„U narednih 12 meseci“: U Evropi su počeli da revidiraju vreme Putinovog mogućeg napada na NATO

Ali nedavni događaji ih prisiljavaju da promene svoje procene, piše Volstrit žurnal.

Zaglavljen u Ukrajini gde gubi više vojnika nego što može da zaposli po ugovoru, Kremlj je očigledno eskalirao protiv baltičkih država.

Usvojen je zakon koji omogućava Putinu da koristi vojsku u inostranstvu kako bi „zaštitio građane Ruske Federacije“ – slične odluke doneo je parlament Rusije pre aneksije Krima 2014. godine i potpune invazije na Ukrajinu 2022. godine.

Visoki evropski zvaničnici sada veruju da Rusija može da vidi povoljnu priliku za sebe da uđe u vojni sukob sa zemljama NATO-a u narednih 12 meseci, piše list.

Energetski šok izazvan ratom sa Iranom daće Moskvi dodatni novac, a u Evropi bi mogao povećati političku nestabilnost, jačajući poziciju krajnje desničarskih stranaka koje se zalažu za kraj pomoći Ukrajini i nastavak kupovine ruske nafte i gasa.

Zvanična retorika Moskve, primetno omekšana prema Sjedinjenim Državama nakon što je Donald Tramp došao na vlast, sada predstavlja Evropu kao neumoljivog neprijatelja koji mora biti kažnjen ili uništen.

„Rusija jasno vidi Evropsku uniju kao pretnju svom sistemu upravljanja zasnovanom na ugnjetavanju i strahu“, rekao je Majkl Mekgrat, evropski komesar za demokratiju, pravdu i vladavinu prava.

„Na kraju, njihov cilj je da unište Evropsku uniju. Ne treba da imamo iluzija o tome, jer oni ne žele da imaju veliki, moćni i ujedinjeni demokratski blok na svojim granicama“.

Cilj Rusije je da ugrozi celokupnu evropsku bezbednosnu arhitekturu, slaže se Benjamin Hadad, ministar za evropske poslove Francuske, gde bi predsednički izbori trebalo da se održe 2027. godine.

Krajnje desničarska stranka Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen, iako se distancirala od Putina, evroskeptična je i ima dobre šanse da dobije svog kandidata. U ovoj situaciji potrebno je biti izuzetno oprezan, nastaviti da ulažemo napore da podržimo Ukrajinu i ponovo naoružamo Evropu, insistira Hadad.

Putinova ratna mašina u Ukrajini je očigledno zastala. Vojska je jedva napredovala od februara i čak gubi prethodno zarobljene teritorije u nekim oblastima.

Oružane snage Ukrajine osigurale su superiornost u ratu bespilotnim letjelicama čineći neefikasnom taktiku „infiltracije“ – glavni način napredovanja okupatora u protekle dve godine, praćen gubitkom do 90 odsto osoblja.

Ukrajinski dronovi srednjeg dometa potkopali su borbenu sposobnost ruske protivvazdušne odbrane, što je omogućilo uništavanje sistema snabdevanja fronta i otvorilo put bespilotnim letjelicama dugog dometa. Poslednji sada redovno bombarduju rafinerije, luke, naftnu infrastrukturu, postrojenja vojno-industrijskog kompleksa, a 17. maja naneli su veliki udarac Moskvi i Moskovskoj oblasti.

To je, zajedno sa pogoršanjem ekonomske situacije, povećanjem poreskog opterećenja i stalnim gašenjem interneta, dovelo do značajnog povećanja nezadovoljstva u ruskom društvu i najjačeg pada Putinovog rejtinga u poslednjih osam godina.

„Rusija ne može sebi priuštiti da nastavi rat svojim trenutnim kursom jer se njeni resursi iscrpljuju“, rekao je Oleksandr Daniljuk, predsednik Centra za reforme odbrane sa sedištem u Kijevu i bivši zvaničnik odbrane i obaveštajne službe.

Na bojnom polju gubi do 35 hiljada vojnika mesečno – više nego što regrutuje za vojsku po ugovoru. To znači da će Putin morati da eskalira, smatra Daniliuk.

„To može učiniti vertikalno, povećanjem intenziteta nasilja, uključujući i nuklearnu ucenu, ali bez stvarne upotrebe nuklearnog oružja. Ili horizontalno, širenje geografije sukoba u pokušaju da se rat zamrzne pod povoljnijim uslovima“.

NATO je u više navrata upozoravao da će jedan od načina da se izazove sukob biti eskalacija oko baltičkih zemalja i situacije ruskog govornog stanovništva u njima.

To će Moskvi dati izgovor da koristi trupe navodno da je „zaštite“, ali u stvari da izazove raskol u NATO-u. Mala granična operacija verovatno neće naterati savez da pribegne kolektivnoj odbrani u skladu sa članom 5 svoje povelje, posebno sa trenutnom pozicijom Trampove administracije, očekuje Moskva.

Za takvu operaciju, Putin već ima spremno zakonodavno pokriće. Državna duma i Savet Federacije dozvolili su mu da privuče vojsku da „zaštiti građane Ruske Federacije“ u slučaju „njihovog hapšenja, pritvora, krivičnog i drugog krivičnog gonjenja“ u inostranstvu.

Putin uvek sledi legalistički pristup, odnosno on donosi zakone o kršenju zakona, od agresije na druge zemlje do unutrašnje represije i uništavanja ustavom zagarantovanih prava i sloboda.

Dakle, početkom marta 2014. godine, Savet Federacije mu je dozvolio da koristi trupe u inostranstvu, a „mali zeleni ljudi“, koji su kupili opremu, prema Putinovim rečima, u Voentorgu, poplavili su Krim.

Invazija na Ukrajinu takođe je formalizovana zakonom. Državna duma je 15. februara 2022. godine usvojila apel Putinu sa zahtevom da prizna nezavisnost „DPR“ i „LPR“.

Putin je potpisao uredbe o tome, kao i ugovore o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći sa separatističkim republikama 21. februara, sutradan je Državna duma ratifikovala ove ugovore.

Ideja o razbijanju zastoja u Ukrajini širenjem rata na baltičke države može izgledati primamljivo Putinu, ali uvlačenje u sukob sa još jednim veoma jakim protivnikom predstavlja ogroman dodatni rizik, kaže Norbert Rotgen, predsednik odbora za spoljnu politiku nemačkog Bundestaga.

Istovremeno, Putin je poznat po svojoj sposobnosti da rizikuje i pribegne eskalaciji, priznaje Rotgen.

„Uprkos mojim sumnjama, moramo uzeti u obzir i da se Putin ponaša iracionalno i da je spreman da eskalira“.