Foto: (AP Photo/ Markus Schreiber)Ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za mir danas su na ceremoniji uručenja u Oslu izjavili da ne treba polagati oružja u „ludom i zločinačkom“ ratu koji vodi ruski predsednik Vladimir Putin u Ukrajini, jer to ne bi bio mir već okupacija.
Beloruski aktivista Ales Beljatski u zatvoru u svojoj zemlji, ruska nevladina organizacija Memorijal koju su ruske vlasti rasputile i ukrajinski Centar za građanske slobode, dobili su Nobelovu nagradu za mir za posvećenost u pitanju poštovanja ljudskih prava, demokratije i mirne koegzistencije protiv autoritarnih snaga.
„Narod Ukrajine želi mir više nego bilo ko drugi na svetu. Ali mir za zemlju koja je napadnuta ne može se postići polaganjem oružja. To ne bi bio mir, već okupacija“, rekla je šefica Centra za građanske slobode Oleksandra Matvijčuk.
Ona je pre ceremonije rekla da je govor pisala uz sveću zbog nestanka struje usled bombardovanja u Ukrajini.
Oleksandra Matvijčuk je tokom govora sa glasom punim emocijama pozvala na formianje „međunarodnog suda u kojem bi se sudilo Putinu, predsedniku Belorusije Aleksandru Lukašenku i drugim ratnim zločincima“.
Predsednik Memorijala Ijan Račinski je rekao da je Putin istorijski smisao antifašističke borbe preokrenuo u korist svojih političkih interesa.
„Danas je broj političkih zatvorenika u Rusiji veći od njihovog ukupnog broja u celom Sovjetskom Savezu na početku perioda perestrojke 1980-ih“, rekao je Račinski.
Treći dobitnik Beljatski u zatvoru je od jula 2021. Aktivista čeka suđenje na kojem mu preti kazna od 12 godina zatvora zbog „šverca gotovine“ u korist opozicije. Beljatskom je zbog te procedure zabranjeno da prenese govor na ceremoniji.
Umesta njega se obratila njegova supruga Natalija Pinčuk, koja je ponovila reči supruga da je potreban „ustanak protiv internacionale diktatura“.
Danas je u Oslu uručena Nobelova nagrada za mir, a u Stokholmu Nobelove nagrade za medicinu, fiziku, hemiju, književnost i ekonomiju.
Nobelove nagrade postoje zahvaljujući švedskom naučniku i industrijalcu Alfredu Nobelu, pronalazaču dinamita, koji je želeo da se iz njegovog fonda svake godine izdvaja novac za doprinos čovečanstvu.
Nobel je u Parizu 1895, godinu dana pred smrt, u svoj testament uneo želju da bude osnovan Nobelov fond iz kojeg bi se dodeljivale nagrade najzaslužnijima.
Nobelova nagrada se sastoji od zlatne medalje, diplome i čeka na devet miliona kruna (oko milion evra), a novčani iznos nagrade se deli ako ima više laureata u jednoj disciplini.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
