EU nije samousluga, slabi zbog nepoštovanja principa 1

On je rekao da potpuno veruje u novu eru obnovljene saradnje Pariza i Berlina usmerenu ka oživljavanju evropskog projekta ne samo u turobnim konferencijskim salama, već i u svesti naroda. „Ključ za ponovno aktiviranje jeste Evropa koja štiti“, rekao je Makron u intervjuu, koji je prenelo sedam evropskih listova – britanski Gardijan, francuski Figaro, belgijski Soar, španski Pais, nemački Zidojče cajtung, italijanski Korijere dela sera i švajcarski Tan.

Kao najveći izazov i startnu poziciju u svojoj spoljnoj politici naveo je hvatanje ukoštac s „krizom koja pogađa zapadne demokratije“. „Kada danas pogledate ovu planetu, šta vidite? Uspon neliberalnih demokratija i ekstrema u Evropi, ponovnu pojavu autoritarnih režima koji dovode u pitanje životnu energiju demokratije i SAD koje se delimično povlače iz sveta. Takvu situaciju pogoršava sve veća neizvesnost i problemi – krize se intenziviraju na Bliskom istoku i u Persijskom zalivu, nejednakosti se produbljuju svuda u svetu“, rekao je francuski predsednik, dodajući da krize „delimično potiču od dubokih nejednakosti koje je stvorio svetski poredak i od islamističkog ekstremizma“, ali da su i klimatske promene ključne. „Svi koji misle da je borba protiv klimatskih promena samo hir liberala iz srednje klase mnogo greši“, smatra Makron.

Makron je rekao da Evropa nema izbora osim da postane lider u borbi protiv neliberalizma u Evropi. „Jer je demokratija rođena u Evropi. SAD vole slobodu koliko i mi, ali ne gaje isti osećaj za pravdu. Evropa je jedino mesto na svetu gde su slobode pojedinaca, duh demokratije i socijalna pravda tako blisko združene. Zato pitanje koje se sada postavlja glasi – da li će Evropa uspeti u odbrani snažnih vrednosti koje je decenijama donosila svetu ili će ih uništiti neliberalne demokratije i autoritarni režimi?“

Makron je rekao da je za pomirenje evropskog naroda sa evropskim projektom ključno da se pooštre pravila o radnicima i oteža kompanijama da zapošljavaju jeftiniju radnu snagu iz drugih zemalja EU, i da se proizvodnja prebaci na zemlje s nižim platama. On je poručio da rešenje leži u obnovljenoj „zajedničkoj snazi“ Francuske i Nemačke, koje treba da rade na transformaciji i ulivanju entuzijazma u evropski projekat.

Makron, koji je na nedavnim izborima osvojio ubedljivu parlamentarnu većinu nakon što je na utakmici za šefa države potukao liderku ekstremno desničarskog Nacionalnog fronta Marinu le Pen, tokom izborne kampanje je kritikovao države centralne Evrope, kao što su Poljska i Mađarska zato što odbijaju saradnju na pitanjima izbeglica i zbog nepoštovanja evropskih vrednosti. On je, međutim, u razgovoru sa evropskim medijima istakao da ne veruje „u sukob između istoka i zapada u Evropi“, ali je upozorio da neki evropski lideri „napuštaju principe, okreću leđa Evropi, imaju cinični pristup Evropskoj uniji koja samo služi kao izvor finansija, dok se ne poštuju njene vrednosti“. „Evropa nije samousluga. Evropa je zajednička sudbina. Ona slabi kada prihvata da se njeni principi odbacuju. Zemlje u Evropi koje ne poštuju pravila treba da budu primorane da se suoče s političkim posledicama. A to nije samo debata između istoka i zapada“, rekao je Makron i naglasio da će sa „svima razgovarati s poštovanjem, ali neću žrtvovati evropske principe – solidarnost i demokratske vrednosti. Ako bi Evropa to prihvatila, to bi značilo da je slaba i da je već prestala da postoji“.

Kada je o Bregzitu reč, Makron je obećao da će s Britanijom uspostaviti snažne i pragmatične odnose, te da će Pariz i London sarađivati na odbrani i u borbi protiv terorizma jer su dve zemlje „sudbinski povezane“. Na pitanje da li su vrata EU zaista i dalje otvorena za slučaj da se Britanci predomisle, kako je nedavno izjavio, predsednik Francuske je odgovorio da su vrata otvorena dok Britanci ne prođu kroz njih. „Nije na meni da kažem da su zatvorena. Ali od trenutka kada stvari budu definisane vremenskim rokovima i ciljem, veoma je teško ići nazad, ne možemo da se lažemo“, rekao je Makron.

Makron je u opsežnom intervjuu, koji je dao pre nego što je juče otišao u Brisel na samit lidera EU, govorio i o Siriji, Donaldu Trampu, Vladimiru Putinu, klimatskim promenama.

 

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.