Tramp prekraja izborne okruge: Američki birači imaju samo dve opcije – lošu i još goru

Naziv potiče od jednog od osnivača zemlje, Elbridža Gerija, petog potpredsednika SAD. Godine 1812, dok je Geri bio guverner Masačusetsa, uspeo je da izdejstvuje zakon o precrtavanju senatskih okruga na način koji je obezbedio nesrazmernu zastupljenost Demokratsko-republikanskoj stranci, prethodnici današnje Demokratske stranke.

Oblik jednog od tih okruga podsećao je na daždevnjaka (na engleskom salamander), što je inspirisalo jednu novinu da skuje novi termin, piše Evropska pravda.

Ratovi oko „povoljnih“ okruga

Poslednjih decenija ova praksa je uglavnom bila instrument republikanaca.

Ratovi oko prekrajanja izbornih okruga u SAD otišli su daleko izvan čak i njihovih najambicioznijih predviđanja.

Zahvaljujući kontrolisanim zakonodavnim telima saveznih država i poslušnim sudovima, ono što je počelo kao pokušaj Republikanske stranke da umanji gubitke na međuizborima, pretvorilo se u egzistencijalni sukob oko samog značenja političkog predstavljanja.

Tokom dva mandata predsednika Baraka Obame, Republikanska stranka (GOP) osvojila je gotovo 1.000 mesta u zakonodavnim telima saveznih država, pretvarajući ranije neizvesna i konkurentna tela u konzervativne supervećine koje su promenile karakter državne vlasti.

Demokrate su takođe pribegavale manipulisanju granicama izbornih okruga, navodno u ime „pravednijeg predstavljanja“.

Međutim, istovremeno su uglavnom zanemarivale izbore na nivou saveznih država, uverene da su Bela kuća i Kongres glavni izvori moći.

Još važnije, demokrate su sistematski potcenjivale koliko su njihovi republikanski protivnici spremni da idu daleko u borbi za vlast.

Ova greška postala je posebno očigledna nakon što je Donald Tramp preuzeo kontrolu nad Republikanskom partijom pre oko deset godina, kada je osvajanje, učvršćivanje i širenje moći postalo jedini cilj stranke.

Prošle godine, nakon što su brojne republikanske savezne države usvojile ili pokušale da usvoje nove kongresne mape sa ciljem povećanja svoje prednosti pred novembarske međuizbore 2026, demokrate su odlučile da odgovore istom merom.

Ali u toj borbi demokrate ponovo gube iz vida i širu sliku i detalje.

Pre svega, nisu svi njihovi pokušaji prekrajanja izbornih jedinica dali željene rezultate. Kada je u Virdžiniji usvojena izborna inicijativa koja je trebalo da obezbedi Demokratama 10 od 11 mesta u Predstavničkom domu, Vrhovni sud države ju je poništio iz tehničkih razloga. Odnos 6 prema 5 u delegaciji ostao je nepromenjen.

Kasnije je pravosuđe zadalo još jači udarac demokratama.

Osporavanja gerrymanderinga često su se oslanjala na Zakon o pravima glasa iz 1965. godine, koji je trebalo da zaštiti pravo građana da glasaju.

Međutim, tokom poslednje decenije Vrhovni sud SAD je sistematski slabio taj zakon, a krajem aprila 2026. konzervativna većina praktično je dokrajčila njegovu primenu, efektivno ukinuvši Odeljak 2 koji zabranjuje rasnu diskriminaciju u izbornim procedurama.

Neposredno nakon odluke, nekoliko republikanskih saveznih država počelo je da uklanja izborne okruge sa većinskim crnačkim stanovništvom.

Guverner Luizijane, republikanac Džef Landri, otišao je i korak dalje i izdao naredbu o suspenziji stranačkih predizbora koji su već bili u toku, kako bi mogli da se prekroje kongresni okruzi.

Oduzimanje izbornog prava građanima koji su već glasali bio je bez presedana i bez ikakvog opravdanja. Landri je jednostavno izdao naredbu, neodređeno se pozivajući na ovlašćenja da „zaštiti bezbednost birača, učešće i integritet procesa“, a lokalni izborni zvaničnici su je sproveli.

To je pokazalo ranjivost američkog decentralizovanog, nedovoljno finansiranog i kadrovski oslabljenog izbornog sistema.

Kampanja za međuizbore ponovo pokazuje najgore osobine obe partije.

Samo oko 10 odsto od 435 mesta u Predstavničkom domu SAD smatra se „konkurentnim“, prema Ballotpedia. To je istovremeno i dvostranački i nameran rezultat.

Loš izbor i još gori

Ovo je rezultat dvopartijskog i svesnog procesa: obe partije imaju slabe ponude biračima.

Republikanci vode kampanju zasnovanu na tvrdnji da je za vreme Trampa svet postao bezbedniji, ekonomija jača, a život Amerikanaca bolji. Demokrate, s druge strane, ponovo obećavaju promene kroz reforme i zakonske inicijative.

Demokrate bi trebalo da ponude nešto bolje.

Tramp je duboko nepopularan političar.

Ne najmanje zbog rata sa Iranom, koji je pogoršao krizu troškova života. To daje demokratama značajnu prednost među nezavisnim biračima u anketama. Ali partija i dalje nije sposobna da formuliše doslednu viziju budućnosti za srednju i radničku klasu.

Situaciju pogoršava to što su demokrate poslednjih 18 meseci često delovale nesposobno ili nevoljno da funkcionišu kao prava opozicija.

Zbog toga čak i glasne izjave – poput tvrdnje lidera demokratske manjine Hakima Džefrisa da će „pobediti u novembru“ i „razbiti duše krajnje desnih ekstremista“ – zvuče neubedljivo.

Kada se tome doda sudski poraz u Virdžiniji i praktično uništenje Zakona o pravima glasa, lako je razumeti zašto se donatori i aktivisti Demokratske stranke ponovo osećaju demoralizovano.

Naravno, ni republikanci nemaju ubedljivu poruku za američku srednju i radničku klasu.

Bez privlačnog programa zasnovanog na koherentnoj i konstruktivnoj viziji SAD, obe stranke se na kraju oslanjaju samo na taktičke manevre.

To je sumorna lekcija ratova oko prekrajanja izbornih okruga.

Američki birači, kao i obično, imaju samo dve opcije: lošu i još goru. I bez obzira na to koga izaberu sledećeg novembra, najhitniji problemi Amerike ostaju nerešeni.