Večiti rivali mirniji od ostalih

Toliko da je nekoliko superligaša prodalo ili kupilo više igrača nego što su to uradili aktuelni šampion Srbije iz LJutice Bogdana i pobednik poslednjeg nacionalnog Kupa iz Humske. Delom namerno, a delom sticajem loših okolnosti po večite rivale sa beogradskog Topčiderskog brda.

Tako je zvezdaška uprava ispoštovala svoju odluku da ne nastavi s letošnjim gomilanjem prvotimaca, pogotovo ne onih sa stranim pasošima, čije su zarade po pravilu najveći trn u oku siromašnih navijača, ali joj se s druge strane izjalovio plan da se otarasi nekoliko momaka izvan trenerskih planova Dejana Stankovića. Konkretno, sa „Rajka Mitića“ je otišao jedino Marko Marin, s tim što se očekivalo da će se za najkreativnijeg i najključnijeg člana startne postave u eri ogromnih uspeha prethodnog šefa struke Vladana Milojevića inkasirati mnogo više od 1, 7 miliona evra, koliko je izbrojao Al Ahli.

Sve ostalo su bile pozajmice klubovima u zemlji i inostranstvu, jer na (ne)evropskim destinacijama nisu nađeni jaki kupci za Žandera, Kanjasa i Van la Paru (otpisani), Garsiju i Tomanea (u zapećku), za čije se dolaske pre samo nekoliko meseci pričalo da su kapitalna pojačanja a sada bi njihovi poslodavci bili najsrećniji kada bi ovi sami odustali od prevelikih primanja.

Ili kada bi standardni defanzivac Degenek završio u Šangaju, a to u kasu unese 3.000.000 evra, možda golegeter Boaći opet potražio sreću negde na Dalekom istoku… Da li zbog gužve u svlačionici, činjenice da se kasni s podmlađivanjem ekipe (izjava generalnog direktora Zvezdana Terzića) ili želje struke da što više raširi krila najtalentovanijim momcima iz klupskog podmlatka, tek na pomenutu adresu je stigao samo vezista Seku Sanogo, mada je pitanje kada će sanirati povredu i posle neodrađenih prirema biti od koristi treneru.

Bilo je očijukanja sa Partizanovim pikom Rajkovićem i povremenim reprezentativcem Prijovićem, ali od tog posla (za sada) ništa.

Ni u Partizanu nije bilo živo kako ume, istina poslednjih sezona to je više slučaj leti nego u pauzi između jesenjeg i prolećnog dela Superlige. Mada se timovi za evropske kvalifikacije formiraju mesecima unapred, a na kraju sezone samo po potrebi dopunjuju, čelnici crno-belih su se fokusirali na produžavanje ugovora sa nosiocima igre ili njihovo otkupljivanje od drugih klubova, kao u slučaju Sejdube Sume i Umara Sadika. Iako su obojica mogla biti dobro unovčena ove zime.

Tragalo se za štoperom (ili više njih), desnim bekom, novajlijom u veznom redu i centarforom, ali je knjiga spala samo na centralnog defanzivca Uroša Vitasa i napadača Bojana Matića, jer su Docić, Rajković, Kuveljić, Banjak.. iz različitih objektivno-subjektivnih razloga ostali van domašaja ekipe koja ni ove godine ne može do titule i borbe za Ligu šampiona.

Više je bilo napuštanja „Zemunela“, što za novce, što za prebijanje dugova puštanjem igrača bez obeštećenja što u vidu ustupanja drugima na neko vreme, a najjači transfer ne samo ove sezone već poslednjih nekoliko godina u kompletnom srpskom fudbalu je prodaja Strahinje Pavlovića francuskom Monaku. Em je jedva punoletni štoper s 10 miliona evra doneo premoštavanje finansijskih problema, em je ostavljen klubu da do juna i na terenu profitira od talenta Šapčanina, čiji se uspon u pvom timu meri koracima od sedam milja.

Suprotno ustaljenoj praksi, ne računajući Pavlovićev „beg“ u jednu od Top pet liga Evrope, najveće transfer „bombe“ pukle su daleko od Brda. U vidu povratka trojice momaka nemalog internacionalnog iskustva.

U foto-finišu prelaznog roka u Srbiji u domaće vode su uplovili; Nemanja Pejčinović, nekadašnji defanzivac Nice, Herte i moskovske Lokomotive a sada Voždovca; Oumaru Abubakar – eks centarfor Vojvodine, Crvene zvezde, Partizana, Beverena, više kineskih ekipa… a od ovog proleća Napretka; Andrija Kaluđerović – bivši napadač Crvene zvezde koji je posle odiseje po Švajcarskoj, Kini, Hrvatskoj, Litvaniji, na Kipru, u Australiji, Indiji, Sloveniji… stigao u Rad.

Osim ova tri aktivni su bili i ostali članovi domaće fudbalske elite, tako što je deo kadra „raspoređen“ od Subotice do Surdulice, a deo otišao u komšijske krajeve ili na neke egzotične destinacije, jer fudbaleri sa ovih prostora sve ređe idu u „pravu“ Evropu.

Crvena zvezda

došao: Seku Sanogo (Al Itihad, pozajmica)

otišli: Marko Marin (Al Ahli), Milan Jevtović (APOEL, pozajmica), Erik Jirka (Gornjik, pozajmica), Nikola Vasiljević (Radnik, pozajmica), Aleksandar Stanković (Napredak, pozajmica), Nikola Krstović (Grafičar, pozajmica).

Partizan

došli: Bojan Matić (Vojvodina), Uroš Vitas (slobodan igrač);

otišli: Strahinja Pavlović (Monako), Filip Kljajić (Omija), Zlatan Šehović (Makabi Netanja), Aleksa Janković (Voždovac), Strahinja Jovanović (Spartak Subotica), Ivan Milosavljević (Voždovac), Petar Gigić (Mačva, pozajmica), Periša Pešukić (Budućnost Podgorica, pozajmica), Nemanja Nikolić (Spartak Subotica, pozajmica) i Luka Cucin (Inđija, pozajmica).

Najprometnije u Nišu

Navijačima niškog Radničkog trebaće dosta vremena da se upoznaju sa novim sastavom Milorada Kosanovića, jer je iskusnom stručnjaku načisto promenjen sastav od pre zimske takmičarske pauze. Čair je napustilo čak 13 igrača, sa sve prvim strelcem ekipe Nerminom Haskićem (Omija Ardija), dok je opremu zadužilo ni manje ni više nego devet novajlija. Nišlije su „ispratili“ Napredak, sa (zbirno) 19 odlazaka/dolazaka, te Vojvodina, sa (ukupno) 18 puštenih i dovedenih fudbalera. Kontra je primer TSC-a, pošto je superligaški debitant ispisao samo tri i upisao svega dva imena u januaru i prvim februarskim danima.