Ambasador Finske: Brine medijska situacija u Srbiji 1Foto: Aleksandar Rokić

– Od kritične je važnosti kako radi Skupština Srbije – kaže Lahdevirta, koji je u diplomatiji gotovo 30 godina. Tokom karijere radio je, pored ostalog, u misiji Finske u Ujedinjenim nacijama, ambasadama u Britaniji i Kini, bio ambasador u Vijetnamu. Ambasador u Srbiji je od juna ove godine.

* Šta očekujete da će biti dostignuća finskog predsedavanja EU, imajući u vidu složen period, pored ostalog, zbog Bregzita i formiranja institucija Unije posle izbora za Evropski parlament?

– Kreiranje novih institucija je nezavisno od predsedavanja. Naša uloga je da pokušamo da podržimo da stvari funkcionišu glatko gde god to možemo. Predsedništvo ima veću ulogu u organizovanju nekih sastanaka, na primer Saveta opštih poslova, Evropskog saveta, kao i sastanaka na drugim nivoima. Imamo svoje prioritete tokom predsedavanja koje pokušavamo da podstaknemo. Ključna je vladavina prava zajedno sa zajedničkim vrednostima, potom konkurentnost i socijalna inkluzivnost EU. Na trećem mestu je uloga Unije kao globalnog lidera u vezi s klimatskim promenama i, konačno, prioritet je i sveobuhvatna bezbednost građana. U prioritete spada i proširenje. Kada je reč o temama u vezi s vladavinom prava, već je bilo diskusija u Savetu opštih poslova u septembru o Poljskoj i Mađarskoj. Smatramo da EU mora imati bolji dijalog i veći uticaj na zemlje članice kako bi ispunjavale osnovne kriterijume i pravila EU. Pitanje životne sredine nam je veoma važno i naša vlada je naglasila da su klimatska pitanja veoma neophodna i za EU. Do kraja godine želimo da usvojimo Strategiju o klimatskoj neutralnosti EU do 2050. Na tome radimo veoma naporno.

* Albanija i Severna Makedonija su se nadale da će od EU ove nedelje dobiti datum za početak pristupnih pregovora. Vidite li napredak Srbije u pregovorima?

– Mogu samo da kažem da se Finska zalagala za početak pregovora i sa Severnom Makedonijom i sa Albanijom. Mislim da je to pitanje veoma važno, kao i kako Srbija napreduje u traženim reformama – u oblastima vladavine prava i slobode medija i u svemu što je navedeno u izveštaju Evropske komisije u maju.

* Kako vidite vladavinu prava u Srbiji?

– Od kritične je važnosti kako radi Skupština Srbije. U tom smislu su EU i Evropski parlament pokušali da pokrenu dijalog između vladajuće partije i opozicionih stranaka. Nadam se da će dijalog dovesti do konkretnih rezultata, da će radno okruženje i za opoziciju biti pogodnije.

* Ne učestvuju sve opozicione partije u dijalogu…

– NJihovo je pravo da li će učestvovati ili ne. Nadam se rezaultatima koji će biti korisni.

* Da li je dijalog korisniji od bojkota?

– Teško je reći. Razumem složene okolnosti za opoziciju. S druge strane, nastojim da verujem da parlamentarni rad treba da bude sproveden u parlamentu, a ne van njega. Tu je i pitanje lokalnih izbora gde je možda potreban veći manevarski prostor.

* Rastu očekivanja da bi pitanje Kosova moglo biti rešeno kroz dijalog Beograda i Prištine uz posredstvo EU u ne tako dalekoj budućnosti. Kako komentarišete učešće SAD u procesu uz angažman Metjua Palmera i Ričarda Grenela?

– Finska podržava pre svega rad visoke predstavnice EU. Sve strane moraju da zajedno rade da dođu do rešenja. Glavna odgovornost je na dve strane, ali EU je spremna da pomogne. Mislim i da SAD dele sa EU snažan interes u stabilnom i prosperitetnom Zapadnom Balkanu i radujemo se saradnji sa specijalnim predstavnicima Bele kuće i Stejt departmenta.

* Nema konkurentnosti u pristupu EU i SAD?

– Nadam se da nema i da svi mogu raditi zajedno na jednom cilju.

* Šta biste izdvojili kada je reč o odnosima Srbije i Finske?

– Bilateralni odnosi su uvek važni, posebno za ambasade. Pokušvamo da ih promovišemo najviše što možemo. Ključna stvar u tom smislu su posete. Srećan sam što je naš ministar spoljnih poslova nedavno posetio sve zemlje Zapadnog Balkana. Dobro je i vreme za posetu jer slavimo 90 godina diplomatskih odnosa Srbije i Finske. Iako smo geografski udaljeni uvek je postojalo duboko poštovanje između dve zemlje. Sada je i putovanje skraćeno s obzirom na to da od juna imamo direktnu avio liniju između Beograda i Helsinkija.

* Kako vidite medijsku situaciju u Srbiji?

– Kao što je i u izveštaju EK naglašeno, nedostatak napretka u toj oblasti je razlog za zabrinutost. Srbija treba da stvori okruženje za medijske slobode i izražavanje bez ometanja i u skladu sa zakonom. Treba odgovoriti na teme u vezi s REM-om i RTS-om i to je deo dijaloga između vladinih i opozicionih partija. Nadam se konkretnim rezultatima. U Finskoj je u avgustu na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova istaknuta tema hibridnih pretnji i dezinformacija što takođe smatram važnim. Transparentnost u državnom kofinansiranju medija takođe. Nadam se da će nova medijska strategija biti brzo usvojena, poslata Briselu, a onda i implementirana.

* EU redovno izražava zabrinutost u vezi s ruskim i kineskim uticajem u regionu, uključujući Srbiju. Kako vi gledate na te uticaje?

– Mislim da su trgovina i investicije uvek u redu. Ali uvek naglašavamo pre svega da treba da postoji situacija u kojoj svi imaju pravične i jednake šanse da uspeju, kao i transparentnost javnih nabavki. To naglašavaju u diskusijama nordijske i druge zemlje EU. Takođe, ako se prema nekoj zemlji sprovode sankcije to shvatamo veoma ozbiljno i, što se tiče Finske, osnovna politika je da pratimo liniju EU koja podrazumeva primenu sankcija. S druge strane, nije nemoguće imati dobre odnose s Rusijom. Ona je naš veliki sused i imamo veoma dobre odnose, mada imamo različite stavove o nekim pitanjima.

close
Ambasador Finske: Brine medijska situacija u Srbiji 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.