Belgijski portal: Kosovo spremno na kompromis sa Srbijom? 1Foto: EPA-EFE/GEORGI LIČOVSKI

Tenzije na Kosovu dostigle su tačku ključanja u septembru uz nasilnu pucnjavu između lokalnih srpskih aktivista i kosovske policije, piše Brusselsignal.eu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je za incident okrivio progon srpske manjine od strane većinske albanske nacionalnosti. Albanski premijer Aljbin Kurti je rekao da srpska vojska stoji iza incidenta i da snadbeva oružjem srpske naoružane napadače.

Odnosi između dvojice političara, u kojima je Evropska unija želela da posreduje, zapali su u ćorsokak. Sastanak između šefova vlada i predstavnika EU 26. oktobra navodno nije doveo nigde.

Međutim, dokumenta kosovske vlade koja su procurela u javnost pokazuju da bi se situacija mogla preokrenuti te da Kosovo navodno pristaje na ključni kompromis sa Srbijom.

Lokalni mediji su 31. oktobra objavili dokument koji pokazuju da se kosovski premijer Aljbin Kurti složio da stvori posebnu decentralizovanu vladu za većinsko srpsko područje u svojoj zemlji.

Iako bi to moglo da označi veliku deeskalaciju tenzija između Srbije i Kosova, čini se da su mnogi i dalje nezadovoljni time.

Dokumenti, koje je objavio albanski list Paparaci, navodno će „obezbediti okvir suštinske autonomije za zajednicu kosovskih Srba“.

Među nekim od prijavljenih dobitaka koje će ostvariti predložena Zajednica srpskih opština (ZSO) su prava da upravljaju sopstvenim obrazovanjem i zdravstvenom zaštitom, a takođe će joj omogućiti da dobije sredstva iz same Srbije.

Nacrt sporazuma kaže i da će EU pratiti funkcionisanje ASM prve dve godine od formiranja.

Normalizacija odnosa Srbije i Kosova je prioritet za EU. I jedni i drugi žele da se pridruže bloku, a briselski zvaničnici postavili su dobre odnose kao preduslov za njihovo članstvo.

Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova i obeshrabruje druge narode i međunarodne institucije da to isto čine.

Nekada etnički albanska pokrajina u Srbiji, Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. nakon brutalnog rata nakon čega je usledilo NATO bombardovanja Srbije.

U razgovoru za Briselski signal, Dušan Dostanić, istraživač beogradskog Instituta za političke studije, rekao je da je ASM trebalo da bude stvoren pre mnogo godina u skladu sa ranijim briselskim sporazumima iz 2013. kojima su posredovali Srbija i Kosovo.

„Srpska strana je ukinula sve srpske institucije na Kosovu u zamenu za pridruživanje. Ipak, Albanci 10 godina ništa nisu uradili. Sada imamo novi dogovor na stolu. Isto udruženje u zamenu za de fakto priznanje ’nezavisnosti Kosova’“, rekao je on.

Dostanić je smatrao da bi ASM zapravo bio „ništa, ili samo neka vrsta NVO“ jer „albanska strana insistira da ovlašćenja ASM budu u skladu sa Ustavom Kosova“.

Ustav Kosova se takođe može pokazati kao prepreka na Kurtijevoj strani. On je ranije negirao stvaranje ASM jer je tvrdio da bi osnivanje posebnog političkog tela za srpsku manjinu narušilo ravnopravnost građana Kosova pred zakonom.

Nevolje su počele ranije 2023. kada je srpska manjina bojkotovala izbore u svojim lokalnim gradovima.

To je dovelo do izbora gradonačelnika etničkih Albanaca. Kada je Vlada Kosova pokušala da postavi ove gradonačelnike u različite gradske većnice, izbili su ozbiljni neredi.

Dostanić je ostao pri stavu da ova situacija još nije rešena. „Srbi su bojkotovali poslednje izbore i sada su tamo na vlasti Albanci bez ikakvog legitimiteta“, rekao je on.

„Pa kakvo bi to Udruženje moglo biti kada su Albanci na vlasti u četiri opštine na severu?“

Takođe je delovao pesimistično u pogledu pojačane bezbednosti u oblastima sa srpskom većinom.

„Na neki način postaje sve gore i gore. Pre 10 godina na severu Kosova nije bilo albanskih specijalaca, a sada grade baze svuda“, rekao je Dostanić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari