Poraz na referendumu izazvao potres u vladi Italije: Ko je Danijele Santanče, ministarka turizma koju je Meloni javno naterala da podnese ostavku?

Sve to sledi nakon što je Meloni u nedelju poražena na referendumu o pravosuđu koji je uneo potres u njenu vladu desnog centra te sada nastoji da povrati kredibilitet.

Ustav Italije predviđa da premijeri mogu predložiti ministra predsedniku, koji potom vrši imenovanje, ali premijer nema ovlašćenje da samostalno smeni ministra, piše Gardijan.

Meloni i ministar pravde, Karlo Nordio, odbili su pozive nekih lidera opozicije da sami podnesu ostavku zbog referenduma o sudskim reformama, koji je označio prvi veći politički neuspeh za premijerku, koja je od dolaska na vlast u oktobru 2022. predvodila jednu od najstabilnijih vlada u istoriji Italijanske republike.

Ali od kada su u ponedeljak objavljeni rezultati, dvojica zvaničnika Ministarstva pravde podnela su ostavke. Andrea Delmastro, pomoćnik ministra pravde i član stranke Braća Italije, dao je ostavku nakon što je otkriveno – nekoliko dana pre referenduma o pravosuđu – da je posedovao akcije u restoranu povezanim sa mafijom.

Đuizi Bartoloci, šefica kabineta Karla Nordija, takođe je podnela ostavku u utorak. Bartoloci, koja se suočava sa mogućnošću suđenja zbog prošlogodišnjeg puštanja i repatrijacije libijskog generala za kojim Italija traga zbog navodnih ratnih zločina, izazvala je buru tokom kampanje za referendum kada je sudstvo uporedila sa „streljačkim vodom“ koji treba eliminisati.

Santanče, koja je uključena u nekoliko pravnih postupaka zbog optužbi za prevaru i lažno knjiženje u vezi sa svojim poslovnim aktivnostima, do srede popodne je odolevala pritisku da učini isto.

Međutim, u izjavi upućenoj Meloni, Santanče je rekla da podnosi ostavku, dodajući da nije želela da se odmah povuče jer nije želela da bude „žrtveno jagnje“ zbog poraza na referendumu.

„Nemam problem da kažem: ‘Poslušam’ kada radim ono što tražite“, rekla je, dodajući da neće skrivati „malo gorčine“ zbog ishoda svoje ministarske karijere.

Santanče negira bilo kakvu nepravdu u vezi sa pravnim postupcima.

Meloni, koja je u sredu putovala u Alžir radi razgovora sa liderima o povećanju snabdevanja gasom iz severnoafričke zemlje, su pozvale opozicione partije da hitno u parlamentu razjasni „očiglednu političku krizu“ koja je zadesila njenu vladu.

Italijani su masovno izašli na glasanje kako bi odbacili izmene u postfašističkom ustavu zemlje koje bi uvele promene u način izbora i upravljanja sudijama i tužiocima, uključujući razdvajanje njihovih karijernih puteva, osnivanje dva upravna saveta izabrana lutrijom i formiranje suda za disciplinske predmete.

Vlada Đorđe Meloni tvrdila je da su reforme ključne za nepristrasnost, kako bi se eliminisale, kako je ona nazvala, levičarske političke „frakcije“ koje upravljaju sudstvom. Protivnici su rekli da su predlozi izrazito partijski projekat koji bi oslablio moć i nezavisnost sudija i tužilaca.

Kao reakciju na poraz, Meloni je izjavila da će njena vlada „nastaviti napred, kao što smo oduvek činili, sa odgovornošću, odlučnošću i poštovanjem prema italijanskom narodu i Italiji“.

Međutim, kredibilitet njenog liderstva testira se pred opšte izbore 2027. Italijanski premijeri obično pritiskaju ministre da podnesu ostavku iza scene, a ne javnim izjavama.

Danijele Santanče bila je pod istragom od 2023. i sve do referenduma uživala je podršku Meloni, uprkos stalnim pozivima opozicije da podnese ostavku. Neobičan potez premijerke ove nedelje otkrio je njenu novostečenu slabost, kažu analitičari.

„U istoriji Italijanske republike, ne verujem da je premijerka ikada bila prisiljena da prizna svoju političku nemoć kroz saopštenje za štampu“, rekao je Enriko Borgi, političar iz centrističke stranke Italia Viva. „Ovo jasno pokazuje da, ispod površine, postoje tenzije i prilično značajni sukobi unutar vladajuće koalicije“.

Borgi je dodao: „Prešli smo od narativa o najjačoj premijerki u Evropi i onoj koja je stvorila most između Brisela i Vašingtona, do premijerke koja čak ne može da se reši prevladavajuće prisutnosti unutar svog izvršnog tela“.

Ishod referenduma zabeležio je rekordnu izlaznost i ojačao opoziciju, koja pokušava da izgradi kredibilan izazov Meloni uoči sledećih opštih izbora.

Eli Šlein, liderka Demokratske partije, koja je u poslednjim godinama ostvarila značajne pobede na regionalnim izborima kao deo saveza „velikog tabora“ uključujući Pokret Pet zvezda, rekla je da je izlaznost na referendumu označila „sjajan“ trenutak za italijansku demokratiju.

„Sa ovako visokom izlaznošću, postojala je jasna politička poruka na koju vlada Meloni mora da obrati pažnju i da razmisli,“ rekla je novinarima u Rimu u okviru udruženja stranih novinara. „Morala bi da počne da se bavi pravim prioritetima za Italijane, kao što su zdravstvo, obrazovanje i radna mesta.“

Analitičari kažu da, iako bi Meloni mogla biti u iskušenju da minimizira gubitke i traži novi mandat kroz prevremene izbore, mada malo je verovatno da će to učiniti s obzirom na rat na Bliskom istoku i ekonomski pritisak. „Naša osnovna prognoza stoga se pomera na izbore u prvoj polovini 2027, uz rastuću verovatnoću da će naredni parlament biti fragmentisan, ako ne i potpuno blokiran“, rekao je Frančesko Galijeti, osnivač konsultantske kuće Policy Sonar u Rimu.

Ko je Danijele Santanče?

Danijele Santanče je rođena 7. aprila 1961. u Kuneou, na severu Italije. Nakon što je diplomirala političke nauke na Univerzitetu u Torinu, osniva prvu marketinšku kompaniju, a sedam godina kasnije i firmu Dani Comunicazione Srl, koja se bavi odnosima s javnošću i organizacijom događaja, piše Skaj Italija.

Zajedno sa prijateljem Flaviom Briatoreom otvara klub Billionaire na Kosta Smeraldi, a zatim, zajedno sa Briatoreom, Marčelom Lipijem i Paolom Brozijem, osniva Twiga Beach Club u Marini di Pietrasanta, u Versiliji.

Svoju političku karijeru započinje 1995. u redovima Nacionalnog saveza (Alleanza Nazionale) zajedno sa Ignaziom La Rusom. Godine 2001. izabrana je u Predstavnički dom, gde je 2005. godine obavljala ulogu izvestiteljke za Zakon o finansijama. Nakon što je napustila AN, kandidovala se za premijerku na prevremenim političkim izborima 2008. sa strankom Desnica (La Destra) Franseska Storacea: bila je prva žena koja se kandidovala za Palazzo Chigi.

Godine 2001. izabrana je u Kamaru poslanika, gde je 2005. obavljala funkciju izvestiteljke Zakona o budžetu. Nakon što je napustila Nacionalni savez, kandidovala se za premijerku na vanrednim parlamentarnim izborima 2008. godine sa strankom Desnica (La Destra) Franseska Storacea: postala je prva žena koja se kandidovala za Palatu Kiđi (premijerska rfezidencija).

Godine 2007. Santanče osniva reklamnu agenciju Visibilia, koja upravlja prikupljanjem reklama za list Il Giornale (ranije za Libero i Il Riformista).

Godine 2014. postaje izdavač časopisa Ciak, Villegiardini i PC Professionale, a 2015. i časopisa Novella 2000 i Visto. Zajedno sa bivšim partnerom Kanijem Macarom, sa kojim ima sina Lorenca, stiče Ki Group, koja se bavi prehrambenom industrijom, i Unopiu, koja je aktivna u sektoru nameštaja.

Kada je ponovo izabrana za poslanicu, Santanče osniva Pokret za Italiju (Movimento per l’Italia), u savezu sa centar desnicom. Godine 2010. ulazi u četvrtu vladu Berluskonija kao pomoćnica predsednika Saveta ministara, a nakon kraja stranke Narod slobode (Popolo della Libertà) pridružuje se Forca Italija.

Godine 2017. dolazi do raskida sa Berluskonijem, a naredne godine ulazi u Bratstvo Italije (Fratelli d’Italia), gde ubrzo preuzima ulogu regionalne portparolke stranke u Lombardiji. Nakon pobede centar desnice na parlamentarnim izborima u septembru 2022, premijerka Đorđa Meloni imenuje je za ministarku turizma.

Pored preduzetničkog i političkog angažmana, Santanče su pratile i brojne sudske istrage, uglavnom vezane za upravljanje njenim bivšim kompanijama. Početkom jula 2024. godine, Tužilaštvo u Milanu je zatražilo da joj se sudi zbog navodnog falsifikovanja bilansa firmi Visibilia Editore, Visibilia Srl i Visibilia Editrice.

Prema optužnici, između 2016. i 2022. godine ona je navodno manipulisala bilansima kako bi prikrila gubitke i nepostojeće potraživanja, čime je izbegla bankrot.

Santanče je ispitivana zbog navodne prevare protiv Nacionalnog instituta za socijalno osiguranje Italije još početkom 2025. godine, kada je bila pod pritiskom i rizikovala ostavku.

Ministarka je optužena da je između 2020. i 2022. godine nepravedno primila oko 126.000 evra iz kovid fonda za zaposlene. Postupak je trenutno zaustavljen, u iščekivanju odluke Ustavnog suda o sukobu nadležnosti.

Pored toga, protiv Santanče su vođene istrage zbog prevarnog bankrotstva u vezi sa propalom kompanijom Ki Group. U februaru 2026. Tužilaštvo u Milanu je otvorilo novi predmet o bankrotstvu kompanije Bioera, bio-food firme kojom je rukovodila deset godina. U sudskoj odluci o likvidaciji navedeno je da je imala negativnu neto vrednost, odnosno gubitak od oko osam miliona evra.

Od početka ministarskog mandata, Santanče se stalno izjašnjavala da nije kriva i odbijala više zahteva opozicije za ostavku zbog sudskih postupaka.

U julu 2023. godine, predlog za smenu koji je u Senatu podneo Pokret Pet zvezda odbijen je sa 111 glasova protiv. U februaru 2025. godine, Donji dom je odbio još jedan predlog opozicije: 206 glasova protiv, 134 za i jedan uzdržan.

Do sada su Đorđa Meloni i ostatak većine uvek podržavali ministarku Santanče. Po mišljenju premijerke, optužnica ne znači automatski ostavku, osim ako ne ugrožava rad Ministarstva, koji je uvek pozitivno ocenjen. Međutim, ta podrška je nestala nakon političkog „zemljotresa“ koji je doveo do ostavki Delmastra i Bartolozija.

Prilikom podnošenja ostavke, Danijela Santanče je u pismu premijerki napisala:

„Draga Đorđa, podnosim ti, kao što si i zvanično poželela, svoju ostavku sa mesta ministarke koje si želela da mi poveriš, a koje sam, verujem, obavljala najbolje što sam mogla i bez ikakvih kontraindikacija. Želela sam da naglasim da je moj krivični dosije do danas čist i da za slučaj vezan za kovid fond nije ni podignuta optužnica“.

U 21.godini udala se za Paola Santančea, plastičnog hirurga, i radila je u njegovoj firmi na administrativnim poslovima. Razveli su se 1995. ali je zadržala njegovo prezime po sudskom sporazumu i još uvek je poznata po tom prezimenu.

Nakon toga je stupila u vezu sa inženjerom Kaniom Đovanijem Macarom, farmaceutskim preduzetnikom iz Potenze, sa kojim ima sina Lorenzа (1996). Prema navodima štampe, nakon raskida sa Macarom bila je u vezi sa biznismenom Luiđijem Bisiđanijem.

Od 2007. do 2016. godine imala je vezu sa novinarom Alesandrom Salustijem, direktorom dnevnih novina Libero, L’Ordine di Como i Il Giornale. Njen sadašnji partner je Dimitri Kunz, koji je u poslovnom partnerstvu sa njom i postao član upravnog odbora Visibilia Editore.