"Bombardovanje srpske vojske 1999. bilo prikladno": Na Tviteru pokrenuta kampanja podrške Bilu Klintonu 1EPA-EFE/Caroline Brehman / POOL

Kampanja sa heštegom #YesYouDid pokrenuta je na Tviteru u znak podrške izjavi bivšeg američkog predsednika Bila Klintona, koji je rekao da je NATO bombardovanje srpske vojske 1999. da bi se zaustavila humanitarna katastrofa protiv Albanaca na Kosovu bilo „prikladno“ i da se „ne može uporediti s ruskom invazijom“ u Ukrajini.

Govoreći za CNN, Klinton je rekao da je već učinjena prava stvar.

„Mislim da smo uradili pravu stvar u pravo vreme. A da nismo, ova kriza (ruska invazija na Ukrajinu) je mogla da se desi ranije“, rekao je Klinton za CNN.

Kritičari tvrde da je kontinuirano, kako se navodi, „zadiranje“ NATO na ruske granice nagnalo ruskog predsednika Vladimira Putina da napadne Ukrajinu da bi ili povratio deo ruske izgubljene imperije ili da bi pokazao da njegova zemlja nije slaba zemlja koju će lako zastrašiti Zapad.

„Putin nije krio da smatra da je raspad Sovjetskog Saveza velika tragedija“, naglasio je Klinton.

On je dodao da SAD i NATO nikada nisu imali nameru da ugroze Rusiju i da zemlje Istočne Evrope imaju pravo da žive bezbedno nakon što je nad njima decenijama dominirala Rusija.

„Ponudio sam Rusiji ne samo specijalno partnerstvo s NATO, već i perspektivu krajnjeg članstva u Alijansi, tvrdeći da će naši najveći problemi u vezi s bezbednošću krenuti od nedržavnih aktera ili autoritarnih država koje prodaju hemijsko, biološko i nuklearno oružje terorističkim grupama“, rekao je Klinton.

Izbor Klintona za predsednika 1992. usledio je kao rezultat okončanja Hladnog rata, piše thegeopost.com. Istočnoevropske zemlje su 1989. odbacile višedecenijsku komunističku diktaturu, a Sovjetski Savez se raspao 1991. tokom mandata ruskog predsednika Mihaila Gorbačova.

Za vreme Klintonovog predsedničkog mandata NATO su se pridružili Češka, Mađarska i Poljska, a njihovim stopama su 2004. krenule Bugarska, Estonija, Letonija, Litvanija, Rumunija, Slovačka i Slovenija. Sve ove zemlje su bile ili deo SSSR-a ili njegovi saveznici.

„Morate da kažete Poljacima da moraju da žive ostatak večnosti u neizvesnosti da li će Rusija pokušati da ih ponovo osvoji? Ili Mađari ili sve baltičke države. Zaista, posle onoga što su uradili, da li su ikada hteli da budu u Sovjetskom Savezu?“ pitao je Klinton.

Invazija na Ukrajinu koja je počela u februaru naišla je na snažan otpor zemlje, koja je nedavno povratila deo teritorija koje je izgubila u prvim nedeljama ofanzive.

Vojna agresija je podstakla Finsku i Švedsku, dva dugi niz godina neutralna suseda Rusije, da traže članstvo u NATO.

Na Tviteru je u vezi s Klintonovom izjavom već počela kampanja koja podržava širenje NATO.

Stručnjak u domenu bezbednosti Agim Musliu, koji je podelio Klintonove reči, napisao je #YesYouDid.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.