EU bi trebalo da ima svoje nuklearne bombe?

Glavna kandidatkinja SPD-a za evropske izbore, Katarina Barli, pokrenula je kontroverznu debatu izjavom da bi Evropska unija trebalo da ima svoje sopstvene nuklearne bombe. To bi takođe moglo da postane tema kada se govori o evropskoj vojsci, rekla je ona za berlinski dnevnik „Tagesšpigel“. S obzirom na nedavne izjave Donalda Trampa o NATO, objasnila je, „više se ne možemo osloniti na nuklearnu zaštitu SAD“.

Trenutno nuklearno sredstvo odvraćanja za Evropu leži na NATO, rekla je Barli dodajući da je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg tačno primetio da je i dalje u interesu SAD da to značajno obezbeđuju.

Tramp dovodi u pitanje obavezu NATO da pruži pomoć

Bivši američki predsednik Tramp nagovestio je tokom predizbornog nastupa prošlog vikenda da neće zaštititi partnere u NATO koji nisu uložili dovoljno u odbranu od Rusije u hitnim slučajevima. Naprotiv, on čak želi da ohrabri Rusiju da radi „šta god hoće“.

To preispitivanje obaveze NATO da pruži pomoć izazvalo je talas negodovanja – od Vašingtona, preko Brisela, pa do Berlina – posebno zato što Tramp želi da se ponovo kandiduje za funkciju predsednika SAD u novembru ove godine. Obaveza pružanja pomoći regulisana je članom 5. Severnoatlantskog ugovora. Njime se predviđa da u slučaju napada na jednu zemlju NATO, saveznici moraju da pruže sve oblike pomoći kako bi se „obnovila i održala bezbednost severnoatlantskog područja“.

Lindner želi razgovore s Parizom i Londonom

Nemački ministar finansija Kristijan Lindner založio se za to da se strateške nuklearne snage Francuske i Velike Britanije i dalje razmatraju kao „element evropske bezbednosti pod kišobranom NATO“. U autorskom članku objavljenom ove srede (14.2.) u „Frankfurter algemajne cajtungu“, političar vladajućih nemačkih Liberala (FDP) napisao je da su bezbednost Evrope i Sjeverne Amerike neraskidivo povezane kroz nuklearnu razmenu.

To predviđa da će države NATO bez nuklearnog oružja takođe biti zaštićene od strane nuklearnih sila iz Severnoatlantskog saveza. Prema Lindneru, sada se postavlja pitanje pod kojim političkim i finansijskim uslovima bi Pariz i London bili spremni da zadrže ili prošire sopstvene strateške sposobnosti za kolektivnu bezbednost.

Otkako je Velika Britanija napustila EU, Francuska je trenutno jedina zemlja Evropske unije koja ima nuklearno oružje. Pariz je ponudio drugim partnerima EU razgovore o evropskom nuklearnom odvraćanju. Lindner je naglasio da bi i Nemačka morala da se zapita kakav je doprinos spremna da dâ. Sve dok u svetu postoji nuklearno oružje, Evropa će morati da se drži sistema nuklearnog odvraćanja kako ne bi ostala bez odbrane od ucena autoritarnih država.

Međutim, glavna kandidatkinja FDP za evropske izbore, Mari-Agnes Štrak-Cimerman, oštro se suprotstavila Barli, ali svom sopstvenom šefu stranke Lindenru i upozorila da se ne razmišlja o uspostavljanju evropskog nuklearnog kišobrana.

„O temi ’nuklearno’ ne treba javno da se diskutuje“, rekla je Štrak-Cimerman, koja je i predsednica Odbora za odbranu nemačkog Bundestaga. Francuska istina nudi da se razgovara o nuklearnom oružju, ali sposobnosti te zemlje nisu dovoljne da obezbede zaštitni štit; „njena nuklearna sposobnost odvraćanja ne može da se uporedi s onom koju imaju SAD. Samo SAD bi mogle da ponude zaštitni štit koji je izgrađivan decenijama, koji uključuje i baltičke zemlje NATO. Lično sam mišljenja da moramo da ojačamo konvencionalno oružje i da uradimo znatno više u kibernetičkoj oblasti“, dodala je ona.

Demohrišćani zahteva pojašnjenje od Šolca

Poslanički klub Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Hrišćansko-socijalne unije (CSU) zahteva da kancelar Olaf Šolc zauzme stav o izjavama Katarine Barli o mogućem nuklearnom oružju EU. „Pošto ta izjava dolazi od bivše ministarke pravde i nedavno izabrane glavne kandidatkinje SPD-a, kancelar Šolc mora da razjasni da li je to stav savezne vlade i njegove stranke“, rekao je potpredsednik poslaničke grupe Demohrišćana Johan Vadepul za „Tagesšpigel“.

Vadepul je dalje upitao: „Kako bi ovo trebalo da se realizuje s obzirom na međunarodne pravne obaveze Nemačke?“ Političar CDU bi takođe želeo da zna da li je to dogovoreno sa Francuskom, koja već ima nuklearno oružje. „Da li kancelar misli da odvraćanje američkim oružjem može biti zamenjeno sličnim arsenalom EU?“

Štegner govori o „izuzetno opasnoj eskalaciji“

Izjave političarke Barli naišle su i na kritike unutar njene stranke. Ekspert za spoljnu politiku SPD Ralf Štegner opisao je nastojanje da postoji zajedničko evropsko nuklearno oružje kao „izuzetno opasnu eskalaciju“. On je za „Tagesšpigel“ izjavio: „Nema potrebe za evropskom nuklearnom silom, to bi bilo suprotno evropskoj bezbednosti“.

Lider Levice Marin Širdevan optužio je SPD za zveckanje oružjem. „Pravi odgovor na Trampove gluposti nije nuklearno naoružavanje, već politika deeskalacije i civilno rešavanja sukoba“, rekao je glavni kandidat Levice za evropske izbore. „Više atomskih bombi neće učiniti svet bezbednijim“, rekao je Širdevan. „Naprotiv, sa svim atomskim bombama koje trenutno postoje, možete da uništite svet više od 150 puta.“

„Odvraćanje uključuje nuklearno oružje“

Međutim, čini se da je glavni kandidat CSU za evropske izbore, Manfred Veber, otvoren za evropski nuklearni kišobran. „Evropa mora da postane toliko vojno jaka da niko ne želi da se takmiči sa nama“, rekao je on za list „Bild“. „To znači da nam je potrebno odvraćanje. A odvraćanje podrazumeva nuklearno oružje.“