Članovi parlamenta podržali odlaganje Bregzita

Predlog zakona, koji su pokrenuli Ivet Kuper iz Laburističke stranke i konzervativac Oliver Letvin, usvojen je sa 313 glasova za i 312 protiv.

Da bi postao zakon, moraće da ga odobre članovi Gornjeg doma parlamenta, ali na kraju je ipak Evropska unija ta koja ima poslednju reč i odlučuje da li će odobriti odlaganje.

Sekretar za Bregzit Stiven Barkli rekao je članovima parlamenta da se nada da će Gornji dom „pomno pregledati predlog zakona koji je odobren u žurbi i ima ustavne mane“. On je dodao da „nema garancija“ da Velika Britanija neće učestvovati u izborima za Evropski parlament u maju i da bi to učešće predstavljalo „izdaju“ i „nanelo nezamislivu štetu“.

Kancelar Filip Hamond je nagovestio da očekuje da Brisel prihvati dugotrajnije odlaganje Bregzita i rekao da je javno glasanje u cilju usvajanja bilo kakvog finalnog dogovora bilo „savršeno kredibilan predlog“. Ali, ministar zdravlja Met Henkok rekao je za radio Bi-Bi-Si da se „veoma snažno protivi“ javnom glasanju i da ne odobrava dugotrajnije produženje procesa Bregzita.

Ukoliko bude usvojen i u Gornjem domu, novi predlog zakona će primorati Terezu Mej da od EU zatraži odlaganje i posle 12. aprila i daće parlamentu moć da odluči koliko će odlaganje biti zatraženo. Torijevski bregzitovci su izrazili nezadovoljstvo neuobičajeno užurbanim procesom usvajanja predloga zakona u Donjem domu, koje je trajalo satima umesto mesecima.

Pokušaj vlade da ograniči moć koju će predlog zakona imati je rezultirao odbijanjem sa 180 glasova, što je drugi po redu najveći poraz vlade u poslednje vreme. U odgovoru na rezultat glasanja u Donjem domu, iz vlade je saopšteno da će taj predlog zakona postaviti „ozbiljna ograničenja“ na mogućnost vlade da ispregovara odlaganje roka za Bregzit pre 12. aprila, kada bi Velika Britanija trebalo da napusti EU, kao i da povećava opasnost „od slučajnog izlaska bez sporazuma“.

Predlog zakona je usvojen nakon razgovora predstavnika konzervativaca i laburista sa ciljem prevazilaženja zastoja sa Bregzitom. Kako se navodi, premijerka i lider Labursta Džeremi Korbin su održali „konstruktivne“ razgovore i dogovorili se oko „programa rada“. Portparol vlade rekao je da su obe strane pokazale „fleksibilnost“ i „spremnost da okončaju neizvesnost“ u vezi Bregzita.

Korbin je izjavio da je sastanak sa Mej bio „koristan, ali bez zaključka“, kao i da „nije bilo onoliko promena koliko je očekivao“ u stavu premijerke. Tereza Mej želi da sa Korbinom dođe do dogovora o kojem bi članovi parlamenta mogli da glasaju pre 10. aprila, za kada je zakazan hitan sastanak EU o Bregzitu.

Međustranački razgovori izazvali su talas kritika članova parlamenta sa obe strane, što je dovelo i do ostavke dva ministra. Kris Hiton-Haris je podneo ostavku tvrdeći da je njegov posao u Ministarstvu za izlazak iz EU postao „beznačajan“ ako vlada nije spremna za izlazak bez sporazuma. Prethodno je ostavku dao ministar za Vels Najdžel Adams, uz obrazloženje da je vlada u opasnosti da ne sprovede „Bregzit za koji su ljudi glasali“. Mnogi mediji navode da bi još 15-ak ministara, uključujući i članove kabineta, moglo da sledi ovaj primer ako premijerka previše odstupi od prethodno datih obećanja.