„Bliži raspadu nego ikada“: Može li NATO da preživi ako Tramp izvede SAD iz saveza?

Od besa zbog njihove relativno niske potrošnje na odbranu do – u novije vreme – pretnji da će preuzeti Grenland, teritoriju NATO članice Danske, američki lider već dugo drži Alijansu u stanju napetosti, piše Al Jazeera.

Međutim, odluka NATO saveznika da se ne pridruže Trampovom ratu protiv Irana produbila je raskol do nivoa kakav do sada nije viđen, tvrde analitičari.

Ove nedelje Tramp je njihov izostanak podrške nazvao mrljom na Alijansi „koja nikada neće nestati“.

Nemački kancelar Fridrih Merc je nekoliko sati kasnije to rekao još direktnije: sukob „je postao transatlantski test izdržljivosti“.

Ovo prepucavanje naglašava ključno pitanje koje je, prema mišljenju stručnjaka, kriza na Bliskom istoku otvorila pred NATO-om i koje se više ne može odlagati: može li transatlantska alijansa da preživi, naročito ako se SAD povuku?

„Neće biti povratka na uobičajeno funkcionisanje u NATO-u, ni tokom ove američke administracije, ni tokom naredne“, rekao je Džim Taunsend, viši saradnik u Centru za novu američku bezbednost. „Bliži smo raspadu nego ikada ranije“.

Tramp ne može da izvede SAD iz saveza „preko noći“.

Da bi to uradio formalno, potrebna mu je dvotrećinska većina u američkom Senatu ili akt Kongresa – scenariji koji su malo verovatni u skorije vreme, jer NATO i dalje uživa široku podršku među mnogim poslanicima u obe glavne američke stranke.

Ali postoje i druge stvari koje Tramp može da uradi. SAD nemaju pravnu obavezu da priteknu u pomoć saveznicima ako budu napadnuti.

Član 5 sporazuma govori o kolektivnoj odbrani, ali ne nameće automatski vojni odgovor – i među saveznicima postoji sumnja da li bi Vašington uopšte ikada pritekao u pomoć.

SAD takođe mogu da premeste oko 84.000 američkih vojnika raspoređenih širom Evrope van kontinenta.

Volstrit žurnal je u sredu izvestio da Tramp razmatra premeštanje nekih baza iz zemalja koje su ocenjene kao neodgovarajuće tokom rata u Iranu i njihovo prebacivanje u „kooperativnije“ države.

Takođe bi mogao da zatvori američke vojne baze i prekine vojnu koordinaciju sa saveznicima.

Pošto američke bezbednosne garancije Evropi predstavljaju temelj NATO-a još od njegovog osnivanja, takvo udaljavanje bi imalo ozbiljne posledice.

„On ne mora da napusti NATO da bi ga potkopao. Samo time što kaže da bi to mogao da uradi, već je narušio njegovu kredibilnost kao efikasnog saveza“, rekao je Stefano Stefanini, bivši italijanski ambasador pri NATO-u (2007–2010) i bivši viši savetnik italijanskog predsedništva.

Ipak, saveznici nisu bespomoćni. Ruska invazija na Ukrajinu otkrila je oslabljeno stanje evropske odbrambene industrije i njenu duboku zavisnost od SAD.

To je, zajedno sa brojnim diplomatskim krizama u odnosima SAD–NATO – uključujući Trampovu pretnju da preuzme Grenland – podstaklo evropske saveznike da više ulažu u odbrambene kapacitete.

Između 2020. i 2025. godine, vojni izdaci članica porasli su za više od 62 odsto.

Međutim, oblasti u kojima Evropa i dalje snažno zavisi od SAD uključuju sposobnost udara duboko u neprijateljsku teritoriju, obaveštajne podatke, nadzor i izviđanje, svemirske kapacitete poput satelitske obaveštajne podrške, logistiku i integrisanu protivvazdušnu i protivraketnu odbranu, navodi izveštaj Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS).

Ovi izazovi su i dalje veliki. Trebaće naredna decenija ili više da se popune te praznine, kao i oko 1 trilion dolara da se zamene ključni delovi američkih konvencionalnih vojnih kapaciteta.

Evropska odbrambena industrija teško uspeva da brzo poveća proizvodnju, a mnoge evropske vojske ne uspevaju da ispune ciljeve regrutacije i zadržavanja kadra, navodi IISS.

Ipak, neki stručnjaci smatraju da je evropski NATO moguć. Mina Alander, analitičarka Stokholmskog centra za istočnoevropske studije pri švedskom Institutu za međunarodne odnose, kaže da je NATO tokom godina postao struktura za vojnu saradnju evropskih zemalja.

„NATO bi stoga mogao da preživi rat u Iranu — pa čak i povlačenje SAD — jer evropske članice imaju interes da ga održe, čak i ako u radikalno drugačijem obliku“, rekla je Alander.

Za neke, rok je 2029. godina. Tada bi Rusija mogla ponovo da izgradi svoje snage dovoljno da napadne teritoriju NATO-a, prema procenama nemačkog načelnika odbrane, generala Karstena Breuera.

„Ali mogu početi da nas testiraju i mnogo ranije“, rekao je Breuer u maju prošle godine, naloživši da nemačka vojska do tada bude u potpunosti opremljena oružjem i drugom opremom. Drugi procenjuju da bi Moskva tu pretnju mogla da predstavlja već 2027. godine.

A šta je sa SAD, da li bi im bilo bolje bez NATO-a?

Prema Stefanu Stefaniniju, bivšem ambasadoru, rasprava o NATO-u se često „iskrivljuje“ kako bi se prikazalo da je svrha saveza isključivo zaštita Evrope od Rusije, kao neka vrsta američke usluge kontinentu.

NATO je bio mreža savezništava nastala na početku Hladnog rata protiv Sovjetskog Saveza. Decenijama su SAD pokušavale da privuku što više zemalja u savez, tretirajući one koje to odbijaju kao prijatelje neprijatelja.

Nakon napada 11. septembra 2001. na SAD, NATO je prvi i jedini put aktivirao Član 5 da bi se solidarisao sa Vašingtonom i poslao trupe u Avganistan.

Hiljade vojnika je poginulo tamo, uključujući skoro 500 iz Ujedinjenog Kraljevstva i desetine iz Francuske, Danske, Italije i drugih zemalja.

Tokom rata u Iranu, evropske baze su bile korisne kao odskočne tačke za američku vojsku iako su se mnoge zemlje javno distancirale od sukoba.

„NATO je služio interesima SAD, a Tramp to lako zanemaruje“, rekao je Farineli, bivši ambasador.

„Evropa snosi deo odgovornosti jer nije dovoljno ulagala u odbranu i stvorila je veliku zavisnost, ali tvrditi da NATO služi samo evropskim strateškim interesima jednostavno nije tačno“.