Foto: EPA-EFE/ TURKISH PRESIDENT PRESSZašto teorije zavere i opšti šarlatanizam toliko često imaju najveću podršku upravo od svetskih diktatora? Sigurno, diktatori su skoro uvek sami po sebi čudni, ali to ne može da bude sve.
Zapravo, vredno je zapitati se da li je šarlatanstvo neophodna pojava u autoritarnoj vladavini.
Najskoriji dokaz da to jeste slučaj u srcu trenutne turske ekonomske krize. Turska je opterećena dugovima i njena valuta, lira, tone, a ipak centralnoj banci je zabranjeno da „brani“ valutu tako što će podići kamatne stope, zato što turski predsednik Redžep Tajip Erdogan veruje da podizanje kamatnih stopa zapravo izaziva inflaciju.
Ekonomska profesija bi molila da se uradi drugačije. Ali Erdogan, kao i u mnogim drugim slučajevima, ne želi da sluša. Naprotiv, kako bi prisilio centralnu banku da se drži njegove bizarne monetarne politike, Erdogan je postavio svog potpuno nekvalifikovanog zeta, Berata Albajraka, na mesto ministra finansija.
S obzirom na to da sam odrasla u Sovjetskom Savezu, naročito sam osetljiva na uticaj izopačenih naučnih teorija na društvo. Staljin je odbacio Mendelovu genetiku (osnovne zakone nasleđivanja) pa čak i Darvinovu teoriju evolucije u korist lažnih teorija Trofima Lisenka, sovjetskog biologa koji je verovao da su ljudske osobine stečene, a ne nasleđene. Uz Staljinovu podršku, Lisenko – čije je pogrešno poljoprivredno istraživanje osudilo možda milione ljudi na izgladnjivanje – bacio je sovjetsku biologiju u dve decenije dugu zečiju rupu ludila.
Nikita Hruščov je možda preokrenuo staljinizam, ali on je isto tako bio zatvorenik teoretičarske izopačenosti. On ne samo da je podržavao Lisenkove teorije, već je verovao i ideološki otvrdnutim inženjerima i geolozima koji su tvrdili da pravila komunizma mogu da se odupru zakonima prirode. Oni su mu rekli da sovjetske atomske bombe mogu da se upotrebe da se promene tokovi najvećih reka, što bi omogućilo da se voda preusmeri ka obradivim površinama, umesto da se „rasipa“ tako što otiče u Arktičko more.
Iskustvo Rusije sa smrtonosnim autoritarnim šarlatanizmom teško da je jedinstveno. Hitlerovo prihvatanje poremećene rasne „nauke“ poslalo je svet u tamu i dovelo, skoro neizbežno, do Holokausta. Izopačenje razuma je bilo toliko normalizovano pod nacističkom vlašću da se o grotesknim eksperimentima Jozefa Mengelea nad ljudima moglo raspravljati na naučnim konferencijama kao o bilo kom drugom medicinskom istraživanju.
Ista paranojom podstaknuta privlačnost ka lažnoj nauci često motiviše autoritarne ličnosti da prihvate teorije zavere. Erdogan, koji je već dugo uveren da spoljne sile neumoljivo pletu zaveru protiv njegovog režima, nije izuzetak. U Erdoganovim očima, te zloćudne sile obično deluju kroz finansijska tržišta. Do sada, on se uzdržavao od toga da otvoreno tvrdi da se ta tržišta ponašaju po nalogu „svetskog jevrejstva“ (koje je tvorac, kako mnogi turski islamisti veruju, Mladoturske revolucije iz 1908. i sekularne republike koja se uzdigla posle Prvog svetskog rata). Ali jezgro njegovih pristalica može da čuje pravu poruku koja stoji iza njegovih osuda finansijskih sila – sila koje sada, kako se čini, zahtevaju više kamatne stope.
Ali možda nijedan sadašnji lider nije više podložan pogrešno vođenoj nauci ili polupečenim teorijama zavere nego predsednik Sjedinjenih Država i „želim-da-budem“ diktator Donald Tramp. Nikada ne treba zaboraviti da je on prokopao sebi put u američku politiku tako što je promovisao rasistički argument o „rođenim (Amerikancima)“, kojim se tvrdi da tadašnji predsednik Barak Obama nije rođen u SAD i da zbog toga nije imao pravo da se kvalifikuje za poziciju na kojoj je bio.
Od kako je ušao u Belu kuću, ludilo je samo poraslo. U više od 20 prilika, Tramp je tvitovao o potencijalnoj vezi između vakcina i autizma. Tu povezanost – koju je prvobitno promovisao osramoćeni britanski doktor i bivši Plejbojev saigrač – je definitivno opovrgla naučna zajednica. Tramp poriče bilo kakvu vezu između ljudskih aktivnosti i klimatskih promena, ponovo uprkos preovlađujućem naučnom konsenzusu. I insistira na tome, uprkos protivljenju brojnih ekonomista, da je trgovinski deficit znak ekonomske slabosti SAD. Prema Alanu Levinovicu, profesoru studija religije na univerzitetu DŽems Medison, Tramp koristi velika slova u svojim tvitovima kao što su medicinski prevaranti i verski šarlatani to radili u svojim naporima da zavaraju javnost u prošlim vekovima.
Nikako nije jasno da li sam Tramp zna razliku između stvarnosti i prevare. Čini se da je on uveren da FBI i mediji kuju zaveru da ga sruše sa mesta predsednika. U tom smislu, Tramp je ono što je istoričar Ričard Hofštater opisao kao „paranoični stil“ sa rubova američke politike sproveo u mejnstrim. Možda je to što dele paranoični stil ono što privlači Trampa ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, koji konstantno tvrdi da svet kuje zaveru da Rusiju liši statusa velike sile koji ona zaslužuje.
U svakom slučaju, kao što turska kriza očigledno pokazuje, čak i najskrivenija od naopakih verovanja se jednom suoče sa stvarnošću. „Svet je ono što jeste“, kao što je pokojni V.S. Najpol napisao na početku svog romana „Krivina u reci“. „Oni koji nisu ništa, ili dozvole sebi da postanu ništa, nemaju mesta u njemu“. To isto bi moglo da se kaže o autoritarnim liderima. Oni koji odbijaju da priznaju da je svet takav kakav jeste – bez obzira da li ga posmatraju iz Turske, SAD, Venecuele ili iz drugih zemalja – na kraju izgube poziciju koju je njihovo poricanje realnosti trebalo da zaštiti.
Autorka je profesorka međunarodnih odnosa na Novoj školi i viša saradnica Instituta za svetsku politiku
Copyright: Project Syndicate, 2018.
www.project-syndicate.org
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
