Photo by Srdjan Stevanovic/Starsport.rs ©Osam godina trajao je „evroligaški intermeco“ za Partizan. Turbulentan period u kojem je srpski velikan više bio bliži evropskoj prosečnosti nego li vrhu trebalo bi zanavek da ostane opomena i bude oprez i u trenucima euforije kakvih je bilo neposredno nakon ubedljivog trijumfa nad Virtusom, prvog evroligaškog još od 2014. (90:62).
Kao što je i Danas pisao u najavi meča, mozaik je tako bio sklopljen da je Virtus jednostavno morao pasti.
Velikan iz Bolonje pokazivao je jasne manjkavosti u igri od starta sezone, naročito ofanzivne koje su detaljno bile izanalizirane. Istovremeno, imao je naporan put iz Kaunasa za Beograd i vrlo malo vremena za rekuperaciju.
Na drugoj strani, posle tri uvodna poraza, od kojih su druga dva bila „na jedan posed“ košarkaši Partizana bili su rešeni da pred navijačima u Beogradskoj areni napokon pokažu bolje evroligaško lice.
Meč sa Virtusom pokazao je punu napadačku potentnost crno-belih u okolnostima kada ih služi šut sa distance. Ne samo iz izgrađenih pozicija, nakon dobrog protoka lopte, već i u situacijama u kojima je bio Jan Madar, dakle iz punog driblinga, preko ruku odbrambenog igrača.
Džejms Nanali (napokon) i Danilo Anđušić bili su najraspoloženiji u šutu sa distance (ukupno sedam trojki). Nanali je ostavio najkompletniji utisak igrajući vrlo zrelo, odmereno, a opet izuzetno efikasno (20p).
Partizan je čitav meč odigrao u visokom intezitetu; trener Željko Obradović iskoristio je momentum da proširi rotaciju, šansu ukaže svima, osim rovitom Gregoru Glasu i time nagovesti da bi u nastavku evroligaške sezone srpski igrači mogli da pređu sa uloge mahača peškira (osim Anđušića) u korisne epizodiste (glavne uloge su već podeljene).
Poseban benefit crno-beli bi mogli da imaju od načina na koji je Nanali sarađivao sa ostalim igračima iz spoljne linije, naročito Madarom i Anđušićem. Od svoje četiri asistencije, tri su bile produkt konekcije sa pomenutom dvojicom saigrača i to tako što je njegova kreacija išla sa niskog posta iz uručenja i širenja za šut iz „pik en popa“.
Virtus defanzivno maltene ništa nije učinio da bolje i lakše čita akcije Partizana u kojima su blokade bile u formi takozvanih „kros skrina i fler skrina).
Kako se razlike rapidno uvećavala činilo se da su crno-beli lakše dolazili do realizacije nego li na treninzima kada igraju pet na pet.
„Ovo je samo jedna pobeda. Igrao sam onako kako treba da igram, kako moram“, iskren je bio i samokritičan Džejms Nanali.
Partizan je, što bi navijače trebalo naročito da raduje, demonstrirao košarku visokog inteziteta. Gro poena postigao je iz tranzicije u igri na otvorenom terenu (24), uz još 19 nakon ofanzivnog skoka.
Virtus je delovao kao nedorastao protivnik koji ni u jednom segmentu nije mogao da isparira protivniku. Lesor, Koprivica i Ledej pokupili su 21 loptu, od kojih sedam u napadu, a tranzicija je bila takva da se neretko dešavalo da trojica igrača budu u samom reketu.
Ono što bi polako trebalo da brine struke jeste to da je Kevin Panter ponovo bio slaba ofanzivna karika, baš kao i protiv Armanija dva dana ranije (10p, 1/6 za tri). Šut ga opet nije služio, a nalik njemu ni Dante Egzum igrački nije bio u gro planu.
U odnosu na Pantera, Anđušić je, kao njegov konkurent na poziciji, bio daleko bolji i korisniji po tim (14p, 3/4 za tri). Posebno se komforno osećao u saradnji sa Nanalijem.
„Svi znamo kakav je igrač i na kom nivou igra Evroligu već godinama. Možda je imao jednu lošu utakmcu, ali to ne znači da je zaboravio da igra. Pokazao je kako može da igra, nadam se da će nastaviti u tom ritmu i da će svi biti bolji kako vreme bude odmicalo“, pohvalio je Anđušić Amerikanca.
Kontinuitet evroligaškim domaćinstava crno-beli će imait narednog četvrtka kada će ugostiti Žalgiris. U međuvremenu, u ponedeljak će gostovati Mornaru u Baru. u okviru ABA lige.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
