Zvezda nikad nije imala toliko fudalera iz inostranstva

Posle pobede nad Mačvom (3:1) proteklog vikenda Milojević je još jednom priznao da zbog (pre)velikog broja stranaca ne može da na domaćem bojištu pošalje na teren najbolji tim, kao što to može u Ligi šampiona, gde ga ne sputavaju ovakva ograničenja.

– Marin i Boaći su takođe spremni, ali zbog pravila sa strancima nisu mogli da nastupaju u ovom meču. Zato će igrati protiv Olimpijakosa – naveo je Milojević.

Crvena zvezda u ovom trenutku praktično ne bi prošla licenciranje da je već od ove sezone na snazi novo pravilo koje je uveo Fudbalski savez Srbije da u prvom timu moraju biti najmanje dva igrača mlađa od 21. godine. U pitanju je propis koji će biti na snazi od sledeće sezone, zbog čega će šampion Srbije biti primoran da u prvi tim uvede dvojicu igrača iz svoje omladinske škole. U sadašnjem sastavu nema nikoga ko je iz omladinske škole prebačen u „A“ tim. U ovo nisu uračunati igrači poput Veljka Simića koji je iz omladinske škole Crvene zvezde do prvog tima crveno-belih stigao preko Bazela, Domžaela, Šafhauzena, Kiasa, Vitentura i Zemuna, što je bila avantura koja je trajala punih pet godina.

Gužva sa strancima na stadionu „Rajko Mitić“ dodatno je došla na dnevni red posle prošlonedeljne žalbe El Fardu Bena preko društvenih mreža, jer nije registrovan za Ligu šampiona, te Milojević može samo da ga koristi za domaće utakmice. Klub je Bena sa spiska igrača koji mogu da učestvuju u elitnom takmičenju izostavio zbog toga što je smatrano da će sigurno potpisati za Al Vahdu iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, ali tamnoputi fudbaler vratio se neobavljena posla sa Arabijskog poluostrva. Dok se Ben navijačima na društvenim mrežama pravda kako nije ni želeo da ode iz Zvezde jer „ne juri pare“, te da će njegov odlazak biti uslovljen odlukom vrha kluba, u javnosti je još uvek ostala nepoznanica zašto je on unapred otpisan, iako još uvek u momentu licenciranja nije stavio potpis na ugovor za drugi klub. Nije isključeno ni da je trener Milojević direktno odlučio da mu Ben više ne treba jer na krilnoj poziciji koju igra nikad nije imao veću konkurenciju. Osim Bena po boku mogu da igraju Ivanić, Van la Para, Garsija, Jevtović, Vukanović, Simić, pa čak i Marin koji je prošle sezone postao plejmejker usled nedostatka igrača koji u Ligi šampiona umeju da iznesu loptu i naprave organizaciju napada, mada je doduše po vokaciji u svim ranijim klubovima uglavnom igrao krilnog napadača.

Osim klupske politike dovođenja (pre)velikog broja stranaca, uvek je na dnevnom redu i pitanje njihovog kvaliteta. Godinama unazad postoji dilema da li Kanjas i Žander sa preko 30 godina oduzimaju mesto u timu nekim Zvezdinim klincima sa kojima bi navodno isti rezultati bili postignuti u Evropi, ali bi mogli da se promovišu i sutra izrastu u velike igrače. S obzirom na to da Milojević već treću sezonu zaredom uvodi ekipu u grupne faze evropskih takmičenja (dve Lige šampiona, jedna Liga Evrope), u njegovom mandatu se može reći da rezultati opravdavaju sredstva koja se koriste do cilja. Zanimljivo je da ni jedan Dejan Joveljić nije uspevao da se u Zvezdi nametne kao prvotimac i uglavnom je svoju šansu tražio sa klupe, dok je u Ajntrahtu brzo osigurao ulogu prvog napadača.

Za Zvezdu je trenutno olakšavajuća okolnost što se fudbaleri iz Crne Gore još uvek ne tretiraju kao stranci za domaća takmičenja. Velika prednost crveno-belih leži i u tome što se kanadski golman Milan Borjan nije odrekao srpskog pasoša kada je aplicirao za prekoatlantsko državljanstvo. Isti je slučaj i sa defanzivcem Milošem Degenekom, jednim od ključnih igrača ekipe ove sezone, koji pored australijskog takođe poseduje i srpski pasoš. Marko Marin se kao dvogodišnjak sa roditeljima u Nemačku preselio neposredno pre početka sukoba u Bosni i Hercegovini 1991. godine. Nemačka je tokom devedesetih imala strogo pravilo da svako ko želi da stekne državljanstvo te zemlje mora da se ispiše iz državljanstva prethodne, bez mogućnosti da se sačuvaju oba pasoša. Zbog toga se Marin i u domaćim okvirima, iako je „naš“, ipak vodi samo kao stranac.

Crvena zvezda je po broju stranaca samo najupečatljiviji primer, ali nije jedina. Stranci glavne uloge vode i u Partizanu i mnogim drugim domaćim klubovima. Evropski rezultati iz poslednjih godina pokazali su da oni mogu da donesu kvalitet klubovima u kojima igraju, dok se s druge strane dugoročna šteta po celokupan srpski fudbal još uvek ne može izmeriti. Srbija je u poslednjih deset godina lansirala generacije mlađih fudbalera koji su kao juniori osvojili Evropsko i Svetsko prvenstvo. Oni sada brane boje inostranih klubova, dok boje naših brane uglavnom oni stranci kojima je ovo ili usputna stanica za Zapad ili tamo jednostavno nisu uspeli.

Crveno-beli stranci

Milan Borjan Kanada

Santana Žander Brazil

Miloš Degenek Australija

Marko Marin Nemačka

Mirko Ivanić Crna Gora

Hoze Alberto Kanjas Španija

Radživ van la Para Holandija

Ričmond Boaći Gana

El Fardu Ben Komorska Ostrva

Mateo Garsija Argentina

Nikola Krstović Crna Gora

Antonio Mendeš Tomane Portugal

Zvezdini klinci po belom svetu

Najpoznatiji izdanci Zvezdine škole fudbala u ovoj deceniji napustili su klub pre navršenih 20 godina. Marko Grujić je prešao u Liverpul, a sada igra u Herti. Luka Jović je otišao u Benfiku, a potom je preko Ajntrahta iz Frankfurta letos prešao u Real Madrid za 60 miliona evra. Dejan Joveljić je letos prodat Ajntrahtu uprkos tome što je crveno-belima sada preko potreban kvalitetan napadač. Nije tajna da klub jeste zaradio na transferima ovih igrača, ali se otvorilo pitanje kolika bi zarada tek mogla da bude da su odigrali koji meč u Ligi šampiona ili Ligi Evrope.