Đoković je rekao da su mu bitniji gren slemovi od prvog mesta: Kakve su šanse da ove godine uzme „zlatni slem“?

Srušio je dojučerašnji rekord Štefi Graf po provedenim nedeljama na prvom mestu – 377, započevši 378. na čelnoj poziciji ATP liste.

Pre nekih mesec dana po 10. put je put u bogatoj karijeri osvojio Ozi open, a sada se sprema da reši GOAT trku u svoju korist.

Đoković i Nadal su izjednačeni u onom najvažnijem kriterijumu, broju gren slem titula i imaju ih po 22.

Rodžer Federer, koji je jesenas otišao u penziju, će po svemu sudeći ostati daleko iza njih dvojice i biće van svih GOAT priča kada se budu penzionisali Novak Đoković i Rafael Nadal.

Više puta je delovalo tokom prethodne decenije da Novak neće moći da bude konkurentan kada su najvažniji turniri u pitanju.

Sve do 2011. nije mogao da pobedi u finalima najvažnijih turnira Nadala i Federera i samog starta je mnogo zaostajao za njima u smislu broja titula na najvećim turnirima, ali je vremenom uspevao da uđe u korak sa takvim šampionima kao što su Švajcarac i Španac.

Treba istaći i to da je srpski as igrao u zlatno vreme „belog sporta“, što će tek budućnost pokazati kao stavka koja se nikako ne sme zanemariti.

On nasuprot sebe nije imao samo Nadala i Federera. Za njega su prepreke bili i pripadnici „stare garde“ Stan Vavrinka, Miloš Raonić, Huan Martin del Potro, Endi Marej, Fernando Ferdasko, Endi Rodik, Žo Vilfred Conga, ali i one koja je relativno skoro ušla u svet profesionalnog tenisa Danil Medvedev, Aleksandar Zverev i Dominik Tim i i sve je uspeo da „preskoči“, odnosno i pobedi.

Sa Federerom ima skor 27:23, sa Marejom 25:11, a sa Nadalom 30:29.

Učestvovao je u 33 finala gren slemova i izgubio je 11 mečeva za šampionski pehar.

Po jednom su ga titule koštali Federer i Medvedev, po dva puta Vavrinka i Marej, a čak pet puta Nadal.

Ipak najtragičniji gren slem zadugo će ostati onaj poslednji 2020. godine.

Naime, Novak je bio diskvalifikovan u osmini finala US opena u meču protiv Španca Pabla Karenjo-Buste nakon što je izgubio svoj servis i lopticu besno udario reketom, pogodivši slučajno u vrat linijskog sudiju pored terena.

Ona je pala i počela da se guši, a Novak je odmah pritrčao da joj pomogne. Međutim, organizatori su bili neumoljivi i diskvalifikovali su ga sa turnira.

I kako to obično biva, isti osvaja Nadal pobedivši u finalu Medvedeva.

Posebna žal ostaje zbog toga što je što je Novak bio favorit za novu titulu na Flešing Medouzu, ali je do nje ipak došao najljući rival.

Koliko je bilo teško doći do ova 22 gren slem trofeja najbolji govori podatak da je Endi Mari osvojio tri gend slem titule u karijeri, a da je za dve od te tri pobedio upravo Novaka, dok je u finalu Vimbldona 2016. godine savladao Miloša Raonića.

Identična situacija je i sa Vavrinkom koji je takođe došao do dve od tri titule na gren slemovima zahvaljuči pobedama nad Novakom u finalu, dok je treću zaradio savladavši Nadalu u odlučujućem meču Ozi opena 2014. godine.

Iz ovoga se jasno vidi koliko je bio težak put da se stigne nadomak teniske besmrtnosti, a poslednji korak je uvek najteži.

Na toj stepenici Novaka čekaju mladi „lavovi“ željni pobeda, slave i trofeja: Karlos Alkaraz, Holger Rune, Denis Šapovalov, Andrej Rubljov, Janik Siner, a nikako ne treba zaboraviti ni Stefanosa Cicipasa, Aleksandra Zvereva i Karena Hačanova.

Jasno je da će rekord u broju osvojenih gren slemova biti najvažniji parametar pri određivanju onog najboljeg koji je ikada držao reket u svojim rukama.

Zato je sva pažnja svih svetskih medija usmerena na Novaka i Nadala.

Nadal se još uvek oporavlja od povrede abdomena zarađene u januaru u Melburnu i propustiće američku turneju u SAD u ovom mesecu.

Za to vreme Novak još uvek nije siguran da li će putovati na turnire u Kaliforniji i Floridi jer čeka da mu se odobri ulazak u SAD zbog situacije sa korona virusom.

Ipak čini se da će u maju Sjedinjene Države promeniti tu politiku, a to je ono što je Đokoviću bitno jer je jedini koji može stići do kalendarskog slema u ovoj godini, što je u Open eri uspeo da ostvari samo Rod Lejver 1969. godine.

To je zapravo jedino bitno Novaku, šansa da se bori za prvi trofej u Njujorku još od 2018. godine.

Od tada, najbliži tituli bio je 2021. godine, kada je u finalu izgubio od Danila Medvedeva, koji ga je sprečio da kompletira kalendarski slem.

Prvi naredni izazov za dvojicu velikih šampiona je Rolan Garos.

Đoković je na konferenciji za štampu neposredno pred odlazak u Dubai poželeo da se sa Rafom sastane u finalu Rolan Garosa.

Svakako da ta želja nije uzaludna jer bi ga eventualnom pobedom u finalu slema koji se igra na pariskoj šljaci prosto dotukao.

Nadal je čitave karijere u prednosti što se tiče broja osvojenih slemova u odnosu na Novaka, a Rolan Garos je najuspesniji turnir za „bika iz Manakora“ pa se na stadionu Filip Šatrije oseća kao u svojoj dnevnoj sobi, a poraz u njegovoj „drugoj kući“ bi moguće bio jasan znak da zapravo nema više nikakvih polemika o tome ko je najveći ikada u „belom sportu“.

Novaku je dva puta polazilo za rukom da slavi protiv Rafe u Bulonjskoj šumi, pa je apsolutno svima vidljivo da bi se to moglo dogoditi i treći put.

Naravno, u Parizu će biti i Alkaraz i kompanija koja će se za nešto pitati, pa mnogi upravo u maju i junu očekuju da vide jedan od najneizvesnijih gren slemova u istoriji.

Tamo će se Novak praktično boriti sam protiv svih.

I ukoliko Đoković izađe poput nekog gladijatora kao pobednik iz Bulonjske šume, čini se da bi napad na kalendarski slem bio apsolutni i sasvim ostvarivi cilj srpskog asa u 2023. godini.

Jer bi na Vimbldonu on svakako bio među glavnim favoritima za titulu, a tamo bi mu glavni takmac bio sjajni Italijan Mateo Beretini sa izuzetno snažnim servisom i izvrsnom kretnjom na osnovnoj liniji pre nego svi Španci koji će doći na turnir, jer se zna koliko oni obožavaju šljaku i koliko se ne snalaze najbolje na travi na kojoj se igra treći gren slem u sezoni.

Ipak, u ovoj momentu teško je zaista zamisliti da mu iko sem Beretinija može napraviti problem na terenima Ol-Ingland kluba, gde je poslednji poraz doživeo 2017. godine protiv Tomaša Berdiha. Tačnije, tada je zbog povrede predao meč pri rezultatu 7:6, 2:0 za Čeha.

I onda dolazimo do US opena gde su, gledajući kroz istoriju, potencijalna iznenađenja možda i najrealnija.

Tamo je posebno opasan domaći teniser Frensis Tijafo, a to je na svoj koži najbolje osetio Rafa Nadal prošle godine kada ga je ovaj izbacio sa turnira u osmini finala sa 3:1 u setovima (6:4, 4:6, 6:4, 6:3).

Takođe, u Njujorku treba očekivati izuzetno motivisanog još jednog Amerikanca – Tejlora Frica, ali i Kanađanina Feliksa Ože-Alijasima.

To je gren slem na kojem se u eri „velike trojke“ dogodio najveći broj iznenađenja i sedam različitih pobednika, a tamo je do pehara stigao i Marin Čilić 2014. godine pobedom nad Keijem Nišikorijem od 3:0 u setovima (6:3, 6:3, 6:3).

Ostali pobednici poslednjeg gren slema u sezoni u poslednjih 15 godina su Huan Martin del Potro, Endi Marej, Stan Vavrinka, Dominik Tim, Danil Medvedev i Karlos Alkaraz, pa nije nemoguće da ćemo tamo dobiti novog šampiona, iako će se Đoković svojski potruditi da podigne pehar u septembru ove godine.

Od dokazanih rivala Đokoviću bi najveći problem potencijalno mogli napraviti Alkaraz i Medvedev u Njojorku, ali do tada ima još vremena i dva veoma važna gren slema koji se igraju na tlu Evrope na proleće i leto.

Ukoliko bi sve ispalo po idealnom scenariju, Đoković bi u tekućoj godini mogao da stigne do 25 grend slem titula, pri čemu bi kompletirao kalendarski slem prvi put od 1969. godine.

Do sada je u prebogatoj karijeri srpski as tri puta u karijeri 2011., 2015., 2021. godine osvajao po tri gren slem turnira u jednoj godini i bivao je najbliži kalendarskom slemu od svih tenisera u ovom veku, a ukoliko bi ove sezone otišao korak dalje i osvojio sve što se može osvojiti, bio bi već na jesen proglašen najvećim ikada koji je igrao ovaj sport.