Tramp preti, članovi administracije horski ponavljaju za njim: Može li predsednik SAD legalno da povuče zemlju iz NATO-a?

Sada je kao razlog naveo to što saveznici nisu aktivno želeli da se uključe u rat u Iranu.

„Oh da, rekao bih da je to van razmatranja. Nikada nisam bio impresioniran NATO-om“, rekao je Tramp kada su ga pitali da li bi razmotrio članstvo SAD.

„Uvek sam znao da su oni papirni tigar, a Putinu je to takođe jasno, uzgred“, preneo je magazin Tajm.

Takav potez predstavljao bi politički zemljotres za zapadnu bezbednosnu arhitekturu, uspostavljenu nakon Drugog svetskog rata, koja je izdržala konfrontacije tokom Hladnog rata sa Sovjetskim Savezom, pre nego što je proširena nakon kraha istočnoevropskog komunizma 1989. godine, ocenjuje Gardijan.

Sredinom marta, Tramp je upozorio saveznike iz NATO-a na „veoma lošu“ budućnost ukoliko ne pomognu u obezbeđivanju Ormuskog moreuza. Evropske zemlje su odgovorile oprezno i sa otporom, odbijajući da pošalju ratne brodove u ovo vitalno trgovinsko područje.

Tramp ih je kritikovao što nisu preuzele odgovornost, tvrdeći da je njegov poziv na akciju bio „test“.

„Mi smo bili tamo automatski, uključujući i Ukrajinu. Ukrajina nije bio naš problem. Bio je to test, i mi smo bili tu za njih, i uvek bismo bili tu za njih. Oni nisu bili tu za nas“, rekao je britanskom listu Telegraf u intervjuu koji je objavljen u sredu ujutro.

U administraciji horski ponavljaju za Trampom

Trampove najnovije izjave o NATO-u, u međuvremenu, odjekuju stavovima najviših članova njegove administracije.

Državni sekretar Marko Rubio rekao je u utorak u intervjuu za Fox News da bi SAD mogle morati da „preispitaju“ svoj odnos sa NATO-om nakon završetka rata.

„Moraćemo da preispitamo da li ovaj savez, koji je dobro služio našoj zemlji neko vreme, i dalje ispunjava tu svrhu, ili je sada postao jednosmerna ulica gde je Amerika jednostavno u poziciji da brani Evropu, a kada nam zatreba pomoć saveznika, oni će nam uskraćivati prava korišćenja baza i nadletanja“, rekao je Rubio.

Iako nije imenovao konkretne zemlje, Tramp je više puta isticao Ujedinjeno Kraljevstvo zbog prvobitnog odbijanja da američke snage koriste britanske baze za napade 28. februara.

Španija je takođe odbila SAD dozvolu za korišćenje zajedničkih baza za napad na Iran i ranije ove nedelje zatvorila svoj vazdušni prostor za američke avione koji učestvuju u ratu. Italija je takođe odbila da da dozvolu za sletanje američkih vojnih aviona na vazdušnu bazu na Siciliji pre nego što polete ka Bliskom istoku.

Ministar odbrane Pit Hegset takođe je govorio o frustracijama Trampove administracije u vezi sa NATO-om.

„Mnogo toga je otkriveno, mnogo toga je pokazano svetu, o tome šta su naši saveznici spremni da učine za Sjedinjene Američke Države“, rekao je novinarima u utorak. „Kada tražimo dodatnu pomoć… dobijamo pitanja, prepreke ili oklevanja“.

„Nemate mnogo saveza ako imate zemlje koje nisu spremne da stoje uz vas kada vam je potrebna pomoć“, dodao je.

Američki ambasador u NATO-u, Metju Vitaker, rekao je za Newsmax u sredu da „je vrlo jasno da predsednik Tramp preispituje sve, bilo da je u pitanju naše učešće u NATO-u ili naša podrška evropskim naporima u Ukrajini“.

„Sve“, rekao je Vitaker, „je na stolu“.

Prema NATO-u, organizacija je osnovana na tri principa: „odvraćanje sovjetske ekspanzije, zabrana obnove nacionalističkog militarizma u Evropi kroz snažno prisustvo Severne Amerike na kontinentu i podsticanje evropske političke integracije“.

Sjedinjene Države, Belgija, Kanada, Danska, Francuska, Island, Italija, Luksemburg, Holandija, Norveška, Portugal i Ujedinjeno Kraljevstvo potpisali su Vašingtonski ugovor, ili Severni atlantski ugovor, u aprilu 1949. godine.

Ugovor, koji i danas čini osnovu NATO-a, sastoji se od 14 članova.

Tokom svog prvog mandata u Beloj kući (i prvih meseci drugog mandata), Tramp je isticao nezadovoljstvo NATO-om, pretežno zbog troškova odbrane i koliko svaka članica doprinosi. Tvrdio je da SAD ne bi trebalo da plaćaju najviše za odbranu.

Na samitu u Hagu 2025. godine, većina saveznika obavezala se na „ulaganje 5 odsto BDP-a godišnje u osnovne potrebe odbrane, kao i u troškove vezane za odbranu i bezbednost do 2035.“ Tramp je ovu odluku nazvao „velikom pobedom“.

Može li Tramp legalno povući SAD iz NATO-a?

Član 13 NATO-a navodi da svaka članica može istupiti iz saveza godinu dana nakon što američkoj vladi dostavi „obaveštenje o raskidu“, ukazuje CBS njuz.

SAD su osnivački član NATO-a iako Tramp ranije nije isključivao mogućnost povlačenja iz saveza.

Zakon o autorizaciji nacionalnoj odbrani koji je na snazi od 2024. a koji su zajednički predložili današnji državni sekretar SAD Marko Rubio i demokratski senator Tim Kejn iz Virdžinije postavlja uslov da se s povlačenjem iz Alijanse složi dve trećine senatora u Kongresu SAD.

Na to je podsetio i Čak Šumer, prvi čovek američkih demokrata u Senatu svojom objavom na mreži X.

Senat „neće glasati za izlazak iz NATO i napuštanje naših saveznika samo zato što se Tramp nasekirao zbog toga što oni neće da ga slede u njegovom bezobzirnom ratu, koji je sam izabrao da ga vodi“.

I can promise this: The Senate will not vote to leave NATO and abandon our allies just because Trump is upset they wouldn’t go along with his reckless war of choice.

Thank you to @SecRubio for sponsoring the bill in 2023 requiring a two thirds vote of the Senate to make sure… https://t.co/fBbuwwrN8v

— Chuck Schumer (@SenSchumer) April 1, 2026

„Hvala državnom sekretaru (Marku) Rubiju zbog toga što je 2023. godine bio sponzor zakona kojim se zahteva dve trećina glasova u Senatu (za povlačenje iz NATO) kako bi se obezbedilo da pogubljeni predsednici ne mogu donositi odluke (o povlačenju) na osnovu svojih hirova“, napisao je Šumer i ulinkovao objavu Rubija iz decembra 2023. u kojoj stoji: „Nijedan predsednik SAD ne bi smeo da se povuče iz NATO-a bez odobrenja Senata. Zahvalan sam što su moji kolege u Kongresu usvojili ovu dvostranačku meru“.

Ilaria Di Đoja, predavačica američkog prava na Univerzitetu u Birminghamu, za TIME je u januaru, nakon što Tramp nije isključio mogućnost izlaska iz NATO-a tokom spora oko Grenlanda, kazala: „Zakon iz 2024. je pokušao je da postavi čvrstu pravnu prepreku za bilo koji budući pokušaj povlačenja SAD iz NATO-a zabranjujući predsedniku da to učini bez dvotrećinske većine u Senatu ili akta Kongresa“.

Ipak, dodala je, te „pravne prepreke i dalje nisu čvrste“.

Di Đoja je navela da postoji nekoliko načina na koje bi Tramp mogao pokušati da zaobiđe ograničenja ako ozbiljno želi da povuče SAD iz saveza.

„Tramp bi mogao pokušati da zaobiđe zakonsko ograničenje Kongresa pozivajući se na predsedničke ovlasti u spoljnopolitičkim pitanjima, pristup koji je ranije pominjao kako bi zaobišao ograničenja Kongresa pri povlačenju iz ugovora“, rekla je za Tajm.

„Nije jasno da li bi bilo koja strana imala pravni legitimitet da ospori takav potez na sudu. Najverovatniji tužilac bio bi sam Kongres, ali s Republikancima koji kontrolišu Senat, politička podrška za takvu tužbu nije sigurna“, nastavila je.

„Rezultat bi bio ustavni sukob između izvršne vlasti i Kongresa, s tim što bi sudovi verovatno bili arbitri“.

Tramp „bi mogao da predstavi povlačenje iz NATO-a kao neophodno za nacionalnu odbranu, pozivajući se na široka ovlašćenja Vrhovnog komandanta (Član II, Sekcija 2)“, rekla je, ali bi bio potreban jak argument da to podrži.

Kurtis Bredli, profesor prava na Univerzitetu u Čikagu, rekao je za Tajm da postoji, barem, određeni presedan, pozivajući se na povlačenje predsednika Džimija Kartera iz sporazuma o međusobnoj odbrani sa Tajvanom 1978, formalizovano 1980.

Ipak, s obzirom na Zakon o nacionalnoj odbrani za 2024, ako bi Tramp povukao SAD iz NATO-a, to ne bi bilo lako i moglo bi izazvati pravne posledice.

Bredli je dodao da, zbog čestih presuda Vrhovnog suda u korist Trampove administracije, Kongres bi mogao imati teškoće da ga pobedi na sudu, ali bi pravni protivuticaj mogao doći iz drugih izvora.

„Ako bi neki u NATO-u zbog povlačenja SAD izgubili novac, to bi se smatralo ekonomskom štetom i potencijalno bi im dalo pravo da pokrenu tužbu“, rekao je.

Iako Tramp ima opcije, stručnjaci se slažu da su pravne procedure, u najboljem slučaju, nejasne.

„Sama ideja o izlasku SAD potkopava poverenje, koheziju i kredibilitet kolektivne odbrane“, rekla je Di Đoja, ističući da sama sugestija o napuštanju NATO-a nanosi veliku štetu.

„Trampovo ponavljano preispitivanje saveza slabi odvraćanje, uzdrmava evropsko planiranje bezbednosti i ohrabruje protivnike“.

Pozivajući se na savez kao „najvažniji ugovor o međusobnoj odbrani posle Drugog svetskog rata,“ Bredli je rekao da bi izlazak SAD bio iznenađujuć, te da je mnogo verovatnije da ćemo videti nastavak „tenzija sa NATO-om“ nego formalno povlačenje.

Kako su saveznici SAD reagovali na Trampovu pretnju?

Britanski premijer Kir Starmer, koga je Tramp izdvojio u svojim komentarima u intervjuu za britanski Telegraf odgovorio je na Trampove izjave u sredu ujutro.

U intervjuu, Tramp je ponovo javno kritikovao Starmera, koji je odbio, osim odbrambenih mera, da aktivno učestvuje u ratu u Iranu.

„Vi čak nemate mornaricu. Previše ste stari i imali ste nosače aviona koji nisu radili“, tvrdio je Tramp, ali nije želeo da savetuje Starmera o odbrambenim pitanjima kada su ga pitali da li britanski lider treba da više ulaže u tu oblast.

„Neću mu govoriti šta da radi. On može raditi šta hoće. Nije važno. Sve što Starmer želi su skupi vetroturbine koje dižu vaše cene energije u nebo,“ rekao je.

„Bez obzira na pritisak na mene i druge, bez obzira na buku, ja ću delovati u britanskom nacionalnom interesu u svim odlukama koje donosim, i zato sam apsolutno jasan da ovo nije naš rat i da nećemo biti uvučeni u njega,“ rekao je Starmer tokom konferencije za medije.

Starmer je, kao odgovor, branio svoju odluku da ostane distanciran od rata, uprkos pritisku spoljašnjih aktera. Lider Ujedinjenog Kraljevstva takođe je potvrdio svoj stav o NATO-u, rekavši novinarima da Britanija ostaje „potpuno posvećena“ savezu.

„NATO je najefikasniji vojni savez koji je svet ikada video. Obezbedio nam je sigurnost decenijama,“ istakao je.

Predsednik Finske, Aleksander Stub, takođe se oglasio povodom diskusije o NATO-u i rekao da je u sredu popodne imao „konstruktivan“ razgovor o toj temi sa Trampom.

„Razmenili smo mišljenja o NATO-u, Ukrajini i Iranu. Dobro je tražiti rešenja za probleme zajedno,“ rekao je Stub.

Vladislav Kosiniak-Kamiš, ministar odbrane Poljske, napisao je na X da „treba zadržati hladnu glavu“ kao odgovor na Trampove reči.

„Nema NATO-a bez SAD, ali nema ni snažnih SAD bez saveznika,“ napisao je Kosiniak-Kamiš, dodajući da savez „funkcioniše u oba smera.“

Ministar odbrane Litvanije, Robertas Kaunas, rekao je za NBC News da je savez njegove zemlje sa SAD „bio, jeste i ostaje strateški prioritet.“

Trampove izjave izazvale su i reakcije unutar SAD u sredu. Demokratski senator iz Virdžinije, Mark Vorner, oštro je kritikovao predsednikovu pretnju izlaskom iz NATO-a, nazivajući je „nepromišljenom“ i „opasnom“, dodajući da „ide direktno u ruke našim protivnicima.“

„Savezi nisu transakcioni. Oni se grade na poverenju, zajedničkim vrednostima i prepoznavanju da smo jači zajedno nego sami,“ rekao je Vorner u saopštenju. „Hiljade savezničkih vojnika služilo je rame uz rame sa američkim snagama u Avganistanu, a mnogi su dali najveću žrtvu. Sada sugerisati da je ovaj savez jednosmerna ulica nije samo pogrešno – to je uvreda za te žrtve“.

Severnoatlantski savez je odbrambeni savez osmišljen da zaštiti SAD, Kanadu i Evropu nakon Drugog svetskog rata.

Osnovan 1949. godine, savez je prvobitno obuhvatao 12 zemalja, a danas ima 32 članice. Najnovije zemlje koje su pristupile NATO-u su Finska 2023. i Švedska 2024.

Cilj NATO-a je „garantovati slobodu i bezbednost svojih članica političkim i vojnim sredstvima.“ U njegovom središtu je Član 5, koji navodi da će napad na jednog saveznika NATO-a biti smatran napadom na sve članice.