i Hasijela Rivera. Motiejunas je bio stub oko kojeg se izgradila timska hemija nakon senzacionalne pobede u gostima nad Fenerbahčeom u meču koji je sa klupe vodio privremeni trener Tomislav Tomović. I Motiejunas je javno kritikovao Zvezdine partije u pojedinim mečevima, možda je i to bio detalj koji je odredio njegov status u timu.

Pomoćni treneri su dodatno poglavlje priče. Pomenuti Tomović je u januaru napustio Beograd i preselio se u Lokomotivu Kubanj, a Obradović je pred meč sezone sa Barselonom ostao bez još jednog pomoćnika Milana Minića. Bez objašnjenja, bez komentara. Previše “nepoznatih” u i oko tima koji se potpuno raspao na parketu u najvažnijem delu sezone.

Za ovakav scenario svakako je odgovoran i trener, ali Saša Obradović nikako ne treba da bude jedini koji napušta Mali Kalemegdan. Zahvalnica bi trebalo da se uruči i nekim preplaćenim igračima, kao i pojedinim čelnicima kluba koji su bez autoriteta dozvolili reprizu očajnog završetka sezone 2024/2025.

Nije Saša Obradović doveo do toga da platu u Zvezdi primaju i igrači koji su prošlog leta odstranjeni iz tima kao tehnološki višak, da su u minulih godina dovođena i pojačanja koja nisu pokazala kvalitet ni blizu proporcionalan uloženom novcu, da nema kontinuiteta i jasne strategije. Ako je ambicija fajnal-for Evrolige, kao što je nevešto pričao predsednik Željko Drčelić, ceh treba da potpišu onda i neki ljudi iz rukovodstva koji su godinama u klubu, a čuvala ih je senka Nebojše Čovića, zatim i novog predsednika.

Željko Drčelić je u ovom trenutku i dalje sigurna opcija za predsednika. Međutim, ne zbog toga što ima čarobni štapić u formiranju rekordnog budžeta kluba, već zbog toga što je čovek od poverenja “vrha države”. Dok je tako, biće i para…

A, za sistem zdravog funkcionisanja kluba – ko mari. Kad država “sipa i ne pita” lako će se naći neko žrtveno jagnje poput Saše Obradovića u slučaju neuspeha. Zvezda je jeftino potrošila jednu od klupskih legendi i potražiće, da ne idemo previše daleko, šestog trenera u isto toliko godina. Neozbiljno i sportski nehumano…

P. S. Saša Obradović je na jednom ispitu pao. Onom iz bontona. Na više primera u praksi. Ali, i to je moglo da se reši da u klubu postoji neko ko snagom autoriteta može da utiče na to da klupski brod ne zalazi u nemirne vode i zbog “tehničkih grešaka” pojedinaca.