Telegraf piše: Tramp kupuje vreme, američki marinci stižu do petka na Bliski istok

Američki predsednik rekao je novinarima da će „videti kako će“ teći pregovori i da će, ako se do petka ne postigne dogovor, „nastaviti da bombarduju koliko god mogu“.

Međutim, dolazak 31. ekspedicione jedinice marinaca daje Trampu mogućnost pokretanja kopnene operacije, uz nastavak vazdušnih udara protiv Irana.

Brod američke mornarice USS Tripoli stiže u petak sa oko 2.200 marinaca, pod komandom Centralne komande SAD, koja je zadužena za američke snage na Bliskom istoku, navodi Volstrit Žurnal.

Očekuje se da će brodu biti potrebno još nekoliko dana da stigne do Ormuskog moreuza, koji je Iran zatvorio za uobičajeni promet tankera koji prevoze oko 20 odsto svetske nafte.

Pentagon je naredio da i druga jedinica marinaca, sastavljena od oko 2.500 pripadnika, krene iz svoje baze u Kaliforniji ka Bliskom istoku.

Jedanaesta ekspediciona jedinica marinaca, koja deluje sa broda USS Boxer i njegove amfibijske borbene grupe, napustila je Kaliforniju prošle nedelje i mogla bi da stigne u zonu operacija do sredine aprila, prenosi Volstrit žurnal.

Američki zvaničnici navode da predsednik Donald Tramp i dalje razmatra agresivne vojne opcije, iako istovremeno izražava podršku pregovorima o postizanju primirja.

Trampove opcije bez garancije na uspeh

Među opcijama su operacija zauzimanja ostrva Harg, u severnom delu Persijskog zaliva, kroz koje Iran izvozi oko 90 odsto svoje nafte, kao i akcija zaplene iranskih zaliha visoko obogaćenog uranijuma.

Analitičari i stručnjaci spekulišu da bi dodatne mete za eventualno zauzimanje mogle biti ostrva Kešm, Kiš i Hormuz, na kojima se nalaze različite vojne zalihe i ekonomska infrastruktura.

Međutim, i pregovori i bilo kakva vojna operacija zahtevaće velike žrtve Sjedinjenih Država, upozoravaju analitičari.

Iran je zatražio nadoknadu štete izazvane američkim napadima, kao i čvrstu garanciju da će eventualni prekid vatre biti trajan.

Iranska Revolucionarna garda poručila je arapskim posrednicima da namerava da naplaćuje prolaz svakom brodu koji prelazi Ormuski moreuz, slično kao što Egipat naplaćuje prolaz kroz Suecki kanal.

Pošto je pokazao da može da „davi“ svetsku ekonomiju preko ovog moreuza, Iran verovatno neće pristati na uslove koji ga ne bi ostavili u jačoj poziciji nego pre rata.

Abas Aragči, iranski ministar spoljnih poslova, već je pozvao na ukidanje američkih sankcija pre nego što se Ormuski moreuz ponovo otvori. Ranije je to bio ustupak koji bi Vašington nudio tek nakon što bi Teheran pristao na stroga ograničenja svog nuklearnog programa.

„Donald Tramp se suočava sa teškim nizom opcija“, rekao je Deni Citronivič, bivši šef iranskog odeljenja u Odseku za istraživanje i analizu izraelske vojne obaveštajne službe.

„Postizanje dogovora zahtevalo bi značajne ustupke iranskom režimu po ključnim pitanjima“, napisao je on na platformi X.

„Alternativno, vojne opcije bilo udari na infrastrukturu, ograničene operacije (npr. ostrvo Harg) ili širi potezi poput kontrole Ormuskog moreuza bile bi izuzetno složene i bez garancije uspeha“.

Za zauzimanje ostrva Karg, 31. ekspediciona jedinica marinaca mogla bi da iskrca trupe na ostrvo, bilo morskim ili vazdušnim putem.

Vazdušni udari SAD uništili su piste na ostrvu, pa bi svaka operacija iz vazduha zahtevala korišćenje helikoptera ili lovaca F-35B Lightning II, koji mogu da sleću na neravan teren.

Marinci bi zatim mogli da poprave piste kako bi omogućili dalji transport ljudi i opreme, potencijalno uz pomoć transportnih aviona poput Lockheed C-130 Hercules.

Međutim, trupe bi bile izložene iranskoj raketnoj vatri i svaka takva operacija mogla bi imati visoku cenu u ljudskim životima.

SAD su koristile bombe za probijanje bunkera kako bi gađale iranska utvrđena obalna skladišta sa raketama i drugim oružanim sistemima.

Ipak, delovi iranskog arsenala su preživeli, a uspešnost iranskih raketnih napada je porasla poslednjih dana, iako je ukupni intenzitet vatre znatno opao od početka rata.