Demokratija je labilna

Nasuprot tome, istraživanje je pokazalo da je u grupi evropskih zemalja stepen zadovoljstva demokratijom veći nego ikada – u Danskoj, Švajcarskoj, Norveškoj i Holandiji.

U analizi, za koju njeni autori kažu da je najveća globalna baza podataka kada je reč o odnosu prema demokratiji, učestvovalo je četiri miliona ljudi u ukupno 3.500 anketa.

„Širom sveta demokratija je u stanju slabosti“, ukazuje autor izveštaja Roberto Foa. Studija je analizirala stavove vezane za demokratiju od 1995 – a brojke iz 2019. pokazuju da je procenat nezadovoljnih porastao sa 48 na 58 odsto, što je najveći zabeleženi rast.

„Otkrili smo da je nezadovoljstvo demokratijom vremenom poraslo i dostiglo globalni vrhunac, naročito u razvijenim zemljama“, dodao je Foa.

Istraživanje je pokrilo 154 države širom sveta a ljudi su upitani – da li su zadovoljni ili nezadovoljni demokratijom u sopstvenoj državi. Podaci za pojedine zemlje sežu u sedamdesete godine prošlog veka.

Dugoročna slika beleži stalni zamah klatna ka većem zadovoljstvu demokratijom tokom poslednjih decenija 20. veka. Bila je to era kraha komunističke vlasti u Istočnoj i Centralnoj Evropi i očigledne nadmoći zapadne demokratije.

Ali, tokom protekle decenije ovakav trend se očigledno promenio. Studija nagoveštava da bi ovakav rezultat mogao odražavati političke i socijalne odjeke „ekonomskog šoka“ usled finansijske krize 2008, uznemirenosti zbog izbegličke krize 2015. te „spoljnopolitičkih neuspeha“.

Ovo, takođe, upozorava na gubitak poverenja u demokratiju s tim, što, kako kažu autori, uspon populizma nije toliko uzrok, nego simptom svega.

U Britaniji, navodi se u studiji, od sedamdesetih godina zadovoljstvo demokratijom raslo je konstantno 30 godina dostigavši najvišu tačku u godinama na početku novog milenijuma.

Ali, od 2005, sledi strmoglavi pad – prateći globalne trendove kao što su finansijska kriza i nacionalne kontroverze poput raskalašnih trošenja poslanika.

Istraživači kažu da je nedavno usledio novi pad nezadovoljstva koji se verovatno ogleda u političkom zastoju oko Bregzita, što su pokazale i ankete pred decembarske opšte izbore.

Procenat onih koji su bili nezadovoljni demokratijom u Britaniji 1995. bio je 47 odsto, da bi taj broj pao na najnižu tačku od 33 odsto 2005. Međutim, prošlogodišnji podaci pokazuju da je broj nezadovoljnih demokratijom čak 61 odsto.

SAD su beležile najviši nivo zadovoljstva demokratijom između 1995. i 2005 – čak 75 odsto, nakon čega sledi „dramatični i neočekivani pad“ na ispod 50 odsto.

Ovakav cinizam, ukazuju autori istraživanja, možda nije neuobičajen u nekim drugim državama ali, tvrdi Foa, „predstavlja dubok pomak u američkom pogledu na sebe“.

Studija navodi da je zadovoljstvo demokratijom narušeno u jeku finansijske krize sa političkom polarizacijom i produbljenim nivoima nepoverenja.

„Ako poverenje u demokratiju opada, to je zato što demokratske institucije nisu uspele da reše neke velike krize naše ere, od ekonomskih padova do pretnje globalnim zagrevanjem“, ističe Foa. Kako zaključuje, „da bi se vratio demokratski legitimitet, to se mora promeniti.“