Koliko je Trampova „leteća Ovalna kancelarija“ – poklon Katara – zaista bezbedna?

Bela kuća je uglavnom odbacila zabrinutost, navodeći da je dodatni oprez Tajne službe doveo do promene plana. Tramp je sa samita NATO-a u Turskoj prvo leteo za Ujedinjeno Kraljevstvo starijim Boingom 747 koji služi kao „Er Fors One“, a zatim je za let preko Atlantika prešao katarskim Boing avionom.

Tramp je sa svoje strane objasnio da je izabrao stariji avion kako bi novi mogao da bude prikazan u vojnoj bazi u Velikoj Britaniji, ali je izbegao odgovore na pitanje da li je razlog bio strah od mogućeg atentata.

Promena plana dogodila se u trenutku novih sukoba sa Iranom, kao i pretnji iz Teherana usmerenih protiv američkog lidera, što je Tramp i sam potvrdio u sredu.

„Ja sam broj jedan na listi za ubistvo Irana“, rekao je Tramp novinarima.

Izmenjeni plan prevoza ponovo je pokrenuo bezbednosna pitanja koja su ranije iznosili zakonodavci i zvaničnici – da li je avion koji je poklonio Katar dovoljno unapređen kako bi imao odbrambene sisteme i druge sposobnosti neophodne za zaštitu predsednika dok putuje.

Ričard Abulafija, vojni vazduhoplovni konsultant, rekao je da se ne može sa sigurnošću znati koje su sve razlike između starijih aviona „Er Fors One“ i novog modela, ali da je jasno da novi avion nije doveden na potreban nivo.

„Ne možemo sa sigurnošću da kažemo, jer su, naravno, mnogi sistemi i sposobnosti poverljivi, a kod ovog aviona posebno, ali za opremanje aviona ‘Er Fors One’ na nivo sposobnosti koji se obično zahteva potrebno je mnogo više vremena i novca nego što je uloženo u ovaj avion“, rekao je Abulafija u intervjuu za list The Hill.

On je rekao da avion mora da ima odbrambene sposobnosti, elektronske protivmere, sisteme za izbacivanje mamaca poput metalnih traka (chaff) i infracrvenih mamaca (flare), kao i druge mogućnosti kako bi „zaštitio avion od bilo kakve neposredne pretnje“, uz komunikacionu opremu koja omogućava šifrovane poruke.

Sekretar Ratnog vazduhoplovstva SAD Troj Menk rekao je tokom svedočenja pred Kongresom u junu da su procene od milijardu dolara za prilagođavanje katarskog aviona previsoke.

„Ali veliki deo tih troškova su troškovi sa kojima bismo se svakako suočili, samo ćemo ih sada imati ranije“, rekao je Menk zakonodavcima. „Dakle, to neće biti ni približno toliko“.

„Verujemo da će stvarna cena prepravke tog aviona verovatno biti manja od 400 miliona dolara“, dodao je Menk.

Međutim, Abulafija smatra da su i novac i vreme utrošeni za taj posao daleko premali.

„Ideja da bi se za toliko vremena i novca mogao obaviti taj posao je smešna“, rekao je.

Sličan stav izneo je i Džeremaja Gertler, viši savetnik u kompaniji AeroDynamic Advisory i viši analitičar Teal Groupa, u intervjuu u četvrtak.

„Kratko vreme i relativno mali iznos novca utrošen na prelazni avion ukazuju na to da bi bilo teško da on ima približno istu opremu koju će imati VC-25B avioni“, rekao je Gertler, misleći na avione nove generacije koji će služiti kao „Er Fors One“ i koji se još prave. Katarski avion naziva se „prelazni“ avion.

„Ako samo pogledamo koliko vremena Boingu treba da napravi te avione od početka, pri čemu nisu morali da uklanjaju ništa što je već postojalo, jasno je da traje mnogo duže“, rekao je. „Mnogo je skuplje, a to ukazuje da ti avioni imaju više ugrađene opreme nego prelazni avion“.

„Ratno vazduhoplovstvo je priznalo da su neki sistemi izostavljeni radi jednostavnosti“, dodao je.

Kompanija L3Harris Technologies, odbrambeni izvođač radova sa sedištem na Floridi, bila je zadužena za prepravku katarskog aviona, što je obavila za manje od 10 meseci uz angažovanje oko 400 zaposlenih. Kompanija je prošlog meseca saopštila da avion ima „vazdušni komandni centar opremljen novim komunikacionim sistemom koji omogućava pouzdanu i bezbednu povezanost za reagovanje na globalne događaje bez prekida“.

Proces pretvaranja aviona u „Er Fors One“ uključuje ugradnju napredne komunikacione opreme i odbrambenih sistema – uključujući infracrvene protivmere koje mogu da zbune ili onesposobe nadolazeće rakete.

Potrebno je obezbediti i druge elemente, poput kabine za novinare i drugih komponenti, kako bi predsednik imao isti nivo bezbedne komunikacije kao u situacionoj sobi Bele kuće.

„To je zapravo leteća Ovalna kancelarija“, rekao je Gertler.

Široko je rasprostranjeno mišljenje da stari avion „Er Fors One“ ima ojačane instalacije koje ga štite od elektromagnetnog udara u slučaju nuklearnog napada, kao i napredne sisteme za odbranu od projektila.

Ratno vazduhoplovstvo može da ga dopunjava gorivom u vazduhu, što mu omogućava letove na velike udaljenosti, a avion poseduje i medicinski odeljak.

Kada je u četvrtak upitan za komentar, zvaničnik Ratnog vazduhoplovstva rekao je za The Hill da ta služba ne govori o sposobnostima aviona dok je Pentagon uputio novinare na Belu kuću.

Bela kuća je branila sposobnosti novog aviona.

„Novi ‘Er Fors One’ je najsavremeniji avion koji je opremljen visokim bezbednosnim protokolima koji garantuju sigurnost predsednika i njegovog osoblja“, rekao je direktor komunikacija Bele kuće Stiven Čeung u saopštenju.

„Kao što je predsednik nedavno rekao, postoje mnogi neprijatelji Amerike koji ga imaju na meti, i mi koristimo sva sredstva koja su nam na raspolaganju – uključujući odvlačenje pažnje i obmanjujuće poteze – kako bismo odgovorili na te pretnje“.

Tramp je prvi put predstavio renovirani avion prošlog meseca u bazi Endruz u Merilendu. Nazvan je „prelaznim“ avionom i koristiće se između zastarelih Boing 747-200 aviona koji se koriste više od dve decenije i novih aviona koji su prvobitno trebalo da budu spremni 2024. godine, ali neće biti završeni pre 2028.

Tramp je takođe promenio spoljašnji dizajn aviona, zamenivši poznatu kombinaciju svetloplavih tonova tamnoplavom, crvenom i zlatnom bojom.

„Mislim da je ključ za razumevanje cele priče manje u onome što nije urađeno, a više u onome što je bilo željeno“, rekao je Abulafija. „Ššta Ratno vazduhoplovstvo radi? Ono definiše zahteve, dodeljuje ugovore i nadgleda integraciju sistema. Šta ne radi? Luksuz“.

Avion je do sada završio dva unutrašnja leta, ka Severnoj i Južnoj Dakoti prošle nedelje, a predsednik ga je koristio i za put iz Vašingtona u Tursku, kao i za povratak iz Ujedinjenog Kraljevstva u SAD ove nedelje.

Tokom leta iz Turske, novinarima u avionu je rečeno da drže spuštene roletne na prozorima, ali im nije objašnjeno zašto. Kada su pitali Trampa, rekao je da je to verovatno zbog „ološa tamo“, misleći na iransko rukovodstvo.

„Turska se nalazi u opasnom susedstvu. Ponovo lete rakete, a ponovo postoji mnogo neprijateljskih aktera“, rekao je Abulafija. „Ovo je ozbiljna stvar“.