Ameriku i Evropu "preplavio talas rasizma" 1Foto: Miroslav Dragojević

Trinaestogodišnji dečak američkog državljanstva koji je pre tri godine bio prisiljen da na video-snimku koji je objavila Islamska država preti predsedniku Donaldu Trampu rekao je da je, kada se vratio u SAD, osetio „slatko olakšanje“.

„Moja poruka Trampu, marioneti Jevreja, glasi: Alah nam je obećao pobedu i obećao je tebi poraz. Ova borba se neće završiti u Raki ili Mosulu. Završiće se na tvojoj teritoriji“, izgovorio je Metju u kamere tekst koji su ga naterali da nauči.

Raka je do avgusta 2017. već bila u ruševinama.

Sada već godinu dana živi sa ocem, a kući ga je 2018. vratila američka vojska.

„Desilo se i učinjeno je. Sada je sve to iza mene. Bio sam mali i ništa od toga nisam razumeo“, rekao je Bi-Bi-Siju Metju koji dobija psihološku pomoć da bi se izborio sa svime što mu se dogodilo.

Naizgled obična američka porodica je u aprilu 2015. ušla na teritoriju Islamske države preko Turske.

„Jedino inkluzivne politike mogu da daju suštinske odgovore na bilo koje vidove radikalizacija, pa i na ove koje se tiču regrutacije dece u terorističke organizacije“, kaže za Danas Ivan Ejub Kostić, izvršni direktor Balkanskog centra za Bliski istok.

„Umesto radikalnih identitarnih politika treba ići ka uspostavljanju društava koja će biti u mogućnosti da obgrle i na otvoren način prihvate sve različitosti koje u stvarnosti u današnjim društvima postoje.“

Tema koja se tiče Islamske države Iraka i Levanta, napominje Kostić, veoma se vešto koristi u svrhe rastuće islamofobije i populističkih politika koje su sve prisutnije na Zapadu, što veoma zabrinjava.

Jer, ta organizacija, dodaje, je u značajnoj meri poražena.

„No, uprkos tome poslednjih nekoliko meseci imamo seriju izuzetno problematičnih izjava pojedinih lidera najmoćnijih država na svetu, kao i planove da se donesu izuzetno restriktivne zakonske mere koje će biti uperene protiv verujućih muslimana. Mislim da stvaranje atmosfere u kojoj se potenciraju teze o ‘sukobu civilizacija’ i ‘vrednosti’ ne vode nikuda i da one idu savršeno na ruku upravo ekstremistima kojih ima na svim stranama, pa naravno i među muslimanima“, ističe Kostić.

On naglašava da najveći broj žrtava terorističkih akcija koje sprovode organizacije poput Islamske države i Al Kaide jesu upravo muslimani.

„Organizacije poput Al-Kaide i Islamske države Iraka i Levanta apsolutno ne mare za živote muslimana. Ne da ne mare, već one smatraju sve one muslimane koji nisu sledbenici njihovih izvitoperenih, antiljudskih ideologija kao nemuslimane, nevernike, otpadnike. Upravo zato, najveći broj žrtava terorističkih akcija koje ove organizacije sprovode jesu upravo muslimani“, ističe Kostić, navodeći kao primer to da „kada su se desili napadi u Parizu, Nici i Beču, o kojima su svi zapadni mediji ekstenzivno izveštavali, desio se i stravičan napad na kampus Univerziteta u Kabulu u kojem je stradalo čak 32 mladih ljudi, a preko 50 ih je teško ranjeno“.

„Upravo na navedenim osnovama lideri nemuslimanskih država moraju da prekinu da se služe populističkim narativima i da šire antimusliamansku mržnju koja daje vetar u leđa ne samo džihadističko-tekfirskim muslimanskim organizacijama već i ultradesničarskim pokretima zbog čega su na kraju „obični“ muslimani izloženi dvostrukom udaru – od paramilitarnih esktremističkih muslimanskih grupa i onih desničarskih, belih supremacionističkih fašističkih organizacija“, napominje Kostić.

Odgovarajući na pitanje koliko se iza mera koje zapadne države preduzimaju kriju ksenofobija i antimuslimansko raspoloženje, on kaže da se „nažalost, ksenofobija i antimuslimanska raspoloženja više uopšte ‘ne kriju’ iza bilo čega“.

„Ovakvi stavovi predstavljaju dominantan politički mejnstrim u značajnom broju zapadnih država. Strahoviti val rasizma, islamofobije, antiimigracione i antimuslimanske mržnje je preplavio Evropu, kao i SAD“, kaže Kostić.

No, ono što posebno zabrinjava, naglašava, „jeste da se tim narativima ne služe samo desničarske, nacionalističke stranke, već duže vreme i političari i partije koje bi trebalo da zagovaraju drugačije politike“.

„No, u mejnstrim medijima malo ko na to obraća pažnju. Najslikovitiji primer za takav trend je Francuska koja još od Nikole Sarkozija sistematično institucionalno i strukturalno targetira muslimane u ovoj državi“, napominje naš sagovornik.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

2 reagovanja na “Ameriku i Evropu „preplavio talas rasizma“”

  1. O čemu ovaj priča, za boga miloga??? Još nisam čuo za slučaj belog supremacioniste koji je otišao u Abu Dabi i tamo zaklao hodžu ili pucao po ljudima koji se šetaju ulicom. Eventualno pobio novinsku redakciju zato što je objavila Isusove karikature. Ovde se bezobrazno protura teza kako je netolerantnost Evropljana (i nas, naravno) kriva što su oni postali ekstmisti i ubice.

  2. Ma, da, kao da ne, talas rasizma. Naravno, tek tako, niotkuda i apsolutno ničim izazvan?
    Slažem se da su u krajnjoj liniji najveće žrtve islamskog terorizma sami muslimani. Ali šta oni čine povodom toga? Koliko vidim, praktično ništa!
    Koliko važnijih islamskih vođa je javno osudilo islamski terorizam? Zanemarljivo, rekao bih čak i nenormalno mali broj njih!
    Gde su ti veliki javni protesti muslimana protiv islamskog terorizma? Svako malo kod njih ima velikih protesta protiv „bogohulnih karikatura“, ali protiv islamskog terorzma – ništa!
    Nađe se po nešto malo i mlako na Fajsbuku i po Evropi, ali ni u jednoj jedinoj islamskoj državi velikih organizovanih protesta nije nikad bilo.
    I kako onda da sve to tumačimo mi nemuslimani? Kao strah od odmazde i priznanje nesposobnosti da reše problem ili kao znak podrške terorizmu? A na sve to još mi ispadosmo „rasisti“?! Ma, da, oće to!

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.