Britanski sud danas odlučuje o pokušaju Asanža da spreči izručenje SAD-u 1Foto: EPA-EFE/FACUNDO ARRIZABALAGA

Britanski Visoki sud danas treba da odluči da li osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž može da se žali Vrhovnom sudu Britanije protiv odluke o izručenju u SAD.

Ova odluka najnovija je u dugoj borbi Asanža da izbegne slanje u SAD da se suoči sa optužbama za špijunažu zbog objavljivanja tajnih dokumenata preko Vikiliksa pre deset godina.

Pre nešto više od godinu dana sudija okružnog suda u Londonu odbacila je zahtev SAD za izručenje Asanža na osnovu procene da bi on mogao da izvrši samoubistvo ako bude držan pod teškim zatvorskim uslovima u SAD.

Američke vlasti kasnije su dale uveravanja da osnivač Vikiliksa neće biti suočen sa strogo restriktivnim uslovima koji bi, po rečima Asanžovih advokata, ugrozili njegovo fizičko i mentalno zdravlje.

Prošlog meseca Viši sud preinačio je odluku nižeg suda. Sudije tog suda su ocenile da su obećanja Amerikanaca dovoljna da garantuju da će se prema Asanžu ophoditi humano.

Oni su naveli da su američka obećanja ozbiljna, daje ih jedna vlada drugoj, i  da će se njima obavezati svi zvaničnici i tužioci koji budu radili na slučaju Asanža danas i u budućnosti.

Asanžovi advokati naveli su da se ne može verovati tim obećanjima i tražili su dozvolu da ulože žalbu najvišem britanskom sudu. Oni navode da obećanja američke vlade da Asanž neće biti podvrgnut „ekstremnim uslovima“ ne znače ništa zato što su uslovna i mogu biti promenjena po pravu diskrecije američkih vlasti.

Asanž može da se žali Vrhovnom sudu samo ako Viši sud oceni da je reč o pitanju od javnog značaja.

Čak iako Viši sud odbaci argument malo je verovatno da će dugogodišnja pravna borba odmah biti završena. Asanž ima još nekoliko mogućnosti za žalbu protiv izručenja.

Pedesetogodišnji Asanž nalazi se u londonskom zatvoru Belmarš od 2019. godine kada je uhapšen zbog kršenja uslovnog puštanja na slobodu u odvojenom pravnom slučaju. Pre toga proveo je sedam godina u ambasadi Ekvadora u Londonu.

On je tražio zaštitu ambasade 2012. godine da izbegne izručenje Švedskoj gde je trebalo da odgovara za optužbe o silovanju i seksualnom napadu.

Švedska je odustala od istrage za seksualne zločine u novembru 2019. zbog zastarevanja slučaja.

Američki tužioci su optužili Asanža u 17 tačaka za špijunažu i u jednoj tački za zloupotrebu kompjutera oko objave u Vikiliksu hiljade procurelih vojnih i diplomatskih dokumenata.

Asanžovi advokati kažu da nije trebalo podići optužnicu protiv njihovog klijenta zato što je delovao kao novinar i zaštićen je prvim amandmanom američkog Ustava kojim se garantuje sloboda medija. Oni kažu da su objavljeni dokumenti otkrili zloupotrebe američke vojske u Iraku i Avganistanu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.