Besmisleno je trčati ka EU preskakanjem regiona 1Foto: FoNet Aleksandar Levajkovic

Zastoj je sprečavao zemlje Zapadnog Balkana da imaju evropsku perspektivu, pa je sa Berlinskim procesom proširenje Unije vraćeno na agendu – kaže Suzana Grubješić, direktorka Centra za strateške analize i prognoze.

Inicijativa pokrenuta u glavnom gradu Nemačke pre šest godina, gde je održan i prvi samit, u javnosti je tokom godina postala prepoznatljiva po susretanju lidera „zapadnobalkanske šestorke“ koja su ranije, makar između pojedinih učesnika, često bila gotovo nezamisliva.

Posle Berlina, usledili su samiti u Beču, Parizu, Trstu, Londonu, Poznanju prošle godine i, najsvežiji, u Sofiji 10. novembra, gde su potpisane, odnosno prihvaćene zbog virtuelnog karaktera skupa usled pandemije, deklaracije o zajedničkom tržištu i zelenoj agendi zemalja Zapadnog Balkana.

Politička dimenzija Berlinskog procesa je do sada bila veoma uspešna, ističe Suzana Grubješić.

„Što se tiče ekonomskog dela, radilo se na ekonomskom rastu i saradnji, a najviše se postiglo pre svega u oblasti ekonomskog povezivanja regiona. Ne treba zaboraviti da je ta ideja povezivanja proistekla upravo iz Berlinskog procesa“, ukazuje naša sagovornica.

Investicioni forum privrednih komora Zapadnog Balkana, osnovan pod okriljem Procesa, ima za neke od ciljeva podršku konkurentnosti malih i srednjih preduzeća i omogućavanje boljeg korišćenja dostupnih fondova EU.

Vrhunac ekonomske dimenzije saradnje pokrenute u Berlinu trebalo bi da bude uspostavljanje zajedničkog tržišta.

Na pitanje kada se može očekivati sprovođenje zajedničkog tržišta u delo, Grubješić kaže da to „direktno zavisi od partnera sa Zapadnog Balkana koji treba da ga formiraju“.

„Šta je ono što sprečava region da brže napreduje? Pre svega bilateralni sporovi“, dodala je, „problemi sa vladavinom prava, nesprovođenje zakona, korupcija, predrasude i međusobno nepoverenje. Nadam se da su svi shvatili da kroz ekonomsko povezivanje može da se dođe do rezultata, a to govore i procene Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke.“

Kako je u svom obraćanju na poslednjem samitu kazala nemačka kancelarka Angela Merkel, lideri država koje su deo procesa ne treba da smetnu s uma da je njihov zajednički rad od najvećeg značaja.

„Pandemija je pokazala da je regionalna saradnja neophodnost, ne zato što je traži Brisel, nego zato što je to prirodno. Moj utisak je da je besmisleno trčati trku prema Evropskoj uniji bez regionalne saradnje, odnosno preskočiti tu stepenicu“, kaže Suzana Grubješić.

Povezivanje se u okviru Berlinskog procesa, osim na političkom i ekonomskom nivou – gde se počelo podsticanjem saradnje preduzeća, a čiji bi vrhunac trebalo da bude upravo uspostavljanje zajedničkog tržišta – odvija i u oblastima saobraćaja i infrastrukture, kao i na širem društvenom nivou: između civilnih društava, uspostavljanjem Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO), što uz ukidanje troškova rominga Grubješić takođe ističe kao uspehe.

Uspostavljen je i Fond za Zapadni Balkan (WBF).

Ciljevi WBF su promocija i razvoj kulturne saradnje, razvoj naučne razmene, istraživanja i saradnje u oblasti obrazovanja, podsticanje održivog razvoja, saradnje medija – i evropske integracije, što je bitno s obzirom na to da Berlinski proces nije zamena za članstvo u EU, već sredstvo za efikasniji put do njega.

Na konstataciju da se, kada je o procesu integracije regiona u Uniju reč, ponekad čini da pojedinim liderima šest zemalja odgovara održavanje statusa kvo, bez bržeg kretanja ka članstvu, jer takvo stanje podrazumeva manje obaveza i više prostora za „teranje po svom“, Grubješić ukazuje i na „drugu stranu medalje“.

„Da li Evropskoj uniji odgovara brže napredovanje? EU bi morala da održi obećanje dato Zapadnom Balkanu u Solunu 2003“, objašnjava, podsećajući na „nedvosmislenu podršku“ evropskoj perspektivi zemljama regiona izraženu u deklaraciji usvojenoj te godine.

Zelena agenda za Zapadni Balkan i integracija Roma u zemljama regiona takođe su neki od ciljeva Berlinskog procesa.

Na primedbu da nema dovoljno volje za rešavanje ovih pitanja – poznato je da su Beograd, Sarajevo i Skoplje, primera radi, u svetskom vrhu po zagađenosti vazduha – naša sagovornica ističe da misli „da nije toliko u pitanju volja koliko nedostatak sredstava“.

„Investicioni fond za Zapadni Balkan uveden u tom smislu je dobrodošao“, naglašava, „a integracija Roma je jedan od njegovih stubova. Volje nekad ima više, nekad manje, ali balkanska društva su siromašna. Zelena energija je uvek objašnjavana kao nešto skupo i nedostižno, ali mislim da će usvajanje Zelene agende za Zapadni Balkan početi da daje rezultate. Nije reč samo o tome da na telefonu vidimo kakav je kvalitet vazduha.“

Kroz Berlinski proces mogu se uočiti evidentna nastojanja Evropske unije da na Zapadnom Balkanu odgovori na upliv „eksternih inicijativa“, posebno kineskih.

„Kina je globalni akter i nema nikakve dileme da je ona za Evropsku uniju i Sjedinjene Države i globalni rival. Zemlje u regionu koje nisu članice Unije mogu da iskoriste i dobre stvari, kada je reč o Kini. Međutim, za ulazak Kine na Zapadni Balkan je odgovorna EU koja se povlačila. Nema vakuuma u međunarodnim odnosima – kada se jedan akter povuče, upada drugi. Infrastruktura je u regionu bila godinama zapostavljana“, podseća Suzana Grubješić, dodajući da se nada da će, u tom smislu, Berlinski proces i ekonomski investicioni plan za Zapadni Balkan doneti rezultate.

Na pitanje šta se u regionu može očekivati od nove američke administracije koja preuzima dužnost u januaru, naša sagovornica kaže da će predsednik Džozef Bajden doneti promene, ali podseća na ono što je, preuzimajući dužnost prošle godine, kazala predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, a što bi prema njenom uverenju trebalo i da se ostvari: „Moja komisija će biti geopolitička Komisija posvećena održivim politikama.“

close
Besmisleno je trčati ka EU preskakanjem regiona 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.