EPA/MIKHAIL METZEL/SPUTNIK/KREMLIN POOL / POOL MANDATORY CREDITPredsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je zakon koji značajno proširuje njegova ovlašćenja za upotrebu oružanih snaga u inostranstvu, preneo je Komersant.
Inicijativa predstavlja preventivnu meru, rekao je predsednik komiteta Saveta Federacije za ustavno zakonodavstvo i državnu izgradnju Andrej Klišas. U Ministarstvu odbrane Rusije smatraju da će zakon povećati međunarodni prestiž zemlje.
Prema dokumentu koji je 13. maja usvojila Duma, a 20. maja Savet Federacije, predsednik će ubuduće moći da angažuje vojsku radi „zaštite građana Ruske Federacije“ u slučaju njihovog „hapšenja, zadržavanja, krivičnog ili drugog gonjenja“ u inostranstvu.
Radi se o slučajevima kada su Rusi uhapšeni u inostranstvu od strane sudova „bez učešća Ruske Federacije“, kao i međunarodnih sudskih organa koje Rusija ne priznaje, navodi se u obrazloženju zakona.
Odgovarajuće izmene unose se u federalne zakone „O državljanstvu“ i „O odbrani“. U važećoj verziji tih zakona predsednik već ima pravo da pošalje vojsku u inostranstvo u slučaju da države ili međunarodni organi donose odluke koje su „u suprotnosti sa interesima Ruske Federacije“ ili sa „osnovama javnog poretka“ u Rusiji.
Ruske vlasti su odlučile da prošire Putinova ovlašćenja za upotrebu vojske u inostranstvu nakon niza upozorenja vodećih NATO država da se Kremlj priprema za rat sa jednom ili više evropskih zemalja.
Šef nemačke obaveštajne službe BND upozorio je na rizik ruske provokacije u baltičkim državama po scenariju aneksije Krima, dok je u februaru danska obaveštajna služba saopštila da Rusija može započeti veliki rat u Evropi u roku od pet godina, podseća The Moscow Times.
Američka obaveštajna služba je u martu 2026. upozorila da bi Putin mogao da izvrši „svesnu eskalaciju“ sukoba u Ukrajini, uključujući i direktan sukob sa NATO-om, uz mogućnost upotrebe nuklearnog oružja.
Prema podacima obaveštajne službe Holandije (MIVD), Kremlju bi bilo potrebno oko godinu dana da prikupi dovoljno snaga za „regionalni sukob“ sa NATO-om. Po njihovoj proceni, cilj mogućeg napada Rusije ne bi bio vojni poraz NATO-a, već „politički raskol kroz ograničene teritorijalne dobitke“. Ne isključuje se ni mogućnost nuklearnog ucenjivanja kako bi se taj cilj ostvario.
„Nulta faza“ priprema za takav rat u Rusiji je već počela, naveli su u oktobru stručnjaci Instituta za proučavanje rata (ISW). Kao pokazatelje toga navode reorganizaciju vojnih okruga na zapadnoj granici zemlje, izgradnju vojnih baza na granici sa Finskom, kao i sabotaže, ometanje sistema elektronskog ratovanja, GPS ometanje, podmetanja požara i provokacije u vazduhu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
