Foto: EPA-EFE/SASCHA STEINBACH

„Izvanredno“, rekao je Antonio Gutereš pre nekoliko sedmica, „odlučili su da ne odustanu i da se suoče sa ovim ogromnim izazovom.“ On je time mislio na pacifičke ostrvske države koje je posetio kako bi stekao utisak o već vidljivim posledicama klimatskih promena.

Otkako je Gutereš preuzeo dužnost generalnog sekretara Ujedinjenih nacija početkom 2017, pobedivši u trci bivšeg srpskog šefa diplomatije Vuka Jeremića, porasli su izazovi sa kojima se suočava međunarodna zajednica.

Ali Gutereš je, baš kao i zemlje Pacifika, odlučio da ne odustane. Za posvećenost borbi protiv klimatskih promena ovaj 70-godišnjak dobija Karlovu nagradu grada Ahena, jednu od najvažnijih evropskih nagrada za političke graditelje mostova.

Strateg iz Lisabona

Pogled na političke uspehe Antonija de Oliveire Gutereša dovoljan je da se stvori utisak kako je rodna Portugalija postala suviše mala za njega. Kao premijer bio je jedan od inicijatora „Lisabonske strategije“ kojom je Evropska unija želela da postane vodeća svetska ekonomija u roku od deset godina.

Antonio Gutereš Foto: EPA / GAIN EHRENZELLER

Odluka da se Grčka uključi u evrozonu, sporazum o slobodnoj trgovini sa Meksikom i sankcije protiv Austrije zbog učešća desničarske Slobodarske partije u vladi takođe su pale tokom portugalskog predsedavanja Evropskom unijom u prvoj polovini 2000. godine. Na evropskoj političkoj sceni, Guterešu je očito pomoglo što tečno govori i španski, francuski i engleski.

Tokom tih šest meseci koje je proveo na funkciji predsedavajućeg Evropskog saveta, švajcarski list Noje cirher cajtung ga je nazvao „pragmatičnim utopistom“ – Gutereš je to ostao do danas.

U vreme kada je bio premijer Portugalije, potraga za kompromisom i dijalog bili su mu posebno važni: Kada je Socijalistička partija (PS) propustila da osvoji apsolutnu većinu 1995. godine, diplomirani inženjer elektrotehnike formirao je manjinsku vladu. Održavao je dobre kontakte sa ostalim parlamentarnim grupama i bio popularan van svoje partije.

Tokom prvog mandata bio je suočen sa ličnim gubitkom – smrću supruge Luize Amelije. Gutereš se 2001. ponovo oženio.

U drugom mandatu na čelu manjinske vlade bio je izložen pritisku zbog neuravnotežene raspodele fondova EU: veliki deo sredstava slivao se u prestižne projekte kao što je Evropsko fudbalsko prvenstvo 2004. godine, dok je infrastruktura u zemlji polako propadala. Rušenje jednog mosta sa više od 70 mrtvih i loši rezultati Socijalističke partije na lokalnim izborima doveli su do kraja vlade Gutereša u decembru 2001. godine.

Komesar koji upozorava

U to vreme je Portugalac već ostvario dobre međunarodne kontakte: savetovao je generalnog sekretara UN Kofija Anana o socijalnim pitanjima u Brazilu. Anan ga je 2005. godine doveo na jedno od najvažnijih mesta UN, kada je Gutereš postao visoki komesar za izbeglice. Pod njegovom dirigentskom palicom UNHCR je prerastao u aparat sa budžetom od 6,8 ​​milijardi dolara i više od 9.000 zaposlenih u 123 zemlje.

Foto: EPA-EFE/ SALVATORE DI NOLFI

Ali i drama sa izbeglicama u različitim delovima sveta postala je sve veća, posebno u Siriji. Gutereš je kritikovao nezainteresovanost bogatih zemalja i neizvesnu finansijsku poziciju UNHCR, što je dodatno pogoršalo situaciju sirijskih izbeglica u susednim državama. U 2015. godini, kada je posebno mnogo izbeglica krenulo put Evrope, Gutereš se u jednom od intervjuu požalio na „haotičnu situaciju u kojoj se nalazi međunarodna zajednica“.

Ali Antonio Gutereš nije neko ko se samo žali. Kada nije dobio treći mandat na mestu šefa UNHCR 2015. godine i nakon što je dužnost predao Italijanu Filipu Grandiju, nagađalo se da ima ambicije za najvišu funkciju u UN. Prvobitno se mislilo da Gutereš nema šansi, jer su mnogi želeli da prvi put jedna žena postane generalna sekretarka UN ili da makar to bude neko iz istočne Evrope.

Na kraju je iskusnom Portugalcu ipak uspelo da dođe na poziciju i to bez ijednog glasa protivljenja među članicama Saveta bezbednosti koje imaju pravo veta. Šteta što neka žena nije postala generalna sekretarka, rekla je bivša šefica Komesarijata UN za zaštitu klime Kristijana Figuereš i dodala: „Ali Gutereš je bio daleko najbolji kandidat u trci.“

Dašak svežeg vetra u UN

Nakon deset godina pod Banom Ki Munom, mnoge diplomate su se nadale da će Gutereš od 2017. godine uneti dašak svežeg vetra u UN. Nekoliko dana nakon što je preuzeo dužnost u Njujorku, 330 kilometara dalje na jugozapadu, u Vašingtonu, Donald Tramp je položio zakletvu za američkog predsednika.

Tramp je pokazao da voli konfrontaciju sa UN kao i da je sklon da zapreti izlaskom SAD iz svetske organizacije. Tramp se pokazao i upornim protivnikom multilateralizma, koji Gutereš jednako odlučno brani.

Foto: EPA-EFE/Natalia Kidd

Akcente je do sada generalni sekretar UN stavljao na dva međusobno povezana problema: pitanje migracija i klimatskih promena. Uspesi u prvoj polovini njegovog mandata bili su paktovi o izbeglicama i migracijama, koje je usvojila ogromna većina država članica UN.

Gutereš je rano ukazao na katastrofalnu situaciju sa etničkom grupom Rohindža, koja je od jeseni 2017. izložena progonu u Mjanmaru. Dugo je međutim bio nemoćan da zaštiti ovu muslimansku manjinu od nasilja. Uspeo je da okupi sukobljene strane u ratu u Jemenu. Ali obe krize i dalje su nerešene, kao i mnogi drugi sukobi širom sveta.

U Guterešovu nadležnost spada i sprovođenje razvojnih ciljeva Ujedinjenih nacija do 2030. godine. On takođe želi da reformiše funkcionisanje Generalnog sekretarijata UN. To je divovski aparat i ujedno jedan od najvećih izazova za Gutereša.


Povezani tekstovi