poljskaFoto: EPA-EFE/WOJTEK JARGILO

Ukrajinski stručnjaci rade na lokaciji u pograničnoj oblasti jugoistočne Poljske gde je raketa ubila dve osobe, izjavio je u petak ukrajinski ministar Dmitro Kuleba.

Raketa je pala na poljsko selo Prževodov u 15.40 po lokalnom vremenu. Vest je u svetsku sferu prodrla u ranim večernjim satima, oko četiri sata kasnije.

Instinktivni zaključak je bio da je raketa ruska jer je agresorska vojska ceo dan uništavala civilnu infrastrukturu Ukrajine.

Ono što je izazvalo drhavticu i znojenje kod mnogih: mi smo na ivici sukoba između Rusije i NATO-a, koji neće biti čisto kinetički.

Rojters je objavio tekst sa detaljima koji pokazuju kako se odvijao proces odlučivanja unutar NATO-a, sa fokusom na američku ulogu koja je, kako se očekivalo, bila ključna.

U taj okvir sam dodao i informacije koje su se sporadično pojavljivale proteklih dana i nude jednu dimenziju diplomatske akcije koja je uspela da zaustavi eskalaciju do te mere da je ukrajinska istraga sada samo vest.

Bio je to drugi dan samita G20 u Indoneziji, na Baliju, u letovalištu Nusa Dua.

Američki predsednik Džo Bajden je spavao (vremenska razlika je sedam sati pre Evrope).

Agentima ajne službe je odmah rečeno da probude predsednika, a Entoni Blinken, državni sekretar, stavio je spoljnu službu u krizni režim.

U Vašingtonu, gde je još uvek bio radni dan (oko 11 časova), upravljanje sistemom je preuzela zamenica Vendi Šerman.

Pentagon je u visokoj pripravnosti.

„AP prenosi da Ukrajina javno optužuje Rusiju, finansijska tržišta su odmah počela da padaju, nemiri se šire. Zemlje istočne Evrope su besne i u strahu, temperatura raste iz minuta u minut“.

Bajdenu i timu je apsolutno jasno da moraju brzo reagovati i smiriti tenzije držeći se standardnih pravila koja je postavio general Mark Mili, zajednički načelnik štabova američke vojske, na početku rata: izbegavajte kinetički sukob između američke vojske i NATO sa Rusijom; Da se rat zadrži u geografskim granicama Ukrajine; Da se ojača i održi jedinstvo NATO-a.

U ovako uzavreloj situaciji stižu važne vesti, američki obaveštajni izvori nedugo posle pada rakete obaveštavaju predsednika da postoji mogućnost da je reč o ukrajinskoj raketi ispaljenoj u odbrani od ruskih projektila i da je slučajno pala u Poljskoj.

Blinken, Džejk Salivan, savetnik za nacionalnu bezbednost i predsednik Bajden su odahnuli, sada će biti lakše, nije ruska raketa. Morate brzo delovati i smiriti svoje saveznike.

Vendi Šerman se javlja na telefon, zove sve koji nisu na Baliju, prvo Poljake, gde zaseda Savet za nacionalnu bezbednost.

Zapadne diplomate potvrđuju Rojtersu da je gospođa Šerman, jedna od najiskusnijih diplomata na svetu, jedan od pregovarača koji je omogućio postizanje sporazuma o nuklearnom sporazumu sa Iranom 2015. godine, otvoreno poručila kolegama da budu oprezni u izjavama, da se smiri, da se odmeri „dok SAD smišljaju kako da odgovore“.

Da, tako to funkcioniše u NATO-u i savezu demokratija kada su u pitanju bezbednosna pitanja: SAD će smisliti kako da odgovore.

AP povlači izjavu o ruskoj raketi.

Tada izbija potencijalna nova kriza. General Milej želi da pozove Valerija Gerasimova, načelnika Generalštaba ruske armije, dogovorili su se da će linija biti otvorena sve vreme.

Ništa, niko ne diže telefon sa ruske strane. To je bio trenutak novog straha, zašto Moskva odbija da komunicira? Mogući odgovor je da nisu hteli da razgovaraju dok ne čuju javnu reakciju Zapada.

U svakom slučaju, neodgovorno je da ruska strana ne prihvati američki poziv u krizi koja se razvija.

Vilijam Berns, direktor CIA-e, bio je u Kijevu dan nakon što je u Istanbulu razgovarao sa Sergejem Nariškinom, direktorom ruske Spoljne obaveštajne službe (SVR), koga je upozorio da ne razmišlja o upotrebi nuklearnog oružja.

Rojters: „Američki zvaničnik je rekao da se Berns sastao sa zvaničnicima u Poljskoj dan nakon pada projektila, u sredu, „da bi razgovarali o trenutnoj situaciji“, ali je odbio da komentariše da li je Berns bio u kontaktu sa SVR od incidenta.

Portparol Kremlja rekao je da ne zna da li su ruski kanali sa Sjedinjenim Državama aktivirani kako bi se sprečila dalja eskalacija, ali je primetio da je američki odgovor bio „uzdržan“.

Ostaje otvorena mogućnost da je Berns pozvao Nariškina ili nekoga na tako visokoj poziciji kada je čuo da Gerasimov ne odgovara Mileiju. Uostalom, Berns je bio ambasador u Moskvi i sve ih lično poznaje.

„Bajden, u majici kratkih rukava i kaki pantalonama, sa Blinkenom i Salivanom pored sebe, poziva poljskog predsednika Andžeja Dudu, izražavajući saučešće i podršku istrazi, saopštila je Bela kuća“, prenosi Rojters.

Poljaci već znaju da to nije ruska raketa, Bajdenov poziv je element poštovanja i podrške.

Kada se to uradi, on se obrije, oblači odelo, budi ostale predstavnike G7 i NATO, ako još spavaju, koji su na Baliju, i organizuje vanredni sastanak.

Bajden objašnjava prisutnima, a italijanskoj premijerki Đorđi Meloni da je to bilo krizno vatreno krštenje, da raketa nije ruska i da u skladu sa tim treba da reaguju.

Dogovoreno je da se vest iznese u javnost, a da se za raketni napad na Ukrajinu, koji je indirektno izazvao tragediju, okrivi Rusija.

Bajden zatim obaveštava javnost da je „malo verovatno, na osnovu putanje rakete, da je ona ispaljena iz Rusije“. Svet može da odahne, rata neće biti.

Ali, prema Rojtersu, „Poljska i Baltik već neko vreme upozoravaju na stvarni rizik da se desi nešto što bi uvuklo Zapad u širi sukob“, rekao je jedan evropski diplomata.

„Ono što se dogodilo u utorak jasno pokazuje da se ovim ratom ne upravlja, da nije pod kontrolom. Zato ne može da odahne.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.