Anketa nemačkog ekonomskog instituta: Da li biste radili četiri dana nedeljno za istu platu? 1Foto: Pixabay/rawpixel

Nedostatak stručne radne snage u Nemačkoj je toliki da poslodavce primorava da pronalaze neka nova rešenja: da li biste radili samo četiri dana nedeljno – za istu platu?

Praktično polovina – 49,7 odsto upitanih preduzeća u anketi nemačkog ekonomskog instituta Ifo žali se da je prisiljena da smanji svoju ponudu jer joj nedostaju radnici. Pritom je situacija u stvari sve teža: u istoj takvoj anketi iz aprila bilo ih je 43,6 odsto, što je tada bio najveći procenat od 2009, od kada se i sprovodi to istraživanje.

Najteže je pogođen sektor uslužnih delatnosti, bilo da je reč o tek radnicima na određeno vreme (77,9 odsto) ili specijalizovanim intelektualnim uslugama kao što su poreski savetnici i revizori (71 odsto). Žale se i preduzeća iz prerađivačke industrije (44,5 odsto), maloprodaje (41,9 odsto) veleprodaje (36,3 odsto), građevinskog sektora (39,3 odsto)…

Najmanje je žalbi u farmaceutskoj (17,2 odsto) i hemijskoj (24,1 odsto) industriji, dok je u automobilskoj industrija njih 30,5 odsto, a u mašinogradnji 43 procenata, piše DW.

Sutra ne radimo

I dok velike firme još nekako i „krpe“ svoju proizvodnju s radnicima koje imaju, za one male, a pogotovo za zanatlije, to je prava katastrofa. Da bi se ipak nekako provukli i zadržali dobre radnike koje imaju, prisiljeni su i na neka nova rešenja.

Tako je recimo kod Tomasa Šmauzera koji ima instalatersku firmu kod Nirnberga. Četvrtak je i on raspoređuje ljude na zadatke – šta već danas treba da bude urađeno, jer ovo je poslednji radni dan u nedelji. Petkom, subotom i nedeljom se kod Šmauzera ne radi. Radnicima kažu da im to odgovara, a i gazda ima računicu: od ponedeljka do četvrtka radi se devet i po sati, a onda imaju tri dana slobodno. Dakle, 38 umesto 40 sati nedeljno. Za istu platu.

Majke Bem je instalaterka postrojenja kod Šmauzera i prezadovoljna je. Za tri dana vikenda isplati se da se negde otputuje, mnogo je lakše da se ode kod lekara ili obavi nešto treće, bez da se uzima godišnji odmor. I instalater Lukas Platner je zadovoljan. To što se teoretski radi nešto duže jedva i da primećuje, jer je i inače bilo potrebno barem pola sata više da bi se spremio alat i očistilo gradilište nakon radova. A sad i troši manje goriva jer petkom ne mora da vozi do posla.

Manje dana – više para!

Zadovoljan je i gazda, jer – događa se nešto neočekivano. Njegova firma tako radi već pola godine i za to vreme ima veći promet nego što je imala sa pet radnih dana. Menadžerka firme Štefani Šmauzer to objašnjava ovako: „Pozitivno je to što radimo komprimirano i efikasnije. Ljudi se dobro odmore, jer od četvrtka ne rade i mogu da uživaju u slobodnom vremenu.“ A kad se svakog dana radi malo duže, onda se i uradi više.

Ne žale se ni mušterije, jedno neke kolege preduzetnici smatraju da je to kršenje pravila poštenog tržišnog takmičenja.

Takmičenje poslodavaca za dobrog radnika u punom je jeku, kaže Danijel Tercenbah, član uprave Zavoda za zapošljavanje: „Danas poslodavci moraju da učine sve kako bi zadržali svoje radnike. Ispada da je zadržavanje i nalaženje novih ljudi postao jedan od najvažnijih izazova za preduzetnike, jer je sve manje ljudi na tržištu rada.“ Pritom je sve teže privući ljude samo novcem, ali ovako preurediti radnu nedelju – to se može.

Povrh svega, gazda instalaterske firme uočio je da i on štedi. Tri službena vozila voze jedan dan manje u nedelji, kancelarija je zatvorena i ne mora da se greje… Za njega nema sumnje: petkom se kod njega ne radi – jedino možda za hitne intervencije, ali tada on sam mora da sedne u auto.

Izvor: DW


Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.