"Beograd nikad neće vratiti kontrolu nad Kosovom, Dodiku potreban presedan": Portal Vzglyad o tome ko podržava nove granice Rusije 1Ilustracija: Danas

Predsednik Vladimir Putin potpisao je u petak sporazum sa liderima DNR, LNR, Zaporoške i Hersonske oblasti. Sada će naš savez imati još četiri subjekta. NATO je već saopštio da ne priznaje promene granice u Evropi. Ima li šanse da nove granice Rusije priznaju bar njeni saveznici, pita se ruski portal Vzglyad, prvi ruski onlajn list.

Iako će, kako piše biti izuzetaka, Rusija može da računa na Siriju, “čije su vlasti važne Moskve na još jednoj specijalnoj vojnoj operaciji”. Zatim Severna Koreja i Venecuela, koje nemaju šta da izgube po pitanju sankcije, ali uvek žele da idu protiv SAD. To su i Abhazija i Južna Osetija.

Svi ostali će se uzdržati, uključiti i najbliže saveznike.

Prema rečima predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka, još uvek nije sasvim jasno da li je priznao bar Krim kao deo Rusije ili Krim tiho postoji u sastavu Rusije bez priznanja Belorusije.

“Priznanja-nepriznavanja ove vrste su po mnogo čemu čisto pravna kazuistika. Jermenija se dva puta borila za Nagorno-Karabah sa Azerbejdžanom i jednom pobedila, ali nije priznala njegovu nezavisnost ni tada ni sada“.

SAD prete Kini vojnom intervencijom u slučaju pretenzija na Tajvan, ali priznaju Tajvan kao deo NR Kine”.

Kosovo je Srbija u rusko-srpskom prijateljstvu je kao lozinka – i tako će i ostati. Ali i mi i većina Srbi razumemo da Beograd neće vratiti kontrolu nad Kosovom. Šest miliona Srba neće moći da kontroliše dva miliona Albanaca ako budu spremni da pruži otpor, bez obzira na stav SAD. Ovaj rat je već izgubljen”, ukazuje ruski portal.

Inače, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, podsećaju, unapred najavio nepriznavanje plebiscita u DNR, LNR, Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti, misleći na nespremnost da se potvrdi presedan sličan kosovskom.

Lider bosanskih Srba Milorad Dodik postupio je suprotno – zbog činjenice da mu je potreban suprotan presedan i odvajanje od Bosne i Hercegovine. U međuvremenu, Republika Srpska, koja je u njenom sastavu, iako ima mnogo znakova suvereniteta, još nije suverena država”, navodi se.

Portal ističe da svako misli pre svega na sopstvene interese.

Sjedinjene Države su nuklearna sila koja je nedavno izgubila svaki strah, pa rado učestvuje u eksperimentima o podeli drugih zemalja, bilo Jugoslavije ili Sirije. Onima koji slede njihove politike, garantuju zaštitu od nasrtaja.

“Slično tome, Moskva će ostati dobronamerno mirna prema svojim saveznicima ako ne slede zvanično priznanje njenih novih granica. Nama je važno da budu priznati de facto – ne pipaju ih strane trupe, a de jure priznanje može da sačeka”.

Za Rusiju je očekivano da se osigura da oni ne intervenišu i pomognu “ neprijateljima u Kijevu ili Vašingtonu”.

Besmisleno je, tvrdi se dalje, poricati da će zvanično priznanje, na primer, Hersonske oblasti u sastavu Rusije, ukloniti prepreke stranim ulaganjima u ovaj region.

„Ali pre nego što se to dogodi (a u nekoj budućnosti će se to svako desiti), moramo da rešimo hitni i globalni problem Ukrajine, čije rukovodstvo i dalje namerava da vrati ove teritorije vojnim putem”.

Za početak ove granice će još morati da se brane, ali na istoku znaju da čekaju.

„S tim u vezi, može se postaviti još jedno pitanje: zašto su onda uopšte bili potrebni referendumi? Zašto je bilo potrebno stvarati dodatne rizike, ako će i u dokumentima saveznika ove teritorije ostati Ukrajina neograničeno dugo?

Ovi referendumi kao da nisu ni održani za SAD, Ukrajinu, za Kinu ili Srbiju (na tom istom Kosovu referenduma nije bilo).

„Ovo je razgovor sa novim sunarodnicima o našoj zajedničkoj budućnosti. Donbas, Zaporožje i Hersonska oblast nisu kolonije, već deo istorijske Rusije, gde žive ljudi, koje su mnogi ovde raniji smatrali sunarodnicima“.

Dokaz za to je, navodi se, ne samo ruski jezik, već i ruska (neukrajinska) percepcija zajedničke istorije, gde su junaci Petar I i Žukov, a ne Mazepa i Bandera. Međutim, ne treba se zavaravati.

Nakon više od 30 godina života u različitim državama sa različitim medijima i različitim školskim programima tek treba da se naviknemo jedni na druge, uključujući i vojni pritisak spolja, a plebiscit je predlog za nastavak opšteg toka istorije.

“Koliko će to trajati i da li se može ponovo prekinuti zavisi u minimalnoj meri od priznavanja forme naših odnosa od strane drugih zemalja. I to u maksimalnoj meri – od nas samih”, zaključuje portal.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.