Crna Gora još ne ispunjava zahteve EU i Šengena

U cilju unapređenja stanja u ovoj oblasti permanentno se prati koncept integrisanog upravljanja granicom Evropske unije (IBM EU) i u tom smislu prilagođava razvoj integrisanog upravljanja granicom Crne Gore (IUG CG), posebno u primeni procedura, tehničke opreme i granične infrastrukture, navodi se u Strategiji integrisanog upravljanja granicom 2020-2024. godine koju je usvojila Vlada Crne Gore.

U dokumentu se navodi da će se nastaviti aktivnosti na jačanju granične kontrole u cilju bezbednosti građana, otklanjanja rizika za bezbednost državne granice, zaštite ekonomskih interesa i olakšanja međunarodne trgovine.

“Koncept IUG je opšteprihvaćeni model za upravljanje spoljnom granicom EU, značajan element očuvanja unutrašnje bezbednosti zemalja članica, posebno na sprečavanju i otkrivanju neregularnih migracija i drugih oblika prekograničnog kriminala i predstavlja skup operativnih mera kojima zemlje članice EU obezbeđuju efikasan sistem upravljanja spoljnom granicom EU, koji podrazumeva visok stepen uzajamnog poverenja, dosledno sprovođenje zajedničkih aktivnosti, podelu obaveza, odgovornosti i solidarnosti”, navodi se u Strategiji.

Posvećeni realizaciji ključnih ciljeva

Koncept integrisanog upravljanja državnom granicom Crne Gore i drugih država Zapadnog Balkana bitno doprinosi da prostor jugoistočne Evrope bude zona partnerstva, stabilnosti i privrednog razvoja, budući da se smanjivanjem potencijalnih bezbednosnih rizika stvaraju preduslovi za brži i kvalitetniji razvoj crnogorskog društva i naših suseda.

Nadležni organi Crne Gore, u prethodnom periodu, bili su veoma posvećeni realizaciji ključnih ciljeva Strategije, posebno rešavanju bilateralnih pitanja sa susednim državama, činjenicom da su zaključeni ugovori o državnoj granici sa Bosnom i Hercegovinom i Kosovom, te da je definisana državna granica sa Albanijom, čime je ostvaren jedan od značajnih spoljnopolitičkih prioriteta Crne Gore.

“Dalji razvoj sistema integrisanog upravljanja granicom, unapređenje nadzora i zaštite državne granice će i u budućem periodu predstavljati ključni izazov u procesu pristupanja Crne Gore Evropskoj uniji, jer ova oblast obuhvata granicu, strance, azil, migracije, vize i šengensku pravnu tekovinu, a pre svega kroz usklađenost zakonodavstva sa pravnom tekovinom EU u ovoj oblasti, kao i efikasno umrežavanje nadležnih organa kako bi se zaštitile spoljne granice i ujedno garantovala bezbednost građanima”, tvrdi se u dokumentu.

U delu koji obuhvata rizike navodi se da su „političke i humanitarne krize u trećim zemljama u prethodnom periodu imale za posledicu raseljavanje velikog broja ljudi, u potrazi za međunarodnom zaštitom u zemljama Evropske unije.

Imajući u vidu da će i crnogorska morska granica biti buduća spoljna granica Evropske unije, pravac nezakonitih migranata mogao bi se preusmeriti i na morski deo granice.

Crna Gora je za većinu nezakonitih migranata, uglavnom, tranzitna zemlja koji putuju u druge zemlje odredišta, preko takozvane zapadnobalkanske rute.

Granicu najviše prelaze strani državljani

“Imajući u vidu da se linija istočne granice, u većoj meri, proteže preko planinskih venaca i manje naseljenih mesta, otkrivanje nezakonitih migranata podrazumeva adekvatnu opremljenost granične policije na suzbijanju i otkrivanju ovog vida prekograničnog kriminala. Takođe, evidentan fenomen čiji trend stalno raste, sa kojim se Crna Gora suočava prethodnih godina, je broj lica koja traže azil. Pristupanje Hrvatske Evropskoj uniji i zajednička spoljna granica predstavljaju dodatni motiv za povećan broj azilanata u Crnoj Gori” navodi se u dokumentu.

Prosečna stopa putnika u prekograničnom prometu, kako se navodi, u poslednjih pet godina procenjena je na 16.668.842 godišnje, sa trendom rasta od oko 9,5 procenata.

Strani državljani čine 81 odsto ukupnih prelaza granice, dok crnogorski državljani čine 19 procenata ukupnog prometa putnika.

Najveći procenat ukupnih prelazaka granice je 26 odsto na crnogorsko-srpskoj državnoj granici, a slede 20 odsto na crnogorsko-albanskoj granici i 16 odsto na crnogorsko-hrvatskoj granici.

Pristupanjem Crne Gore EU, obim prometa na graničnim prelazima na budućoj spoljnoj granici, predstavljaće oko 84 odsto sadašnjeg saobraćaja putnika preko granice.

“Pristupanjem Evropskoj uniji, granična, carinska, veterinarska i fitosanitarna kontrola obavlja se na granicama Crne Gore u ime Evropske unije”, zaključuje se u dokumentu.