Britanski Gardijan o Beogradu: Grad u kome se na zagađen vazduh gleda kao na „posledicu ekonomskog rasta“

„Zagušljiva, sumporna atmosfera Beograda i nekoliko drugih većih jugoslovenskih gradova što izaziva crvenilo oči, cepa najlonske čarape i uništava pianisimo u koncertnoj sali zbog gotovo neprekidnog kašlja koje izaziva kod publike“, rekao je pisac.

Pola veka kasnije Beograđani i dalje zadržavaju dah. „Imam astmu i to me ubija“, kaže Dejan (40), grafički umetnik, koji radi u slikarskoj radnji u industrijskom Palilulskom okrugu. „Nije smog, čoveče, to je crna magla. Vi ne možete da vidite.“

Vazduh u glavnom gradu Srbije lošiji je nego u gotovo bilo kom drugom gradu u Evropi. Beograd je dom pet od 15 najzagađenijih okruga na kontinentu, otkrila je Gardijanova analiza modeliranja zasnovana na evropskim podacima o kvalitetu vazduha.

Fabrike uglja, ogromne deponije, stara vozila i loši sistemi grejanja izbacuju koktel toksičnih čestica koje ulaze u pluća i vene stanovnika grada.

Burni negodovanje je ponekad prerastao u proteste, ali malo je urađeno da se vazduh učini bezbednim. Prošlog meseca, u jednom od svojih prvih pokušaja da zaštiti decu od toksičnih isparenja, grad je raspisao tender za 11.500 prečistača vazduha koji će biti instalirani u škole i vrtiće.

Pri tome „grad priznaje da ne može da reši problem“, kaže Milica Jablanović, odbornica opozicione zelene stranke i istraživač u Institutu za obrazovna istraživanja. „Ponekad imam osećaj da nanosim štetu sopstvenoj deci jer živim ovde“.

Leti je vazduh u Beogradu samo malo lošiji od onog u Londonu ili Berlinu. Ali kada dođe zima, kada se sagoreva više goriva i slojevi toplog urbanog vazduha zarobe toksine u blizini zemlje, grad je zagušen pokrivačima smoga.

„Nemate dovoljno vazduha i ima miris ulja“, kaže Jelena Cvetić (48), farmaceutkinja u centru Beograda. „Ljudi sa astmom i kardiovaskularnim problemima obično imaju velike probleme tih dana.“

Studija koju je ove godine finansiralo srpsko ministarstvo nauke analizirala je podatke o zagađenju za letnje mesece i procenila da su sitne čestice odgovorne za svaki peti moždani udar, svaki četvrti slučaj ishemijske bolesti srca i jedan od 11 slučajeva raka pluća. Pozvalo je gradsko veće da kaže građanima kada je vazduh loš i zamoli ih da ostanu u kući.

„Efektivne mere koje suzbijaju zagađenje vazduha moraju se poboljšati što je pre moguće“, rekli su istraživači.

Sekretarijat Gradskog veća za zaštitu životne sredine saopštio je da su podaci o zagađenju vazduha najrelevantniji za Beograd. Navodi se da je grad preduzeo niz mera za smanjenje zagađenja vazduha i da njegovi podaci ne pokazuju povećanje prosečne godišnje koncentracije PM10 čestica ili broja dana koji prelaze graničnu vrednost.

„Ovi napori su rezultirali pozitivnim efektima“, navodi se.

Kao i mnoge prestonice republika koje su činile Jugoslaviju, Beograd se napaja iz zastarelih elektrana koje sagorevaju lignit, posebno prljavu vrstu uglja. U 2016. 16 elektrana na ugalj na zapadnom Balkanu emitovale su više sumpor-dioksida od flote EU od 250 elektrana, prema izveštaju neprofitne Alijanse za zdravlje i životnu sredinu.

Najveće zagađenje u Beogradu zabeleženo je u Obrenovcu, opštini udaljenoj 25 km od centra u kojoj se nalazi najveći deo kompleksa elektrane na ugalj Nikola Tesla. Analiza Gardijana je pokazala da je 2019. njegov vazduh je sadržao nivoe finih čestica poznatih kao PM2,5 koje su bile pet puta iznad granica koje je postavila Svetska zdravstvena organizacija.

Dodatak problemu su kuće koje prokišnjavaju sa starim pećima koje sagorevaju prljavo gorivo. Većina zgrada u Srbiji izgrađena je pre više od 50 godina, često sa lošom izolacijom, dok se više od 60 odsto grejanja prostora u zemlji obezbeđuje na drva i ugalj. Rezultat, zimi, je izbor između boravka kod kuće ili udisanja vazduha koji ubija.

„Pre nego što izađem iz kreveta, proveravam svoju aplikaciju za zagađenje vazduha“, kaže Aleksandra Tomanić, direktorka neprofitnog Evropskog fonda za Balkan, koji je vodio kampanje za rešavanje problema prljavog vazduha u regionu. Ako je nivo upozorenja narandžasti, ona otvara prozor. Ako je crvena ili ljubičasta, ona čeka – ponekad i po ceo dan.

„To se bukvalno oseća fizički“, kaže Tomanić. „A kada ga osetite u grlu, možete zamisliti stanje svojih pluća.“

Grad je napredovao u nekim oblastima. Poslednjih decenija Beograd je proširio svoju mrežu daljinskog grejanja, koja uglavnom radi na fosilni gas. Takođe je prestao da koristi ugalj u nekim velikim javnim zgradama.

Poboljšanja se dešavaju, ali to nije dovoljno, kaže Elizabet Paunović, doktorka u penziji koja je vodila Evropski centar za životnu sredinu i zdravlje SZO. „Da, imamo dobre primere, ali ovo su primeri – to zaista mora da postane praksa“.

Ljudi i političari zaboravljaju da vazduh u Beogradu nije pretnja samo zimi, kaže ona. Tek kada zagađenje dostigne vrhunac, „političari su uznemireni. Ali treba da budu uznemireni 24 sata dnevno, 365 dana u nedelji“.

Sa mosta preko Dunava, jednog popodneva u avgustu, tokom saobraćajnog špiuca može se videti i namirisati celogodišnji uzrok lošeg vazduha u Beogradu. Stari autobusi rade u praznom hodu sa svojim motorima pored kolona automobila, od kojih bi neki pali na testovima emisija uglen dioksida u EU.

Na manje od kilometra od Trga republike u centru Beograda, gomile smeća su nagomilane pored puta nekadašnje zvanične deponije, a sada je neformalno naselje u kojem ljudi ponekad spaljuju plastični otpad. U nekim slučajevima, smeće je krajnje sredstvo za one koji ne mogu da priušte drva. U drugim slučajevima, požari su podmetnuti da bi se topili kablovi i izvlačili metali za prodaju na tržištu starog otpada.

To stvara žuti oblak dima koji ljudi mogu da „osete i okuse“, kaže Dejan, čija je prodavnica u blizini. „Ne ubija samo mene, to je ceo komšiluk“.

Nekim stanovnicima zagađenje vazduha ne smeta. Ispred Bajrakli džamije u blizini Kalemegdanskog parka Nenad Lazarević (39), vlasnik restorana, kaže da Beograd ima mnogo zelenih površina u koje ljudi mogu da pobegnu . „Mislim da rade na poboljšanju kvaliteta vazduha“, kaže on o vladi.

Srbija je prošle godine usvojila akcioni plan od 2,6 milijardi evra za smanjenje zagađenja vazduha tokom decenije. Uključuje mere za čišćenje fabrika i ubrzanje povlačenja starih automobila, bojlera i peći.

Kritičari kažu da nema dovoljno političke volje da se vazduh brzo očisti. Milenko Jovanović, koji je 2020. otpušten iz Agencije za zaštitu životne sredine Srbije (Sepa), kaže da je ostao bez posla zbog prigovora na odluku o podizanju praga na kojem se zagađenje vazduha naziva opasnim. Viši sud Srbije naložio je agenciji da ga vrati na posao nakon što je presudio u njegovu korist.

Beograđani su poslednjih godina u gradsko veće izabrali nekolicinu zelenih političara koji su frustrirani tempom promena. Dobrica Veselinović, iz Zeleno-levog fronta kaže da se predlozi za čišćenje vazduha odbijaju jer se loš vazduh doživljava kao „posledica ekonomskog rasta“.

Tokom konferencije o životnoj sredini u Beogradu 1974. jedan vladin zvaničnik je predstavio izveštaj koji nije pravio takvu razliku, objavio je tada Njujork tajms. „Jugoslavija ne bi morala da razmatra smanjenje svog ekonomskog rasta kako bi obuzdala zagađenje“, navodi se.