Da li Kremlj razume Ukrajinu?

Neuspeh ruske politike prema Ukrajini u poslednjih sedam godina ukazuje na to da Kremlj i Vladimir Putin imaju pogrešno razumevanje ove države, piše u svojoj kolumni Stiven Pajfer sa Instituta Brukings i nekadašnji američki ambasador u Ukrajini.

Pajfer podseća na izjavu portparola Kremlja Dmitrija Peskova od pre tri dana kada je rekao: „Da li smo (Rusija) izgubili Ukrajinu kao partnera, saveznika i tako dalje?

U ovom trenutku, da, potpuno“. Rusko rukovodstvo to verovatno nije nameravalo, ukazuje diplomata, navodeći da se nameće pitanje da li Kremlj i Putin razumeju Ukrajinu. Mnogi znaci sugerišu da je odgovor odrečan.

Putin je, podseća Pajfer, poslednji put posetio Ukrajinu 2013. povodom obeležavanja 1025. godišnjice prihvatanja hrišćanstva Kijevske Rusije. Putin je u govoru rekao: „Svi smo mi duhovni naslednici onoga što se ovde dogodilo pre 1025 godina. I u tom smislu smo mi (Ukrajinci i Rusi), bez sumnje, jedan narod.

Milioni etničkih Ukrajinaca su to shvatili kao poricanje njihove kulture, istorije i jezika. Putin je od tada često ponavljao ovu tezu.

Teško se moglo očekivati da će ruska upotreba vojne sile u cilju zauzimanja Krima nakon revolucije na Majdanu pridobiti ukrajinske simpatije. Niti izazivanje i održavanje sukoba u Donbasu koji je odneo više od 13.000 života.

Ubrzo nakon što je sukob između Rusije i Ukrajine počeo 2014, Putin i drugi Rusi su počeli da govore o „Novorosiji“ – ideji da će veći deo istočne i južne Ukrajine podići ustanak protiv Kijeva.

Privlačnost Novorosije je zavladala Moskvom nedugo nakon što je postalo jasno da među Ukrajincima nema mnogo entuzijazma za otcepljenje.

Volodimir Zelenski je osvojio predsednički mandat 2019. Na funkciji je došao kao politički novajlija koji je govorio ruski i obećavao drugačiji pristup od pristupa svog prethodnika Petro Porošenka, koga je Moskva prezirala. Zelenski je podržao Sporazume iz Minska kao osnovu za rešavanje konflikta u Donbasu i sa odobravanjem govorio o „štajnmajerskoj formuli“ za napredovanje – politički rizični koraci za novog predsednika s obzirom na rastuću frustraciju i bes u Ukrajini zbog neuspeha Sporazuma iz Minska da se postigne mir u Donbasu.

Šta je to donelo Zelenskom? Putin je pristao na sastanak u decembru 2019. sa ukrajinskim liderom, nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i francuskim predsednikom Emanuelom Makronom. Na sastanku je postignut dogovor o razmeni zarobljenika, potpunom prekidu vatre u Donbasu i naknadnom sastanku u proleće 2020. Došlo je samo do razmene zarobljenika.

Umesto da traže kompromis, lideri Kremlja kao da su računali da bi mogli da nateraju Zelenskog na ponižavajuće ustupke.

Moskva je sve više zauzimala stav da nije strana u sukobu uprkos tome što je Rusija potpisala Sporazum iz Minska II i nastojala je da prisili Kijev da se direktno dogovara sa takozvanim “narodnim republikama“  Donjeckom i Luganskom. Kremlj sada odbija svaki zahtev Zelenskog da se sastane sa Putinom.

Neiznenađujući rezultat: stav Zelenskog prema Moskvi je očvrsnuo. Iako je na funkciju doneo ambivalentan pogled na odnos Ukrajine i NATO-a, on sada javno poziva na na članstvo Ukrajine što pre.

Politika Kremlja oterala je Ukrajinu. Više od svega drugog, ubedila je ukrajinsku vladu i sve veći deo ukrajinskog stanovništva da mogu da pronađu sigurnost i stabilnost samo ako je njihova zemlja usidrena u institucijama kao što su Evropska unija i NATO.

Čini se da je Kremlj namerava da nastavi ovim putem. Putin je u julu objavio esej u kojem je gotovo negirao pravo Ukrajine da postoji kao suverena nacija. U oktobru je bivši predsednik Dmitrij Medvedev nazvao razgovore sa Kijevom „besmislenim“.

Ruska vojska je u međuvremenu nagomilala desetine hiljada vojnika i tenkova, artiljerije i drugih borbenih vozila u zonama u blizini Ukrajine, što sugeriše da Rusija priprema veliki vojni napad.

To neće vratiti Ukrajinu Rusiji. Umesto toga, to bi moglo da dovelo do novih sankcija Rusiji, povećanog priliva zapadnog oružja Ukrajini, pojačanja vojnog prisustva NATO-a u blizini ruskih granica i mrtvih ruskih vojnika.

Ruska vojska je nesumnjivo jača, i ukrajinska vojska bi platila cenu. Štaviše, Kijev se priprema za partizanski rat, a anketa početkom decembra pokazala je da bi jedna trećina ispitanika, uključujući jednu četvrtinu na istoku zemlje, uzela oružje ako bi Rusi izvršili invaziju.

Vreme je da rusko rukovodstvo preispita premise na kojima je zasnovalo svoj pristup. Loše razumevanje vodi lošoj politici, a čini se da je Kremlj spreman da napravi još jednu u nizu grešaka u svom pristupu Ukrajini. Ovo bi bila tragedija za Ukrajinu… ali i za Rusiju, zaključuje Stiven Pajfer.