Trampove pristalice iz pokreta MAGA objavili priručnik: Kreće najveći talas deportacija u istoriji SAD

To bi moglo ozbiljno podeliti Trampovu koaliciju, piše Politico.

Plan Koalicije za Masovne Deportacije – organizacije koju predvode neki istaknuti veterani iz Trampovog sveta, grupe za ograničavanje imigracije i stručnjaci za ratnu politiku – oslanja se na jedan ključni stub: veliki napad na radna mesta u cilju sprovođenja imigracionih zakona, modelujući strategiju koju je administracija bivšeg predsednika Dvajta D. Ajzenhauera koristila da sprovede najveću deportaciju u istoriji zemlje.

„Ne postoji šansa za program masovnih deportacija ako sprovođenje zakona na radnim mestima nije u središtu pažnje“, navodi se u priručniku, u koji je uvid imao Politico.

„Sprovođenje zakona u velikoj meri znači fokusiranje na fizička područja gde je koncentrisana ilegalna radna snaga: radna mesta“.

Ta strategija gotovo sigurno obećava da će otuđiti neke od saveznika Trampove administracije u poljoprivredi, građevinarstvu i ugostiteljstvu, koji svi u velikoj meri zavise od radne snage bez dokumenata.

Posebno poljoprivredne grupe imaju značajan uticaj u Vašingtonu i već su pokazale sposobnost da usmere administraciju daleko od sprovođenja zakona na radnim mestima kada su ti napori ometali industriju.

Upadi na radna mesta mogli bi takođe biti duboko nepopularni među biračima, čija se percepcija Trampa po pitanju imigracije sve više pogoršava i koji su očigledno primorali administraciju da smanji tempo deportacija.

Objavljivanje priručnika grupe – koji takođe nudi preporuke od digitalizacije procesa verifikacije zaposlenja do zabrane imigrantima da pristupe kreditima – dolazi dok Trampova administracija ulazi u novu fazu interne kontrole imigracije.

Mesecima nakon što je imigracioni talas u Mineapolisu doveo do smrti dvoje američkih građana, administracija je promenila ton u vezi sa masovnim deportacijama dok je reorganizovala rukovodstvo Ministarstva za unutrašnju bezbednost (DHS).

„Car za granicu“ Tom Homan zamenio je šefa Carinske i granične zaštite Grega Bovina u Mineapolisu i smanjio prisustvo imigracionih službi u gradu. Predsednik je smenio sekretarku DHS Kristi Noem i postavio tadašnjeg senatora Markvejna Mulina umesto nje, a pregled zvaničnih administrativnih naloga na društvenim mrežama koje je uradio Politico otkrio je da su reference na „masovne deportacije“ u martu drastično opale.

U izjavi, portparolka Bele kuće Abigejl Džekson negirala je da je Bela kuća promenila pristup deportacijama.

„Niko ne menja agendu administracije za sprovođenje imigracionih zakona“, rekla je u izjavi. „Najveći prioritet predsednika Trampa oduvek je bila deportacija ilegalnih imigranata sa kriminalnim dosijeom koji ugrožavaju američke zajednice.

Kao što je Ministarstvo za unutrašnju bezbednost više puta navodilo, približno 70 odsto deportacija do sada odnosilo se na ilegalne imigrante sa kriminalnim dosijeom“.

Ipak, Koalicija za Masovne Deportacije pokušava da vrati Belu kuću ka agresivnijem imigracionom pristupu. Njeni članovi uključuju Marka Morgana, bivšeg vršioca dužnosti komesara Carinske i granične zaštite (CBP) pod Trampom, Erika Prinsa, Trampovog saveznika i bivšeg direktora Blackwater-a koji je predlagao Beloj kući privatizaciju imigracionih pritvorskih objekata i niz konzervativnih organizacija poput Heritage Foundation.

Grupa je prošlog meseca naručila anketu kod McLaughlin & Associates, jednog od Trampovih ispitivača javnog mnjenja, koja je pokazala da većina verovatnih birača u SAD podržava deportaciju svih migranata koji su ilegalno ušli u zemlju.

Ankete su takođe pokazale da 70 odsto verovatnih birača podržava „ojačano sprovođenje imigracionih zakona na radnim mestima kako bi se povećale plate američkih radnika“.

Međutim, ti rezultati se drastično razlikuju od drugih nedavnih istraživanja o imigraciji, poput januarske ankete Politico tokom talasa u Mineapolisu, koja je pokazala da gotovo polovina odraslih u SAD smatra da je Trampova kampanja masovnih deportacija bila previše agresivna, uključujući 1 od 5 njegovih birača iz 2024.

„Specijalni interesi i industrija mogli su da deluju u senci i da se oslanjaju na zakonodavce i administrativne zvaničnike“, rekao je Majk Havel, predsednik Oversight Project-a i član Koalicije za Masovne Deportacije.

„Mi tu borbu vodimo javno, i ne verujemo da su oni dobro pozicionirani da je dobiju, jer njihovi argumenti ne prolaze kod američkog naroda“.

Deklarisani cilj grupe od 1 milion deportacija u 2026. odražava privatni cilj unutar Bele kuće, kako je prošle godine izvestio Vašington Post. To bi predstavljalo značajan porast zabeleženih deportacija: Ministarstvo za unutrašnju bezbednost navelo je da je 2025. deportovalo nešto više od 600.000 osoba, iako nezavisne analize navode niži broj.

Industrijske grupe upozoravaju da bi sprovođenje zakona na radnim mestima poremetilo lance snabdevanja.

Prošlog juna, nakon imigracionih upada na farmama i u pogonima za preradu mesa, koji su izazvali šok u poljoprivrednoj industriji i negativne naslove, sekretarka za poljoprivredu Bruk Rolins i drugi uspešno su lobirali kod predsednika da se fokus prebaci na „plave gradove“ — potez koji je na kraju kulminirao turbulentnom operacijom u Mineapolisu.

„Predsednik je jasno stavio do znanja gde stoji po pitanju ovog problema i jasno rekao kako želi da se politika sprovodi“, rekao je Džon Holi, predsednik Nacionalnog saveta poslodavaca u poljoprivredi.

„Ako bi imigracioni upadi ponovo pogodili poljoprivredne operacije, to će poremetiti lanac snabdevanja hranom, i to smo vrlo jasno stavili do znanja. Znamo da je predsednik posvećen tome da lanac snabdevanja hranom ne bude poremećen i da cene u prodavnicama ne rastu nepotrebno“.