Da li je rat Hamasa i Izraela prilika ili problem za Rusiju?

Kako će sve ispasti zavisi velikim delom od dužine i pravca u kojem se rat bude odvijao, uključujući i to da li će druga militantna grupa koju podržava Iran, Hezbolah, otvoriti na severu drugi front protiv Izraela, šireći konflikt na Liban i potencijalno Siriju, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.

Eksplozija koja je 17. oktobra usmrtila stotine ljudi u bolnici u Gazi pokrenula je međusobna optuživanja Izraela i Hamasa, pojačala tenzije nekoliko sati prie dolaska američkog predsednika Joe Bidena u Izrael, naglašavajući šta je sve na kocki za Bliski istok, Vašington i svet.

Novi rat bi mogao pomoći Kremlju skretanjem pažnje od rata u Ukrajini, smanjenjem američkih vojnih resursa i jačanjem ruskih protivzapadnih narativa, kažu analitičari, ali širenje sukoba Izraela i Hamasa moglo bi opteretiti pažljivo gajene bliskoistočne veze Moskve i ugroziti moć i uticaj Rusije u regiji.

Tokom duže od dve decenije na vlasti, ruski predsednik Vladimir Putin je napravio značajne korake u izgradnji uticaja koji je Moskva bila izgubila među većinski mislimanskim državama na Bliskom istoku nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991., dok je istovremeno uspeo da uspostavi prijateljske veze sa Izraelom.

Ali Izrael vidi Siriju i Iran kao ozbiljne pretnje po nacionalnu sigurnost, a Putin je ojačao veze sa obe te države.

Povećao je vojno prisustvo Rusije u Siriji, gde su Kremlj, Hezbollah i Iran podržavali predsednika Bašara Al-Asada u 12-godišnjem ratu protiv opozicionih grupa, od kojih su neke dobijale podršku Sjedinjenih Država, koje takođe imaju vojnike u zemlji. Takođe je proširio linije odbrane sa Iranom, glavnim dobavljačem vojnih dronova koje Rusija koristi u Ukrajini.

Sada bi se neka od tih veza mogla da pukne.

„Pravi test za odnose Rusije sa Izraelom će biti ono šta uradi Hezbolah. Ako oni napadnu, Izrael će uzvratiti napadom na Hezbolah koji je u istom timu sa Rusijom u Siriji. Mislim da ćemo tu videti kako se ta veza urušava“, rekao je za RSE Mark Kac, profesor političkih nauka na Univerzitetu George Mason u Virginiji koji se bavi Rusijom i Bliskim istokom.

Znaci urušavanja postali su očigledni nakon invazije Hamasa 7. oktobra, u kojoj je nastradalo više od 1.400 Izraelaca. Ovaj napad je bio najsmrtonosniji u istoriji zemlje. Putinu su trebali dani da javno iznese svoj komentar, a kada je to uradio, suprotno od opšteg osuđivanja Hamasa na Zapadu, on je okrivio Sjedinjene Države jer nisu uspjle da izdestvuju rešenje sa dve države u decenijama dugom konfliktu Izraela i Palestinaca.

U svom 10-minutnom govoru, Putin nije spomenuo Hamas po imenu, referisao se na „događaje“ i „tenzije“, a Rusija je Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) 16. oktobra predala rezoluciju u kojoj se ne spominje Hamas ili njihov napad.

„Izraelci su mnogo kritičniji prema onome ko ne staje na njihovu stranu ili makar osuđuje ono šta je Hamas uradio“, rekao je za RSE Nimrod Goran, predsednik Izraelskog instituta za regionalnu politiku u Jerusalimu.

Invazija Hamasa i odgovor Izraela doveo je do niza kritika na račun Izraela koje su iznosili analitičari koji podržavaju Kremlj i komentatori na ruskoj televiziji. Međutim, Rusiju bi moglo da brine da se ne udalji predaleko od Izraela i ode u pravcu njegovih neprijatelja, među kojima je Iran, kažu analitičari.

Veze Rusije sa Iranom su se „kvalitativno promenile“, rekla je za RSE 9. oktobra Hana Not, analitičarka iz Berlina i stručnjakinja za rusku politiku na Bliskom istoku. „Ali ipak, ne mislim da Rusija želi da ide do kraja sa Iranom, da želi da pokvari svoje odnose sa Izraelom i državama u Golfskom zalivu.“

Mark Galeoti, autor i analitičar ruske politike je rekao da „iako su veze Rusije i Irana pozitivne, naročito kada se nameću sankcije, ne treba zaboraviti da su Rusija i Iran najbolji „lažni prijatelji“, jer se bore za primat“.

„Isto se videlo i u Siriji“, rekao je Galeoti.

Rat u Siriji

Sirija je najveće uporište Moskve na Bliskom istoku. Ruske mornaričke i vazduhoplovne baze u Siriji su jedino prisustvo Rusije na Mediteranu i zato imaju stratešku važnost što omogućava širenje uticaja i izvan neposrednih granica regiona.

Ovo prisustvo zavisi od preživljavanja Asadove vlade koju takođe podržava Iran i Hezbolah.

Rusija je 2022. navodno izmestila više od 1.000 vojnika i sistema protivvazdušne odbrane iz Sirije kako bi ojačala svoje trupe u ratu u Ukrajini, gde je pretrpela velike gubitke nakon pokretanja invazije.

U slučaju da se konflikt Izraela i Hamasa proširi i natera Hezbolah da prebaci borce iz Sirije u Liban, „to bi samo otežalo posao Rusiji“, rekao je Kac.

Borci koje podržavaju SAD i Turska, koji su protiv Asada kontrolišu sever zemlje. Istovremeno, Rusija ne želi da Iran i njegove ispostave pridobiju previše uticaja u Siriji – i zbog odnosa Rusije sa Iranom, ali i zbog toga jer ne želi da razljuti Izrael.

Rusija koja velikim dijelom kontroliše nebo nad Sirijom, godinama je ostavljala mogućnost izraelskim mlaznjacima da bombarduju Hezbolah. Izrael i Rusija su uspostavili most za razmenu informacija među njihovim snagama koje deluju u Siriji kako bi se umanjio rizik od incidenata u vazduhu.

Bombarderi Izraela bombardovali su 2018. postrojenja u Siriji za koje je Izrael tvrdio da se u njima nalazi iranska vojna oprema koja bi se mogla prebaciti borcima Hezbollaha u Liban.

Sirija je pucala na izraelske borbene avione, ali je pogodila ruski vojni avion u kojem je poginu 15 članova posade. Rusija je optužila Izrael da je koristio ruski avion kao zaklon kako bi izbegao sirijski sistem odbrane.

Nakon toga su dve države produbile saradnju oko vazdušnog prostora u Siriji. Ta saradnja, kako kažu analitičari, bila je glavni razlog zašto Izrael nije dostavljao oružje u Ukrajinu.

„Izrael ima potrebu da održi koordinaciju sa Rusijom, ponajviše zbog Sirije. Čak je i odluka Izraela o tome kako će odgovoriti na rat u Ukrajini bila zasnovana na potencijalnim posljedicama za Izrael u Siriji“, rekao je Goran.

To se verovatno neće menjati, rekao je on.

Uprkos tome, od kada je Moskva u februaru 2022. okrenula invaziju na Ukrajinu, odnosi Rusije i Izraela su zahladili.

Generalno se veruje da je Putin očekivao da će Ukrajinu baciti na kolena za nekoliko dana ili sedmica. Njegov evidentni neuspeh da predvidi dugi rat ostavio je Rusiju vojno nespremnom i, sa zapadnim sankcijama koje su ometale njenu industriju oružja, što ju je potaknulo da se obrati Iranu i Sjevernoj Koreji za bespilotne letelice i projektile.

Zauzvrat, Rusija je Iranu obećala napredno oružje, uključujući i borbene avione. Sjedinjene Države su ovaj odnos opisale kao „nezabeležen“ i „odbrambeno partnerstvo u punom smislu“ koje predstavlja pretnju za susede Irana, uključujući i Izrael.

Ipak, Izrael je odbio da se pridruži sankcijama SAD-a i Evropske unije, iako je dozvolio Vašingtonu da neke zalihe municije iz Izraela prebaci u Ukrajinu.

Zagonetka ukrajinske pomoći

Dok bi rat Izraela i Hamasa mogao da razvuče operacije Rusije i poremeti njeno žongliranje na Bliskom istoku, naročito ako se sukob proširi, Putin može da se nada da će korist biti veća od štete.

Za sada je rat omogućio Rusiji da pojača protivzapadnu retoriku koja je postala izuzetno istaknut aspekt njene inostrane politike jer se Putin udvara zemljama širom svita koje nisu saveznici Vašingtona i invaziju na Ukrajinu smatra prisilnom odbranom zbog težnji da se oslabi ili uništi Rusija a koje predvode SAD.

Dok ignorišu svoje napade na civile u Ukrajini, koji su izazvali osude zbog ratnih zločina, Rusija se zakačila za ubijanje civila u izraelskom bombardovanju Gaze kako bi optužila Zapad za duple standarde, obraćajući se javnosti na globalnom jugu i šire i tako tražeći način da razvodni bes zbog svojih postupaka u Ukrajini.

Mnogi analitičari kažu da je najbolja Putinova šansa da postigne bilo šta što se može nazvati pobedom u Ukrajini to da podrška Kijevu sa Zapada opadne, presušujući zalihe oružja koje je potrebno za borbu protiv Rusije. Bilo je znakova pada podrške pre napada Hamasa, što je možda potaknulo nade u Kremlju da će se Sjedinjene Države boriti s opskrbom oružja na dva fronta – za Ukrajinu i Izrael.

Zalihe neke municije sa kojima raspolažu Sjedinjene Države opadaju nakon što je Ukrajini isporučeno više od 45 milijardi dolara vojne pomoći od februara 2022. Ali, analitičar Mark Cancian iz Centra za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu, nagoveštava da, makar kratkoročno, to neće biti veliki problem.

Kako navodi Cancian, ponestaje samo desetak od 100 vrsta vojnih materijala koje su SAD poslale u Ukrajinu. Nadalje, najvažniji sistem HIMARS, topovi i granate kalibra 155, nisu nešto što hitno treba Izraelu.

„Ono što se inicijalno traži, kako se trenutno izveštava, nije u suprotnosti sa potrebama Tajvana ili Ukrajine“, napisao je Cancian. „Ipak, kako vreme bude prolazilo, biće kompromisa jer se određeni ključni sistemi preusmjeravaju na Izrael. Nekoliko sistema koji su potrebni Ukrajini za kontraofanzivu možda neće biti dostupni u onolikoj meri koliko bi to Ukrajina željela.“

Bajden je sredinom oktobra rekao da Sjedinjene Države imaju vojne resurse da podrže Izrael u ratu sa Hamasom, kao i Ukrajinu.

„Možemo da podržimo obe ove strane i da i dalje održimo ukupnu međunarodnu odbranu“, rekao je Bajden u intervjuu za CBC 15. oktobra.

Dva dana kasnije, Bijela kuća je potvrdila da su Sjedinjene Države poslale Ukrajini projektile dugog dometa ATACMS, a predsednik Volodimir Zelenski je rekao da su ih snage Kijeva koristile u napadu na ruske aerodrome u okupiranoj regiji Zaporožje.

Moć i lični odnos

U međuvremenu, ruska moć na Bliskom istoku mogla bi biti dovedena u pitanje pojačanom američkom prisutnošću: raspoređivanjem dva nosača aviona, rat između Izraela i Hamasa mogao bi preokrenuti nedavno američko povlačenje iz regije nakon rata u Iraku i dugih posledica koje je ostavio.

Rusija i Kina nastoje da zamene ovu ulogu na Bliskom istoku, a Peking posreduje u postizanju sporazuma o obnovi diplomatskih odnosa između Irana i Saudijske Arabije.

Sjedinjene Države bi mogle da „ponovo potvrde svoj primat“ u regiji, rekao je Fransoa Hajburg (Francois Heisbourg), specijalni savetnik u francuskoj Fondaciji Pour La Recherche Strategique. „Ovo bi moglo da ojača američki kredibilitet u Evropi.“

Bil Kortni (Bill Courtney), stručnjak za vanjsku politiku u Rand Corporationu u Vašingtonu, rekao je za RSE da nije jasno koliko bi bila dugotrajna takva promena, s obzirom na prioritetnu pažnju koju Sjedinjene Države pridaju Kini i indo-pacifičkoj regiji.

Još jedan faktor koji utiče na izglede Rusije na Bliskom istoku je sudbina izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, čiji će uticaj na vlast verovatno pasti kao posledica napada Hamasa, što je bio veliki bezbednosni propust.

Pre invazije na Ukrajinu, analitičari su rekli da je rusko-izraelski odnos ojačan ličnim odnosom između Putina i Netanjahua, koji je vodio Izrael većim delom u poslednjih 14 godina i putovao je u Moskvu mnogo puta kako bi se sastao s Putinom, i uglavnom razgovarao o Siriji i Iranu.

„Verovatno ga više neće biti, bilo uskoro ili za nekoliko mjeseci“, rekao je Kava Hasan (Kawa Hassan), saradnik Programa za Bliski istok i Severnu Afriku pri Stimson Centeru u Vašingtonu.