Ambasador Italije za Danas: Balkan je region od centralnog značaja za Evropu

Praktično, to je priznanje za rad i aktivnosti koje obavlja naša ambasada u Beogradu, ali i priznanje onome što sam grad predstavlja. Takođe, to je i dokaz prijateljstva koji postoji između Italije i Srbije – kaže u razgovoru za Danas ambasador Italije u Srbiji Luka Gori, objašnjavajući zbog čega je Beograd, zajedno sa Hjustonom i Bankokom, izabran za jednu od tri prestonice italijanske kreativnosti u svetu za 2026. godinu.

To je povod za intervju sa ambasadorom Gorijem u Danasu u kome on, između ostalog, govori o učešću Italije na Ekspu 2027, strateškom partnerstvu i bilateralnim odnosima dve zemlje.

Možete li reći nešto više o Festivalu kreativnosti i zbog čega je on važan za italijansku diplomatiju i nastup u svetu?

– Sam Festival kreativnosti koji smo nazvali „Play with IT“ jeste koncipiran oko kreativnosti i koncepta same igre. On ima pet dimenzija: moda i dizajn, muzika, hrana, sport i tehnologija. U skladu sa tim imamo pet velikih događaja posvećenih ovim temama koje su zapravo prioritet spoljne politike Italije u Srbiji i regionu. Na taj način želimo da promovišemo i poboljšamo saradnju ne samo na političkom nego i na ekonomskom, kulturnom i naučnom nivou.

Da li su iste teme predviđene i za Hjuston i Bankok?

– Svaki od festivala kreativnosti je projekat za sebe. Mi smo izabrali da ovo budu teme za Srbiju.

U „Silosima“ na beogradskom Dorćolu 15. aprila na „Dan Made in Italy“ održan je prvi od pet događaja u okviru ovog festivala, posvećen modi i dizajnu. Šta se sve još planira do juna i ko će biti gosti?

-Sledeći događaj je „Play with Music“, posvećen je muzici i tom prilikom u Beograd će doći Konzervatorijum iz Torina, „Zekino d’oro“ i udruženje „Kvanto basta“ iz Italije. Ove tri važne institucije će organizovati različite muzičke radionice za decu predškolskog i školskog uzrasta u Srbiji, a imaćemo i veče posvećeno italijanskoj kanconi, te će publika moći da uživa u italijanskoj muzici koja je ovde veoma cenjena. Nakon toga sledi još jedna važna manifestacija „Play with Sport“.

U ambasadi ćemo organizovati veče posvećeno 100. godišnjici firme Dukati koja proizvodi motore. To je vrlo bitna kompanija i predstavnik brenda Made in Italy. U okviru tog segmenta jedan vikend ćemo na stazi Navak-a organizovati radionice. Iz Italije će doći Dukatijevi instruktori i posetioci će imati priliku da urade test vožnje motora i učestvuju u aktivnostima koje smo za taj događaj priredili. Zatim, biće tu i segment posvećen tehnologiji.

U okrviru njega organizovaćemo inovacioni forum na kojem će učestvovati brojne italijanske kompanije. Sve to realizujemo u saradnji sa naučno-tehnološkim parkovima u Srbiji i Privrednom komorom Srbije. Naposletku, biće tu deo koji je posvećen italijanskoj kuhinji i gastronomiji. Taj događaj biće organizovan u Savskom parku u Beogradu. Doći će predstavnici Udruženja pica-majstora iz Napulja, biće radionica, degustacija, muzike i projekcija filmova.

Zbog čega su nazivi svih manifestacija i programa u okviru Festivala italijanske kreativnosti na engleskom – „Made in“, „Play with…“?

– Znate kako, mi koristimo sva tri jezika – italijanski, srpski kako bi ljudi ovde razumeli, a i engleski s obzirom da imamo i međunarodnu zajednicu koja je ovde.

Izjavili ste da je Festival kreativnosti Italije u Beogradu neka vrsta strategije i podrške izložbi Ekspo 2027 u Beogradu. Koji je cilj i interes Italije u promociji Ekspa u Beogradu, koji veći deo srpske javnosti ne doživljava kao važnu svetsku manifestaciji nego kao promociju i marketing aktuelne vlasti?

– Italija tradicionalno učestvuje na svim Ekspo manifestacijama koje se organizuju u svetu. Poslednja na kojoj smo učestvovali bila je u Osaki, u Japanu. Mi ne posmatramo Ekspo kroz političku vizuru, nego kao nešto što je kulturna i privredna manifestacija saradnje i partnerstva. Zato smo odlučili da učestvujemo na Ekspu 2027, koji će se održati u Beogradu, gde je do sada više od 130 zemalja potvrdilo svoje učešće.

Da li je i na koji način Italija uključena u pripreme i kako će biti predstavljena na ovoj izložbi, ko sve dolazi?

– Italija će učestvovati sa jednim od najvećih paviljona. Mi svakako već radimo na tome, sad smo u finalnoj fazi projekta, pripreme su u toku. Postoji veliko prijateljstvo između Italije i Srbije, što će naš zadatak učiniti mnogo lakšim. Okolnost da se mi geografski blizu nalazimo olakšaće i mogućnost da niz bitnih institucija i ljudi dođe na Ekspo i upotpuni prisustvo Italije.

Koliko sve to ima ima veze sa strateškim partnerstvom Rima i Beograda, koje je ušlo u 17. godinu?

– Svakako da naše prisustvo na Ekspu dodatno produbljuje veoma sadržajne i bogate bilateralne odnose koji postoje između naše dve zemlje. Poslednjih godina naša saradnja veoma se razvila kako na političkom tako i na ekonomskom planu. Organizovali smo četiri poslovna foruma, kao i dva naučna foruma. Na polju kulture takođe imamo jako lepu i bogatu saradnju. Jedan od poslednjih događaja je izložba o italijanskom stripu koja je u toku u Muzeju Jugoslavije, tako da bih rekao da se naše učešće na Ekspu savršeno uklapa u naše bogate i dobre bilateralne odnose.

Diplomatski odnosi Italije i Srbije zvanično su uspostavljeni pre 147 godina. Kako objašnjavate da je uprkos tome Italija ne samo učestvovala u NATO agresiji na SRJ nego je priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova pod protektoratom UN, a 2015. i glasala za članstvo samoproglašene kosovske države u Unesku?

– Kada je reč o Kosovu, iako tu Rim i Beograd imaju različite stavove, mi o Kosovu vodimo konstruktivan i pozitivan dijalog. Italija u svom kontigentu u okviru Kfora ima 900 vojnika, koji su tamo u okviru Misije NATO. Italijanski vojnici štite srpske manastire, tu pre svega mislim na Visoke Dečane i na tome su nam zaista, kako nadležni srpski organi tako i srpski narod veoma zahvalni.

Da li i koliko razlika u pogledu kosovskog pitanja opterećuje odnose Beograda i Rima?

– Pa, zapravo ti različiti stavovi ne utiču na naše bilateralne odnose. Mi poštujemo stavove jedni drugih. Italija se veoma trudi da ima pozitivnu ulogu i u normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine – dijalogu pod okriljem Evropske unije. Taj diplomatski proces je u toku, gde su obe strane, i Beograd i Priština, pozvane da konstruktivno sarađuju.

Pre gotovo dve decenije objavljeno je srpsko izdanje Vaše knjige „Evropska unija i Zapadni Balkan“. Da li i sad mislite da je Jugoistočna Evropa „centralni izazov za EU“?

– Napisao sam još jednu knjigu pre dve godine o proširenju Evropske unije na region. I dalje sam uveren da je ovo veoma važan region za Evropu. Ne samo da je Balkanu potrebna Evropa i Evropska unija nego je i samoj Evropi potreban Balkan. Zašto to kažem? Prvo zbog bezbednosti, ako želimo da vidimo bezbednost u njenom kontinentalnom smislu, ali i zbog ekonomije i privrede, jer postoje mnogobrojne kompanije koje rade u ovoj zemlji i regionu pa smo i na taj način povezani sa Evropom. Takođe i na kulturnom planu ovaj region jeste evropski i može veoma puno da doprinese samoj Evropi. I dalje verujem da je ovo region koji je od centralnog značaja za Evropu i nadam se da će proces proširenja da se ubrza i da će da obuhvati čitav region, a tu pre svega mislim na Srbiju.

U kojoj meri na evropska zbivanja – proširenje, bezbednost, rat u Ukrajinu, utiču najnovija ratna dešavanja u svetu, pre svega na Bliskom Istoku između Irana, SAD i Izraela?

– To što se trenutno događa na svetskoj sceni utiče na sve nas, ne samo na region Balkana. Trenutni međunarodni kontekst veoma je složen i komplikovan. Postoji puno kompleksnih kriza, što će svako imati veliki uticaj na čitavu Evropu. U svetlu toga smatram da treba ubrzati proces proširenja Evropske unije na Balkan. Mislim da je to veoma važno. Moja uloga ovde je da ohrabrim Srbiju da učini svaki mogući napor da iskoristi tu trenutnu povoljnu situaciju po pitanju mogućnosti proširenja Evropske unije i da brže krene u proces pridruživanja.

Ispunjavanje obaveza

Kad je reč o bezbednosti, a pominjali ste i prisustvo italijanskih snaga u sastavu Kfora, čini se da je Kosovo i Metohija i dalje „ratna zona“, mesto potencijalnog “ zamrznutog konflikta“ jer briselski pregovori nisu ništa suštinski rešili. Kakve su Vaše procene?

-Ti pregovori su zapravo još u toku. Nije se došlo do konačnog rešenja i praktično nije još došlo do normalizacije odnosa. Ono što je bitno, jeste da obe strane ispune svoj deo obaveza. Što se interesa Srbije tiče, važno je da dođe do formiranja zajednice opština sa većinskim srpskim stanovništvom jer bi to bilo i jeste veoma bitno za bezbednost srpske manjine na Kosovu.

Intenzivna saradnja

Premijer Italije Đorđa Meloni već je dva puta posetila Beograd – u decembru 2023, uoči vanrednih parlamentarnih izbora, potom i u avgustu prošle godine. Da li se očekuje uskoro i njen treći dolazak?

– Kako stvari sada stoje, nemamo u planu posetu predsednice Saveta ministara, ali je naš politički dijalog sa Srbijom svakako veoma intenzivan. Skoro je u Beogradu bio italijanski ministar odbrane, a nedavno je i srpski ministar poljoprivrede boravio u Italiji. Prošle nedelje ovde je bila delegacija Odbora italijanskog Senata za evropske poslove, tako da ponavljam da je naša saradnja veoma intenzivna.

Diplomatija rasta

Ambasada Italije objavila je vodič „Diplomatija rasta: Ekspo 2027 Beograd“, kao prvi operativni dokument namenjen promociji učešća Italije na ovom događaju. U njemu se, između ostalog, ističe da će „Ekspo Beograd biti prva međunarodna izložba održana u jednoj balkanskoj zemlji“, kao i da je „ponovno ujedinjenje Balkana sa Evropom najveća evropska strateška investicija“. „Italija je 2025. potvrdila svoju poziciju trećeg najvećeg trgovinskog partnera Srbije, sa 3,5 milijardi evra bilateralne trgovine između januara i septembra – 2,01 milijarda evra izvoza u Srbiju i 1,5 milijardi evra uvoza.

Naučna saradnja između dve zemlje je takođe veoma razvijena, kao i promocija italijanskog jezika i kulture. Kao deo opšte teme događaja, „Igra(j) za čovečanstvo – Sport i muzika za sve“, Italija će fokusirati svoje učešće na podtemu „Igrajmo zajedno“, a tematski manifest Italije naglašava kako igra, sport i muzika doprinose društveno-kulturnom razvoju pojedinaca i zajednica, povećanju pristupačnosti i inkluzivnosti, međugeneracijskoj solidarnosti i kulturnom razumevanju, kao i tehnološkom napretku, stimulišući kreativnost, inovacije i eksperimentalni pristup dizajnu i proizvodnji…

Cilj je da se osigura da italijanski paviljon bude živahan prostor za susrete, igru, performanse i eksperimentisanje, konsolidovanje postojećih saradnji i pokretanje novih u oblastima gde Italija može da ponudi izvrsnost i igra vodeću ulogu. Tokom događaja očekuju se veliki muzički nastupi i važne italijanske sportske ličnosti, kao i želja da se u Beogradu prikažu umetnička dela koja našu zemlju čine glavnim čuvarom Uneskove kulturne baštine“, navodi se u ovom dokumentu.

Prevod sa italijanskog jezika: Jelena Martinović