Foto: EPA / HANNAH MCKAY

Vlasničke karte u Premijer ligi ozbiljno su se promešale još početkom ovog veka, a naročito ove decenije. Američki i azijski kapital preuzeo je primat u odnosu na arapski, ruski i britanski koji su među navijačima najpoželjniji na ostrvu.

Vladimir Novaković, novinar upućen u dešavanja u ostrvskom fudbalu, objašnjava za Danas da su motivi Romana Abramoviča za prodaju Čelsija verovatno dublji od toga da li će dobiti produženje britanske vize usled sankcija prema Rusiji.

– Rusi nikada nisu ni bili masovno vlasnici britanskih klubova, ali je svaka takva kupovina uvek imala veliki odjek u javnosti. Roman Abramovič je uložio mnogo para u Čelsi, ali je pitanje da li dalje može da prati dalje dešavanja u Premijer ligi. Bogati arapski vlasnici nemaju limit prilikom ulaganja, njihov džak s parama kao da nema dno i to je za sve ostale vlasnike klubova veliki problem. Mančester Siti je samo najtipičniji primer, ali Arapi ulažu i u mnoge druge evropske klubove. Katar je za promociju Svetskog prvenstva angažovao mnoge legende iz sveta fudbala, a zakupili su i dres Barselone kao vid glavne promocije – priča Novaković.

Cilj arapskih vlasnika prema rečima Novakovića nije profit već promocija zemlje iz koje dolaze:

– U pitanju su zemlje gde su ljudska prava na jako niskom nivou, prava žena, homoseksualaca i tako dalje, gde i dalje postoji vid robovlasničkog rada… Profit kod njih ne igra nikakvu ulogu. NJihova glavna ideja je da promovišu svoju zemlju i preko fudbala kao popularnog sporta poprave tu sliku zapadnog javnog mnjenja. Oni poslednjih godina ulažu sve više novca, a gledajući na primer Mančester Siti i Pari Sen Žermen to zaista deluje kao da nema kraj.

Američki vlasnici klubova nisu među navijačima popularni zato što im je pravljenje profita bitnije od rezultata. Najtipičniji primer je Arsenal, klub koji je u dve decenije osvojio tek dve titule Premijer lige, ali koji je za to vreme napravio neviđeni profit. Upravo zato je Arsen Venger vlasnicima bio prihvatljiv kao trener zato što je bio štedljiv pri dovođenju pojačanja, a klub je konstantno bio u plusu. Navijači Mančester junajteda ni danas se nisu pomirili s time što je upravljanje klubom pre više od deset godina preuzela američka porodica Glejzer.

– Sada je najdrastičniji primer Mančester junajted gde vlasnička struktura otvoreno samo misli na profit. Direktor kluba (Dejvida Gil) hladnokrvno izjavi da njima rezultati nisu presudni i da klub sasvim stabilno posluje i ostvaruje profit. Sada samo zamislite navijača koji čuje tako nešto i kome postaje jasno da se igrači i treneri ne dovode zbog trofeja već da je u pitanju računica koliko će sponzora time privući – naglašava Novaković.

Poslednje decenije primetan je ulazak kineskih i uopšte azijskih biznismena, za koje Novaković objašnjava da se nisu pokazali pouzdanima.

– Praksa je pokazala da nastane katastrofa gde god oni dođu. Najlošiji primer je Blekburn koji su indijski vlasnici pogrešnom politikom za nekoliko godina sunovratili u treću ligu, a preuzeli su ga kao stabilnog premijerligaša. Oni se tek sada oporavljaju i pokušavaju da se vrate u vrh. Kinezi imaju višak kapitala koji ne mogu iz više razloga da ulože kod kuće, pa ga plasiraju u inostranstvo. Veliko je pitanje koliki su novac oni spremni da ulože. Na početku on nije sporan, ali kako vreme prolazi ispostavlja se da nema dodatnih ulaganja, za koja se kasnije ispostavi da su uglavnom neophodna.

Ko su vlasnici premijerligaša

Mančester Siti

Vlasnik: Siti futbol grup – kompanija u većinskom vlasništvu Monsura bin Zajeda Al Nahjana, premijera UAE

Procenjena vrednost: 1,6 milijardi evra

Liverpul

Vlasnik: Finvej sports grup – kompanija u većinskom vlasništvu američkog biznismena Tomasa Vernera

Procenjena vrednost: 876,5 miliona evra

Čelsi

Vlasnik: Roman Abramovič, ruski biznismen

Procenjena vrednost: 869,7 miliona evra

Mančester junajted

Vlasnik: Mančester junajted PLC, kompanija u vlasništvu američke porodice Glejzer

Procenjena vrednost: 855 miliona evra

Totenhem

Vlasnik: ENIC grupa, kompanija u vlasništvu britanskih biznismena Danijela Levija i DŽoa Levisa

Procenjena vrednost: 834,5 miliona evra

Arsenal

Vlasnik: Deoničarsko društvo Arsenal – trenutno je vlasnik većine deonica američki biznismen Stenli Kronke

Procenjena vrednost: 554 miliona evra

Everton

Vlasnik: Farhad Moširi (iranski biznismen)

Procenjena vrednost: 410 miliona evra

Lester Siti

Vlasnik: King Pauer grupa – tajlandski investicioni fond kojim upravlja Vihaj Šrivadhananaparba

Procenjena vrednost: 333,5 miliona evra

Vest Hem Junajted

Vlasnik: Dejvid Salivan, britanski biznismen

Procenjena vrednost: 333,5 miliona evra

Sautempton

Vlasnik: Gao Jišeng, kineski biznismen

Procenjena vrednost: 265,5 miliona evra

Fulam

Vlasnik: Šahid Kan, pakistanski biznismen

Procenjena vrednost: 247,5 miliona evra

Kristal Palas

Vlasnici: Stiv Periš (britanski biznismen), DŽošua Haris i Dejvid Blicer (američki biznismeni)

Procenjena vrednost: 215,3 miliona evra

Vulverhempton

Vlasnik: Fosun internacional – kompanija u većinskom vlasništvu kineskog biznismena Gao Guangčanga

Procenjena vrednost: 197,7 miliona evra

Barnli

Vlasnik: Deoničarsko društvo – vlasnik najviše deonica britanski biznismen Majkl Garlik

Procenjena vrednost: 183,7 miliona evra

Brajton & Houvi Albion

Vlasnik: Toni Blum, britanski biznismen

Procenjena vrednost: 177,2 miliona evra

NJukasl

Vlasnik: Majk Ešli, britanski biznismen

Procenjena vrednost: 174,7 miliona

Bornmut

Vlasnik: Maksim Dermin, ruski biznismen

Procenjena vrednost: 164,2 miliona evra

Votford

Vlasnik: Đino Poco, italijanski biznismen

Procenjena vrednost: 160,7 miliona evra

Hadersfild

Vlasnik: Deoničarsko društvo – vlasnik najvećeg broja deonica britanski biznismen Deni Hojl

Procenjena vrednost: 116,1 milion evra

Kardif

Vlasnik: Vinsent Tan, kineski biznismen

Procenjena vrednost: 94,2 miliona evra

* Izvori: Premier league, Transfermarkt